![\"\"](\"http:\/\/balkans.aljazeera.net\/sites\/staff.balkans.aljazeera.com\/files\/styles\/aljazeera_photo_gallery_article\/public\/20141202_153248.jpg?itok=uiFupWKn\")
<\/p>\n<\/p>\n
Balkan – Uprkos civilizacijskim dostignu\u0107ima savremene trgovine, kupovina na veresiju ili teku cvjeta u zemljama regije. Sarajevo<\/strong> – U malom granapu na sarajevskoj zaobilaznici, trgovkinja Mina sjedi za pultom i hekla stolnjak, kako ne bi gubila vrijeme koje provede \u010dekaju\u0107i mu\u0161terije. Pred njom su digitron i ishabana teka u koju upisuje dug mu\u0161terija kojima robu daje na veresiju. Mnoge cifre su prekri\u017eene, pa se doimaju poput recki koje zatvorenici urezuju po zidovima zatvorskih \u0107elija.<\/p>\n \u201cMene ubi teka!\u201d, prvo je \u0161to ka\u017ee i rukama starijim od nje, umornim od cjelodnevnog napornog rada, prelazi preko spiska du\u017enika. \u201cLjudi nemaju para za osnovne potrebe i tra\u017ee robu na odgo\u0111eno pla\u0107anje. Vidite, ovo je mali granap, nemam u njemu ne\u0161to puno, ali nemam ni srca da im ne dadnem, pogotovo penzionerima i nezaposlenim\u201d.<\/p>\n Ka\u017ee da mu\u0161terije na \u2018teku\u2019 ili \u2018recku\u2019 uzimaju sve, od jaja, mlijeka i deterd\u017eenata, do kafe i hrane za djecu, te da skoro nema razlike izme\u0111u zaposlenih i nezaposlenih, jer \u201ci oni koji rade – ili ne znaju kad im je plata, ili je plata premala, ili nisu sigurni da \u0107e je dobiti\u201d.<\/p>\n \u201cZnam ta\u010dno kad ko u naselju prima platu, penziju, invalidninu, jer tad mi uglavnom vra\u0107aju dug. Imam nekoliko mu\u0161terija koji su invalidi i onda im na vrata odnesem \u0161to naru\u010de, pa poslije, kad stignu invalidnine, odem po pare. Me\u0111utim, problem je sa onima koji ne vra\u0107aju, a to su ve\u0107inom oni koji najvi\u0161e zara\u0111uju. Takvih imam \u0161estoro, a duguju mi po vi\u0161e od 500 KM (250 eura)\u201d, pri\u010da Mina, dok joj brada drhti, a niz obraze se kotrljaju suze.<\/p>\n Drhtavom rukom, bri\u0161e obraze i nastavlja: \u201cNe mogu ljudima re\u0107i da im ne dam robu na veresiju, ali ni oni mene ne pitaju imam li ja sebi. Po artiklu ne zaradim vi\u0161e od 20 feninga, a mjese\u010dno me kirija i izdaci dr\u017eavi iza\u0111u na hiljadu (500 eura). Sve \u0161to zaradim, ulo\u017eim u robu. Sama radim, od zvijezde do zvijezde, sama dovozim robu, jer nemam novca da platim dobavlja\u010da ili jo\u0161 jednog radnika\u201d.<\/p>\n Ova majka dvoje malodobne djece, \u010dije je mu\u017e ratni invalid, ka\u017ee da nave\u010der, kad ku\u0107i ponese samo mlijeko i ponekad djeci keks, jer je to najvi\u0161e \u0161to im mo\u017ee priu\u0161tuti. Ipak, teku ne misli ukinuti.<\/p>\n \u201cAko je ukinem, \u0161ta \u0107u onda? Ovako bar postoji nada da \u0107e mi ti ljudi donijeti novac, da \u0107u njime ne\u0161to platiti. Ako im ka\u017eem da je vi\u0161e nema, ne\u0107e ni oni dolaziti, a i ovako me uni\u0161tavaju veliki \u0161oping centri – i ponudom, i cijenama, pla\u0107anjem na kartice\u201d.<\/p>\n Pri\u010da kako se ljudi snebivaju kad trebaju prvi put zatra\u017eit robu na odgo\u0111eno pla\u0107anje: \u201cUglavnom ka\u017eu da su zaboravili nov\u010danik. \u010cim to ka\u017eu, odmah znam o \u010demu se radi. Poslije kad do\u0111u, vi\u0161e ni\u0161ta ne govore, razumijemo se i bez pri\u010de\u201d.