![\"\"](\"http:\/\/sandzakonline.com\/wp-content\/uploads\/2015\/08\/ramiza-ajsic-sa-sinom-halilom-_680_422_s_c1-640x397.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Srebrenica \u2013 U selo Kutuzero iznad Srebrenice vozilom se putuje dobrih sat vremena. Najprije asfaltnim putem kroz Zeleni Jadar, uz koji se svako malo uka\u017eu tragovi ekshumiranih masovnih grobnica, pa onda makadamom pravo pred ku\u0107u Ramize Aj\u0161i\u0107.<\/strong><\/p>\n Ramiza je majka Amira i blizanaca Muje i Halila. Amir je poginuo 1992. godine, a Muju su \u010detnici zaklali u Poto\u010darima 1995.<\/p>\n Presu\u0161ile o\u010di<\/strong><\/p>\n \u2013 Mog Amira ukopali smo ovdje u selu. Ubi\u0161e ga du\u0161mani. Nose ga u deci, tijelo raskomadano. A ja gledam, ho\u0107e du\u0161a da iza\u0111e od tuge za djetetom, a ne mo\u017ee. Do\u0111e onda juli 1995., valja bje\u017eati. Ja u Poto\u010dare sa \u017eenskom \u010deljadi i djecom, a moji blizanci Mujo i Halil s ocem \u0106amilom odo\u0161e \u0161umom. Stigli mi u Poto\u010dare, kad se moji blizanci pomoli\u0161e Ka\u017eu, rekli im: Idite vi u Poto\u010dare, vi ste djeca, ne\u0107e vama niko ni\u0161ta \u2013 zapo\u010dinje svoju pri\u010du Ramiza.<\/p>\n Pri\u010da te\u010dno, sabrano, kao da se njena tragedija desila nekome drugom. Gleda pravo, glavu rijetko okrene, govor joj jeste jednoli\u010dan, pomalo usporen, kao i ruke koje povremeno podigne. Lice joj tamno poput orahova drveta, na kojem, u neko vrijeme, zaigra damar. \u010cista \u017eena, ali ubijena sudbinom koja je zadesila. Pobolijeva, ka\u017ee\u2026<\/p>\n \u2013 U Poto\u010darima sve du\u0161a na du\u0161u, a meni moj Mujo nosi deku, ka\u017ee: \u201eHladno ti je, mati, pokrij se.\u201c I sad mi pred o\u010dima\u2026 Sutradan, krenu konvoj prema Tuzli. Ode snaha s djecom, odo\u0161e i Mujo i Halil s njom, velim neka se oni spase, a za mene je lako. Pade mi neka tegoba iz plu\u0107a\u2026 Negdje oko podne, eto ti mog Muje \u2013 nisu mu dali u autobus, a Halila pustili. U rukama mu balon\u010di\u0107 za vodu, veli: \u201eOdoh ja, mati, donijeti vode.\u201c \u201eNe, Mujo\u201c, ja \u0107u ti njemu. \u201cNe idi, \u010dujem dolje u ku\u0107i Mehana konduktera ubijaju ljude.\u201d A on meni: \u201eNe boj se, mati.\u201d Ne\u0107e, ka\u017ee, Mehanovoj ku\u0107i, ve\u0107 samo dolje do one rje\u010dice da zahvati vode. Ma kakve rje\u010dice, velim ja njemu, kad je sva krvava kao da je neko obojio\u2026 Jok, ode dijete\u2026 \u2013 prisje\u0107a se Ramiza.<\/p>\n Ne pla\u010de dok pri\u010da. Presu\u0161ile joj o\u010di. Bolesna je \u201ena srcu\u201c, veli, a opet, ono \u0161to je vidjela u Poto\u010darima, ka\u017ee, mora pri\u010dati, neka narod \u010duje.<\/p>\n \u2013 Jedan balon vode je donio, ali narod popi i on se vrati. Kako on ode, gledam ja odovud, iz Mehanove ku\u0107e iza\u0111o\u0161e \u010detvorica, idu prema Muji. Ja utrnula, ne mogu da se pomjerim\u2026 Nema ga, nema podu\u017ee vremena. Strepim. Ide jedna \u017eena po vodu, a ja joj velim: \u201eDe \u017eeno vidi ima li mi djeteta.\u201c \u201cKoliki je\u201d, pita ona mene, a ja velim da mu je 14 godina. Domalo, \u017eena se primaknu, nudi mi vode da popijem, da se umijem\u2026 \u010cu\u010dnu pored mene i ka\u017ee mi da mi je dijete pred Mehanovom ku\u0107om zaklano \u2013 nastavlja majka Ramiza.<\/p>\n Zakoljite i mene<\/strong><\/p>\n Proguta pljuva\u010dku, sve bi, ka\u017ee, dala da mo\u017ee da grohne suzama, ali ne mo\u017ee, sve je odavno na njoj utrnulo.<\/p>\n \u2013 Zapomagah ja, vri\u0161tim, tr\u010dim prema Mehanovoj ku\u0107i, kuda, ne znam, ali znam da nisam putem. Do\u0111oh tamo, kad pred ku\u0107om, vidim moj Mujo, ali mu samo glavu vidim. Zgrabih onu glavu u obje ruke, ona vru\u0107a, poneki damar se osjeti jo\u0161, o\u010di kao da su \u017eive, valjda kako je u njih pogledao, tako i ostale \u2013 dodaje dalje, ali u jednom trenutku glas joj utihnu. Ne mo\u017ee dalje\u2026 Popi malo vode, protrlja svoje uvehlo \u010delo, udahnu duboko\u2026 Ka\u017ee, ono \u010dega se jo\u0161 sje\u0107a jeste ogroman \u010dovjek, ili joj se tako u\u010dinio, koji je pred nju iza\u0161ao iz Mehanove ku\u0107e. \u2013 Na njemu kecelja, krvava sva, kao u mesara. On je klao, a druga dvojica dovodila su mu na klanje ljude. Ja i dalje dr\u017eim onu Mujinu glavu, a on na mene vi\u010de: \u201ePu\u0161\u0107aj tu glavu.\u201c<\/p>\n Velim da ne\u0107u, zakoljite i mene, a on mi psuje balijsku majku. \u0160ta je kasnije bilo, ne znam. Znam samo da sam, kad sam do\u0161la sebi, bila sva mokra i krvava. K\u2019o da sad gledam u ona vrata na Mehanovoj ku\u0107i i, iza njih, unutra, ljudskih glava ne mo\u017ee se prebrojati\u2026<\/p>\n