Pešter: Ceste na kojima se pomjera kamen u bubregu

Ko Sandžaklijama krade budućnost? Ovo pitanje postavlja se posle samoinicijativnog i ničim izazvanog podstrekivanja političkih zvaničnika iz Užica da se promeni “pešterska trasa” na Koridoru 11, koja nepravedno zapostavljenim Sandžaklijama treba da omogući izlaz iz vekovne izolacije i brže hvatanje priključka za savremene izazove.

U sadašnjoj situaciji Sandžaklije nemaju kud. Oslonjeni na prošlogodišnje garancije ministarke Zorane Mihajlović, tokom boravka u Novom Pazaru, da je pešterski deo auto-puta definitivna varijanta Koridora 11, najčešće podsećaju da će Užice bočnim kracima biti deo pomenutog sistema i auto-trasom koja će se graditi prema Sarajevu.

Nesumnjivo da Pešterci nisu zaslužili ponižavajuću igru skrivalica. Iako je u maju 2008. godine Republička reviziona komisija usvojila definitivnu trasu autoputa E- 763 na Koridoru 11, koja od Požege skreće prema Arilju i Ivanjici, a onda podnožjem Golije i Pešteri stiže u Crnu Goru, u sandžačkim varošima je kao ulje na vatru dočekana najnovija inicijativa političkog vrha Zlatiborskog okruga. U neskrivenoj nameri, Užičani bi da promene već usvojeni plan, da po ko zna koji put zaobiđu Pešter i opet ostave Sandžaklije kratkih rukava.

To je sasvim dovoljno da na tromeđi zaborave jednosmernu lekciju, po kojoj “nema srećnih naroda. Postoje samo usrećitelji naroda”.

‘Svaka čast Zlatiboru…’

Zato ne čudi što su, pre svih, energično reagovali predsednici opština Sjenice i Tutina, Hazbo Mujović i Šemsudin Kučević. Decenijama su više od stranačkih istomišljenika, a kad je u pitanju konačna putanja ovog projekta, bezmalo u jedan glas, rekli su: “Na našoj strani su aduti božanske geografije. Svaka čast Zlatiboru, ali Golija i Pešter, na atraktivan način, imaju pozamašne poljoprivredne, industrijske, turističke, ekološke i sportske potencijale. Za primer i iskustvo čitavom Balkanu.”

Međutim, tamo gde je hrabrost doći i ostati, život se, po običaju, odlaže. Neretko i zaustavlja, jer Pešterci sve manje sanjaju, a više računaju. Netremice zagledani u mapu Koridora 11, fiksirali su pogled i, uprkos zloslutnih najava o još jednoj mogućnosti zloupotrebe u političke svrhe, veruju da će asfalt kroz krš i kamen stići na Peštersku visoravan.

Na poharanoj tromeđi sve je istorija. Na svakom koraku su slojevi mitskih civilizacija, o kojima ni stručnjaci nisu usaglasili svoja dostignuća. Takva je i sadašnjost, u kojoj se definišu sve očigledniji trendovi po kojima Pešterci više nisu razapeti između paradoksalnih značenja i istine. Jer, elektronika je ušla u gotovo sve domove i sad je najvažnija komunikacija sa većim centrima.

“Auto-put je početak i kraj svih sandžačkih priča”, smatra Esmin Kurtović (28), upravnik Pošte u Leskovi, koja ovih dana slavi peti rođendan.

U njegovoj firmi politika i ekonomija idu ruku pod ruku. Njima zahvaljujući, bliže nego što se čini, među Sandžaklijama je sve više razumevanja i zajedničkog žara. Na širokom prostoru između Golije, sa jedne, a Jadovnika, Žilindara i Krstače, sa druge strane, vrh nepregledne i blagozatalasane Pešteri neodljivo asocira na sabirno sočivo koje se kupa u svetlosti. Na sastajalište prirode i vaspitanja. U istoj ravni. Na nadmorskoj visini 1.150-1.120 metara.

“Teško neko vreme. Narod sumnja u svakoga i sve. Bezrezervno verujemo samo majci. Ali, ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi”, objašnjavao je u vidu monologa Rade Matović (53) iz Buđeva svoju ženidbu Albankom Verom. Onda je duboko udahnuo i nastavio životnu  priču:

“Na starima selo ostaje. Još od vremena elektrifikacije, a naročito posle devedesetih, srozali smo se na niske grane. Na Pešteri ima zaseoka u kojima je više kuća nego čeljadi. Za seobe u grad besposlica je glavni krivac. Čim su bankrotirale zemljoradničke zadruge, a sa njima ugašeni seoski pogoni, farme i klanice, vreme u selu je krenulo unazad. Omladina je odlučila da živi moderno i masovno je otišla u gradove, iako se ni tamo nisu usrećili. Pojedinci bi sad da se vrate, ali nemaju kud. Zato nam se auto-put nameće kao jedini spas i najvažniji među nekoliko uslova za bolju budućnost. Jer, šta nam vredi stoka ili meso i mlečni proizvodi kad ih niko neće. Nedavno su veterinari uveli i neke zabrane, zbog pojave epidemije, pa sad nikako ne možemo da uhvatimo korak sa bivšim preprodavcima.”