<\/p>\n I Hasan, trgovac na pijaci Otoka, daje robu na teku. \u201cNije da mi je drago \u0161to to moram raditi, ali druge mi nema. Bolje ljude i pri\u010dekati, nego ni\u0161ta ne prodati\u201d, pri\u010da Hasan, dodaju\u0107i kako ljudi vi\u0161e i ne kupuju na kilograme kao nekad, ve\u0107 na komad. \u201cUzmu jabuku-dvije. Nekidan mi je do\u0161ao penzioner, jedva se vukao od bolesti. Trebao mu limun, sav ublijedio, a ba\u0161 tada limun bio pet maraka. Gleda on jadan u onu cijenu i \u0161ta \u0107u \u2013 poklonim mu dva limuna.\u201d<\/p>\n Me\u0111utim, trgovac do njega, vi\u0161e nikom ne daje robu na veresiju.<\/p>\n \u201cDosta je vi\u0161e, toliko me ljudi izvaralo i nije vratilo novac. Ima mu\u0161terija koje mi duguju, pa po\u0161to ne vra\u0107aju pare, onda ofarbaju kosu, da ih kao ne prepoznam. Drugi navuku kape ili stave nao\u010dale kad me ugledaju. Zaobilaze me u \u0161irokom luku, kao da sam im neprijatelj, a ne neko ko im je pomogao\u201d\u2026<\/p>\n Same mu\u0161terije koje kupuju na recke, nerado o tome pri\u010daju. Jedna penzionirana u\u010diteljica, ipak, pristaje.<\/p>\n \u201cSine, ja nemam one kartice pa da mogu s kupovati u velikim centrima, ve\u0107 ovako kod privatnika ponekad zamolim da mi daju na povjerenje \u2013 do penzije. Ne mogu ti re\u0107i kako mi je bilo te\u0161ko kad sam prvi put morala zamoliti da me upi\u0161u u teku, ali onda sam pomislila – pa, dr\u017eava bi se trebala sramotit, a ne ja. Hvala Bogu da ima jo\u0161 uvijek dobrih ljudi. Jedino me strah da se ne zadu\u017eim, a umrem. Zato se ne zadu\u017eujem puno, samo za najneophodnije stvari\u201d, ka\u017ee 72-godi\u0161nja Mahira P. i klecavim nogama odlazi sa polupraznim cekerom.<\/p>\n Predstavnici udru\u017eenja potro\u0161a\u010da iz BiH ka\u017eu da je kupovina na teku trend koji u ovoj dr\u017eavi ne gubi dah.<\/p>\n \u201cKupovna mo\u0107 u BiH totalno je opala. Ljudi di\u017eu kredite za ogrev, odje\u0107u, \u010dak i za kupovinu ud\u017ebenika i \u0161kolskog pribora. Trgovci, opet, budu\u0107i da je kupovna mo\u0107 slaba, dovijaju se na razne na\u010dine da pridobiju kupce, pa prave akcije za odre\u0111enu robu, izdaju kartice koje nose popust ili daju robu na teku\u201d, ka\u017ee Hakija Porobi\u0107, predsjednik Udru\u017eenja potro\u0161a\u010da Kantona Sarajevo.<\/p>\n Isti\u010de kako veliki trgova\u010dki lanci daju za penzionere na odre\u0111ene proizvode, ali vi\u0161e da bi privukli mu\u0161terije, nego da bi im pomogli.<\/p>\n Njegova kolegica iz Mostara, Fadila Had\u017ei\u0107, veli da je u Hercegova\u010dko-neretvanskom kantonu kupovina na teku jako aktuelna, a da je sam Mostar najskuplji grad u Federaciji BiH: \u201cJa sam na balkonu posadila ra\u0161tiku da je ne moram kupovati. A \u0161ta je sa onima koji ni balkona? U mom kom\u0161iluku je bio du\u0107an koji je davao na teku, ali je sad zatvoren, skroz je propao, jer vlasnik nije imao od \u010dega nabavljat robu.\u201c<\/p>\n Red\u017eo Omerba\u0161i\u0107, predsjednik “Kluba potro\u0161a\u010da \u017dupanije posavske”, pri\u010da da, iako se obi\u010dno misli da u Posavini niko ne mo\u017ee biti gladan, problem nije samo sa kupovinom hrane: “Ljudima treba i orgijev, struja, voda, garderoba, proizvodi za higijenu, garderoba\u2026, stvari koje ne rastu u ba\u0161ti. Mali trgovci daju robu na recke, veliki na kartice, svak gleda svoj interes \u2013 kupac da plati kad ima, trgovac da ga namami da kupi i kad nema\u201d, obja\u0161njava, dok Gordana Buli\u0107, predsjednica Udru\u017eenja potro\u0161a\u010da Tuzlanskog kantona ka\u017ee da se u TK-u na teku mo\u017ee kupiti i markirana roba.