Prah, sve je prah i prahom će se nazvati. Pa, ko si ti praško što će te vjetar raznijeti da sudiš šta je ispravno, šta ne? Savij se, Allahu na sedždu padni i sjeti se ko si, ko su ti prijeci, kakva ti je istorija. Nemoj zaboraviti da ti niko iz ruku ne može istrgnuti ono što je tvoje ako to sam ne pustiš. Slušaj rijeku što žubori i nebo što šapuće, oni će ti reći najbolje. Savjest kad zapeče, rijetko ko smiraj pronađe.
Reći ću ti jednu tajnu, ja sam IUNP. Da, taj o kome govore ovih dana, o kome cijela zemlja bruji. Ali, ti ne znaš da se priča samo o stvarima koje vrijede. Ljudi će uvijek govoriti o onome što ih se ne tiče, o onome na šta su ljubomorni, o onima kojima zavide. Ljubomora kada proždire čovjeka, to je najteže. Ona od njega načini nesavjesnu ličnost, nepromišljenu, začuđenu. A što si ti, bošnjačka glavo, ljubomorna na svoj narod, što ti, bošnjačka glavo, ne podržiš misao svog naroda? Zaplakala bih, ali onda će se oni glasnije smijati. Zadrhtala bih, ali onda će mi oni u srcu još veću zimu napraviti. Zastala bih, ali ako zastanem, oni će mi ukrasti korake. Zato idem dalje, idem uz svoj narod, uz onog čovjeka koji nam je dao jednu ideju od koje je sve poteklo. Kažu mi da sam još mlada da govorim o tome. Znate zašto, jer se plaše mladih mišljenja, mladog poleta i snage. Neka vas, draga omladino, ohrabri to što nas je mnogo i što smo savjesni. Znajte da je obrazovanje bitno za sve za nas, za naš narod, za našu dušu. Narod jedan dah udiše, pa ako imaju dva daha, kako će postojati jedan narod? Ne daj se, bošnjačko glavo, ne daj da ti misli pomute oni koji morala nemaju, oni koji se prodaju. Ako treba pisati – piši, ako treba čitati – čitaj, ako treba plakati – plači, ako treba smijati se – smij se, ako treba pasti – padni, ali ne zaboravi da ustaneš. Ne zaboravi da si živ i da treba da nastaviš koračati naporedo sa svojim narodom. Imaćemo svi djecu sutra ako Bog da, pa hoćemo li im smjeti reći šta smo dozvolili, hoćemo li im smjeti reći da pogledaju unazad? Sramite se ako vam prošlost bude prazna. Znam da je nekima svejedno, znam da neki šute samo zato što se plaše govoriti. Ali nije li to njihova pobjeda ako mi zašutimo? Nije li to gubitak naš? Kalem zapisuje sve. Allah nadgleda sve. Sudbina je negdje tamo svima ispisana. Ali niko nam nije zabranio da se borimo za svoje interese, da se mučimo za svoj narod i buduće generacije. Ponos je kad kažeš: ja sam student Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru; ponos je kad kažeš ja sam se borio za ovaj Univerzitet; ponos je kad kažeš ovo je Univerzitet svih nas. Zar ćeš se okrenuti protiv svog naroda? Ja ne gledam tamo. Ja uvijek gledam preda se, onako kako su me učili. A preda mnom sada stoji moj narod, Bošnjaci, preda mnom stoji savjesna borba za očuvanje dostojanstva Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, preda mnom su dvije staze. Biram onu koja se nikad neće prekinuti. Biram da budem IUNP.
Moje riječi su suvišne za one koji samo prolaze. Ali znam da će biti onih koji će zastati, koji će neku moju riječ i pročitati. Njima neću dati da odu. Potrudiću se da koračamo zajedno. Tako sam jednom i ja počela. Tako bi trebalo svi da počnu. Dok razmišljaš zašto, reći ću ti jednu tajnu – ja još koračam.
Amina Mišorep