‘Teško nama među vama’

Nisu to bapske priče o dedovini koje nema. Naprotiv, Pešterci u svakom razgovoru, čak i bez povoda, znaju da kažu: “Dobar je Bog, ali i đavoli su jaki.” To bukvalno znači da je Koridor 11 za Pešterce jedna od presudnih razvojnih šansi. Tako je uvek bilo kad se gradila džada. Onda ne govori pamet, nego žuč.

U višedecenijskom iščekivanju su živci, vaktile, kao paučina. Pokidani i rastrzani. Od neobjašnjivih veleizdaja, tokom prelaska društvene svojine u privatne ruke.

“Životna mi je želja da dočekam pretpostavljene izvođače radova na putnoj trasi koja će nas najzad približiti Beogradu, Sarajevu i Podgorici, ali više od toga čeznem za nekim odgovorima. Pre svega, ko je i kako prodao u bescenje našeg giganta Poljoprivredni kombinat Pešter i bez traga uništio 10.000 ovaca. Pa, to je nemoguće objasniti. Ni u igri izmišljenih brojeva”, kategoričan je Đerekarac Adem Ahmetović (61).

Al Jazeera

Njegova tuga, posle šest godina provedenih na poljoprivrednim dobrima u Giljevi, dokaz je da pešterska istina kasni, ali dolazi. Na velika vrata, kao životna pravda. Koje ima i koje bude. Baš, kao i poetska amajlija osnovke Ibrime Tajić (10), koja tiho pevuši: Oj, Golijo – gola li si, Jadovniče – jadan li si, teško nama među vama…

Tamo dalje, od Giljeve ka Sjenici, makadam vodi u razuđenu Raždaginu. Na izlokane džombe, sa glavne džade, nastavljaju bočni sokaci pravo do kućerina ili uređenih imanja. Do “hasula i rahatluka”, kojima kraja nema. Uz topli sjaj povratničkog sunca.

Zimi je ova deonica najteža za održavanje. Međutim, u poređenju sa planinskim i rečnim izazovima, ona predstavlja predigru za jedan od budućih alternativnih pravaca na  Koridoru 11 – smatra vozač Dževad Hot (40).

Mitsku visoravan prate i svakojake legende. Omađijan pešterskim predelima, Hot upućuje na magične koordinate oko Karajukića Bunara. Procenjuje da nisu slučajno placevi na sredokraći puta Tutin – Sjenica iz bescenja dobili astronomske cene. Naročito u Karajukićima, gde su naši najuspešniji gastarbajteri iz Rusije, već podigli nepregledne farme kokošaka. U Doliću je otvoren motel, Đerekarci još eksperimentišu sa “Kućom irskog ugostiteljstva”, a lokalni biznismeni merače  povoljnu lokaciju za prvu benzinsku pumpu.

“Svaki pohod na Pešter je susret sa netaknutom prirodom. Sa krajolikom teorijski mogućim samo još u knjigama. Kod nas ekološka teorija može da se proveri u praksi. Na svakom koraku. Po čukama i kotama, na stazi i bogazi”, ubeđuje Blagoje Kuč (55), ugostitelj iz Karajukića, koji radi samo pijačnim danom – utorkom.

Sad je vožnja ‘mila majka’

Za razliku od  mlađeg kolege Muzafera Fakića (44), čija su vrata otvorena svakog dana. Takva su pešterska srca koja kucaju za autoput. Dok ne počnu prvi radovi, Pešterci se uzdaju na nedavno asfalitirane lokalne pravce, zmijoliko krivudave, ali zlata vredne.

Neslavni izuzeci su deonice od Giljeve do Zaječića i od Karajukića Bunara do Duge Poljane. Uprkos redovnom održavanju ovdašnje Sekcije za puteve, rupe kraterke pri brzoj vožnji pomeraju kamen u bubregu. Srećom, to nisu duge deonice, na širokim putnim pravcima, na kojima, osim oblaka prašine, nema drugih iznenađenja. Sad je vožnja “mila majka”, u odnosu na neki davni vakat.

Tokom usporene vožnje, daleko od varoškog ubrzanja i pijačne vreve, predivan pogled puca na beskrajnu ravnicu. Na ponornice i vododelnice, od kojih, u čudesnom kraškom ambijentu, preovlađuje nisko rastinje. Bogomdano za topografsku orijentaciju putnika-namernika, od kojih je većina  priznala da ko jednom dođe na Peštersku visoravan uvek se vraća u  ovu prirodnu oazu. U jedinstvenu čaroliju ispresecanu putevima, što krvotok znače.

Međutim, tek će izgradnjom Koridora 11 biti promovisana pešterska trasa, koja Sandžaklijama pumpu života znači. Zato Sandžaklije ne daju Koridor 11.

Gotovo horski ponavljaju: Auto-put mora preko Peštera…

Izvor: Al Jazeera