<\/p>\n Svi oni se sla\u017eu da je kupovna mo\u0107 ve\u0107ine stanovnika BiH jako slaba ili nikakva, da potrebe potro\u0161a\u010da ne prate adekvatna primanja i da su, kako sada stvari stoje, dobro\u0107udni trgovci sa tekom ispod pulta jedini alat za kakvu-takvu popravku finansijskog haosa u dru\u0161tvu.<\/p>\n Kupovina na povjerenje Kupovalo se, ipak, na veresiju, na crtu ili recku, zapisivalo u \u0107itab ili tefter, svesku… A onda su do\u0161li \u010dekovi i pla\u0107anje \u201cna po\u010dek\u201d, pa “plasti\u010dni novac” – kreditne i revolving kartice\u2026 Uvijek je bio na\u010dina, a novca – nikad dovoljno. Tako je i danas, uprkos svim civilizacijskim dostignu\u0107ima savremene trgovine.<\/p>\n Penzionerka Mira K. je, uglavnom do polovine mjeseca, uvijek pla\u0107ala svakodnevni bakaluk u prodavnici na uglu. Prodava\u010dice Ljilja, Dragica i Brana su je znale godinama, stanovala je tri broja dalje, sa nezaposlenim sinom. I ne samo nju ve\u0107 i jo\u0161 bar dvadesetak kom\u0161ija kojima bi katkad progledale kroz prste za par stotina dinara, posegnule za sveskom ispod tezge i bilje\u017eile novi dug. Mira bi kupovala 50 grama parizera, \u201csinu za sendvi\u010d\u201d, litar-dva mlijeka… A kad stigne penzija, donosila je smotuljak nov\u010danica – da se razdu\u017ei za pro\u0161li mjesec.<\/p>\n \u201cRetko kad se de\u0161avalo da neko od du\u017enika – a znale smo \u2018u glavu\u2019 celu ulicu – prenese dug dva mjeseca. Nikad to, istina, nisu bile neke sume, ali je ljudima zna\u010dilo… Po datumima se ta\u010dno moglo znati ko je primao platu iz dva dela, kad je stigla penzija\u201d, pri\u010da prodava\u010dica Ljilja.<\/p>\n Du\u0107ana u kojem je radila vi\u0161e nema, a u me\u0111uvremenu su u tom kraju otvarane, pa zatvorene, bar tri sli\u010dne prodavnice. \u201cZatvorili\u201d su ih supermarketi i veliki trgovinski lanci s kojima se nisu mogli nositi. A fiskalne kase su postali najve\u0107i neprijatelji veresije, mahom u velikim gradovima. Ipak, i dalje postoje \u201cdu\u0107ani u kraju\u201d gdje savremena civilizacijska dostignu\u0107a trgovine nisu protjerali povjerenje trgovaca i kupaca koji pazare \u201cna crtu\u201d, za mnoge i jedini na\u010din da prespoje ku\u0107ni bud\u017eet do kraja mjeseca.<\/p>\n O toj socijalnoj svakodnevici nema ni zvani\u010dne statistike ni analiza, ali je to javna tajna prema kojoj se, manje ili vi\u0161e blagonaklono, odnose i resorne dr\u017eavne institucije, inspekcije ili udru\u017eenja potro\u0161a\u010da.<\/p>\n \u201cDru\u0161tvena i ekonomska situacija je takva da se i trgovci i kupci dovijaju na razne na\u010dine poku\u0161avaju\u0107i da se izbore sa velikim trgovinskim lancima, a jedan od njih je upravo i kupovina \u2018na svesku\u2019. Nema pravila, ali u pojedinim krajevima Srbje su se te sveske u poslednje vreme prili\u010dno \u2018udebljale\u2019\u201d, priznaje Goran Papovi\u0107, predsjednik Nacionalne organizacije potro\u0161a\u010da Srbije.<\/p>\n Nijedna asocijacija potro\u0161a\u010da nema ni orijentacione podatke o broju trgovina i kupaca koji se u iznu\u0111enoj interakciji besparice snalaze uzdaju\u0107i se u povjerenje.<\/p>\n \u201cTe\u0161ko je \u010dak i proceniti koliko bi mogao biti stvarni dug kupaca tim malim trgovcima, ali i njihov dug dobavlja\u010dima. \u010cinjenica je da su i mali trgovci i dobavlja\u010di – a posredno i kupci – postali \u017ertve velikih trgovinskih lanaca koji se koriste prevarama marketin\u0161ki najavljuju\u0107i silne akcije i rasprodaje za stotine i hiljade proizvoda – a od toga obi\u010dno bude velika ili mala \u0161arena la\u017ea na koju kupci nasedaju – ka\u017ee Papovi\u0107, a onda nabraja podatke iz kojih se mo\u017ee napraviti komparacija \u010destitosti, po\u0161tenja i poslovnih odnosa upravo izme\u0111u velikih i malih. Naime, uredbom Vlade Srbije trgovcima je rok 60 dana za pla\u0107anje robe, a u praksi veliki lanci pla\u0107aju i posle 300 dana.<\/p>\n Istovremeno, nepisani i podrazumijevani dogovor malog kupca i bakalina je po\u0161teniji jer je ljude koji kupuju \u201cna crtu\u201d sramota da ne plate ako im je ve\u0107 ukazano povjerenje. \u201cDesi se da, kad ba\u0161 nemaju novca, tog meseca ili slede\u0107eg ne dolaze u prodavnicu. A zamislite kad bi veliki trgovci u tom roku pla\u0107ali dobavlja\u010dima\u201d, poredi Papovi\u0107, ukazuju\u0107i da su i dobavlja\u010di ne\u010diji poslodavci, a da su njihovi zaposleni tako\u0111er potro\u0161a\u010di \u010dija kupovna mo\u0107 zavisi i od iznosa i od redovne isplate plata.<\/p>\n Sve u svemu, u Srbiji se pre\u017eivljavanje na veresiju nastavlja, a rok trajanja jo\u0161 ni\u010dim nije ograni\u010den.<\/p>\n Svaka veresija ima kamatu “Naravno da ima, uvijek je toga bilo, veresije, od Jugoslavije nadalje. Tra\u017ei se sva\u0161ta, a neki tra\u017ee i hranu”, ka\u017ee vlasnica male trgovine mje\u0161ovitom robom u Zagrebu koja je, kao i ostali trgovci s kojima smo razgovarali, \u017eeljela ostati anonimna.<\/p>\n Da je kriza, koja nikako da pro\u0111e, itekako ispraznila d\u017eepove gra\u0111ana, potvrdili su nam i u jednoj pekari na zagreba\u010dkoj Tre\u0161njevci. Trgovci ve\u0107inom imaju praksu na veresiju davati kupcima koje dobro poznaju. A njih ima raznih dobnih skupina i socijalnog stanja.<\/p>\n “Dajemo onome koga poznajemo i onda kada dobije penziju ili pla\u0107u – plati. Najvi\u0161e tra\u017ee umirovljenici, ali ima i studenata, svih dobi, i koji rade i koji ne rade”, ka\u017ee zaposlenica pekare, ali dodaje da je u selu iz kojeg ona dolazi zapisivanje duga u bilje\u017enicu redovna pojava.<\/p>\n U obli\u017enjoj zelenari ka\u017eu da neki gra\u0111ani ne mogu priu\u0161titi hranu ni na veresiju. “Meni se tu de\u0161ava da do\u0111e da me \u017eica ono \u0161to bacam u sme\u0107e”, ka\u017ee vlasnica.<\/p>\n Veresija u Hrvatskoj postoji uglavnom u malim privatnim du\u0107anima, dok veliki trgova\u010dki lanci ‘nemaju milosti’. U trgovini jednog takvog poznatog lanca ka\u017eu kako je jedina veresija koju oni poznaju pla\u0107anje kreditnim karticama.<\/p>\n A u drugoj trgovkinja veli kako mora raditi po principu ‘\u010dist ra\u010dun, duga ljubav’. “Mi \u0161to radimo za firme, koliko kasa poka\u017ee – toliko mora biti. Nema zapisivanja”.<\/p>\n Iako je o\u010dito da kupovine hrane na veresiju ima i u gradovima, u Sektoru za trgovinu Hrvatske gospodarske komore ka\u017eu kako je ta pojava ipak daleko prisutnija u nekim drugim podru\u010djima.<\/p>\n “U manjim sredinama toga ima, u gradovima ba\u0161 i ne toliko. U manjim sredinama svatko svakog poznaje pa toga sigurno ima, ali u ve\u0107im gradovima to ba\u0161 i nije tako ra\u0161ireno”, ka\u017ee Hrvoje Paver, pomo\u0107nik direktora Sektora za trgovinu i dodaje da, prema njihovim informacijama, toga u velikim trgova\u010dkim lancima uop\u0107e nema.<\/p>\n Ilija Rkman iz dru\u0161tva za za\u0161titu potro\u0161a\u010da “Potro\u0161a\u010d” smatra da ljudi koji uzimaju na veresiju spadaju me\u0111u gra\u0111ane koji nemaju gotovo ni\u0161ta, a kamoli prosje\u010dna primanja.<\/p>\n Iako bi takva kupovina trebala biti jo\u0161 samo sje\u0107anje na neka prija\u0161nja vremena, globalna i doma\u0107a kriza kupovinu na veresiju su vratile na scenu. A ljudi koji tako pre\u017eivljavaju, navod Rkman, nikome se ne obra\u0107aju za pomo\u0107, pa ni njima,ve\u0107 \u0161ute, \u017eive ‘na teku’ i \u010dekaju bolje sutra.<\/p>\n “Ova pojava ‘kupnje na veresiju’ ili ‘\u017eivota na teku’, na po\u010detku 21. stolje\u0107a, nagrizava dostojanstvo \u010dovjeka i obitelji. Iako su ljudi do\u0161li u takvu situaciju, ne \u017eele otvoreno pri\u010dati o svojoj \u017eivotnoj muci. ‘\u017divot na teku’ je kumulativna posljedica rata, globalne recesije i presporog oporavka gospodarstva kao destrukcije rata i netransparentne pretvorbe i privatizacije”, smatra Rkman.<\/p>\n Prema njegovim rije\u010dima, ugro\u017eena je i skupina uni\u0161tenog srednjeg sloja, tako da je pojava ra\u0161irena na vi\u0161e socijalnih nivoa. Tako ‘na teku’ kupuju i gra\u0111ani kojima su blokirani ra\u010duni, oni koji rade, ali ne primaju platu, nezaposleni, mladi roditelji s vi\u0161e djece te mladi koji su zavr\u0161ili obrazovanje, ali ne mogu na\u0107i posao i, naravno, umirovljenici.<\/p>\n No, Rkman upozorava da svako, pa i ovakvo zadu\u017eivanje, ima svojih opasnosti. Dug se kad-tad mora vratiti. “Trgovac zapisuje u teku dugove i rok vra\u0107anja po imenu i prezimenu kako bi osigurao svoju vlastitu egzistenciju i izbjegao vlastiti financijski slom. Dakle, otvara se novi ‘za\u010darani labirint’ u kojem je te\u0161ko na\u0107i izlazni put \u0161to otvara novi krug pakla kolektivne du\u017eni\u010dko-financijske krize”, ka\u017ee Rkman i nagla\u0161ava da svaka veresija ima i svoje kamate.<\/p>\n Neovisno o tome kako nema slu\u017ebenog ‘zakona o veresiji’, ka\u017ee, radi se o finansijskoj kategoriji ‘pozajmice’, koja ima svoje stroge mehanizme, kao i svaki kredit i zaklju\u010duje: “Iz ovog za\u010daranog labirinta netko se uspije izvu\u0107i, a neki ostaju u petlji izgubljenih du\u0161a.”<\/p>\n (Al Jazeera)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Balkan – Uprkos civilizacijskim dostignu\u0107ima savremene trgovine, kupovina na veresiju ili teku cvjeta u zemljama regije. Sarajevo – U malom granapu na sarajevskoj zaobilaznici, trgovkinja Mina sjedi za pultom i hekla stolnjak, kako ne bi gubila vrijeme koje provede \u010dekaju\u0107i mu\u0161terije. Pred njom su digitron i ishabana teka u koju upisuje dug mu\u0161terija kojima robu […]<\/p>\n","protected":false},"author":83,"featured_media":116440,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2860,10307,10306,5,798,10304],"tags":[],"class_list":{"0":"post-116439","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-bosna-i-hercegovina-gradovi","8":"category-srbija","9":"category-hrvatska","10":"category-drustvo","11":"category-teme","12":"category-balkan"},"yoast_head":"\n
\n<\/strong><\/p>\n
\n<\/strong>
\nBEOGRAD<\/strong> – \u201c\u010cast svakome, veresija nikome\u201d, “Da\u0161 veresiju, izgubi\u0161 mu\u0161teriju”, \u201dljubav za ljubav, ali sir za – pare\u201d – pisalo je nekad po du\u0107anima u Srbiji, \u010diji su vlasnici unaprijed davali do znanja mu\u0161terijama \u010demu da se nadaju ako dolaze bez novca.<\/p>\n
\n<\/strong>
\nZAGREB<\/strong> – \u017divot na teku nije nepoznanica ni u Hrvatskoj, najmla\u0111oj \u010dlanici Evropske unije.<\/p>\n