“Ne pada snijeg da prekrije brijeg, već da svaka zvjerka pokaže svoj trag.” Kao i u ovoj narodnoj poslovici, ovih dana su mnogi pokazali svoj trag. Nekima se ispog građanske odore volšebno ukazala nacionalističko-šovinistička preobuka. Ne kaže se džabe da je košulja bliža od kaputa. Njegoš je ponovo ujedinio i crnogorske suvereniste i one koji su za zajednicu sa Srbijom.
Ponovo se u Crnoj Gori lome koplja oko “Gorskog vijenca”i opet se prijeti novom “istragom poturica”… Nevjerovatno koliko je tanka nit koja ovdje dijeli tzv. “građansku” i nacionalističku opciju. Sa podjednakom strašću se na “junačke pretke” pozivaju intelektualci, političari i običan puk, podsjećajući age i begove da je “njihovo prošlo”…
Poslije 500 godina klanja, silovanja, na kolac nabijanja… čudo da je iko pretekao. “Da smo ih 500 godina milovali, izlizali bi se”, što reče muftija Zukorlić.
Čudno je da je nakon pet vjekova ostalo toliko manastira, crkava… Još čudnije da jedan tako hrabar i slobodarski narod pola milenijuma provede u ropstvu? I da se prene tek kada osmanlijsko carstvo bude na zalasku…
S druge strane, na prostorima koje su zauzeli nakon Turaka, uglavnom nije ostao nijedan mezar, a o džamijama, tekijama, turbetima, šadrvanima, česmama… da ne govorimo. “Živi su zavidjeli mrtvima”…
Ne tako davni, neslavni događaji u Bosni pokazali su kako je lako sprovesti “istragu poturica”. U četvorogodišnjim ratnim dešavanjima, Srbi su, uglavnom, realizovali viševjekovni evropski standard CIUS REGIO, EIUS RELIGIO (Čija je zemlja, njegova je i vjera).
Po dolasku Turaka na ove prostore, ovdašnje plemstvo na čelu sa Crnojevićima je među prvima prigrlilo islam. Poznato je da je etničkih Turaka bilo jako malo, uglavnom nešto oficira i kadija. Da podsjetimo: i tada, kao i danas, ovdašnji muslimani su većinom braća po krvi sa svojim sugrađanima Njegoševe vjere! Ista ona braća kojoj, u pauzi između dvije “istrage”, katkad upućuju Šantićeve stihove: “Ostajte ovdje, sunce tuđeg neba neće vas grijat’ k'o što ovo grije…”.
Starije generacije su u školama imale “Gorski vijenac” kao obavezno štivo. Učili smo stihove napamet, čak i one koji su nama upućeni, a mi se pravili neznaveni. Jednostavno svjesni realnosti da “Ako se neko njihov na trn ubo, u pjesmu su ga metnuli…” (Zuvdija Hodžić)
Ali, ostalo je u sjećanju stihova koje i dan- danas ponavljamo. Kao, recimo: „Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka.“
Međutim, većina naših sugrađana drugog vjerozakona 90-tih godina prošlog vijeka nije smatrala spornim “ležanje zakona u topuzu”, pa su svesrdno podržali tadašnju velikosrpsku politiku i zdušno prihvatili ponuđeno oružje. Kaže se da, ako u pozorišnoj predstavi u prvom činu puška visi na zidu, u zadnjem činu će ubiti nekoga. Kod nas, koliko je poznato, oružje još nije opalilo, ali nije ni odloženo. Naša pozorišna predstava, očigledno, još nije stigla do zadnjeg čina.
Prebacuje nam se zbog nepristajanja na sindrom “ljubavi žrtve prema dželatu”?
“Vodeća ideja ‘Gorskog vijenca’ glasi da su domaći muslimani “zlo” i da ih treba iskorijeniti iz svoje sredine. Ova ideja nije nova; stav o muslimanima kao saradnicima okupatora je tradicionalno prisutan u domaćoj istoriografiji. ‘Gorski vijenac’ raspiruje mržnju prema muslimanima zbog njihove ‘lažne vjere” islama i ‘demonskog mesije’ Muhameda. Njegoš sukob između Srba i muslimana poistovjećuje sa kosmičkim dualizmom dobra i zla. Muslimani tako postaju oličenje zla (‘đavo’, ‘vrag’, ‘nekrst’,'guba’, ‘kuga’) koje treba istrijebiti.
U Bosni su muslimani ubijani uz gusle i Njegoševe stihove. Radovan Karadžić je dodjeljivao Orden Njegoša za “izuzetne zasluge” u borbi protiv muslimana. Mladić je oslobađao Srebrenicu od ‘Turaka’. ‘Gorski vijenac’ u Crnoj Gori uživa kultni status. (“Peščanik”- Političko čitanje ‘Gorskog vijenca’)
Koliko god da je dozlogrdilo svako malo prozivanje “poturica” i “izdajica pradjedovske vjere”, još otužnija je kakofonija crnogorskih manjina, ponajviše Bošnjaka, kako je upravo zahvaljujući njima, povraćena crnogorska državnost! Koiliko se bošnjački lideri uspješno bore za svoj narod, uglavnom je poznato i svodi se na šićardžijski, lični interes. Imajući u vidu aktuelnu situaciju i bošnjačku političku stvarnost, možda bi najbolje rješenje bilo da se Bošnjaci kolektivno deklarišu kao Turci! Bošnjačkim političkim liderima u Crnoj Gori ionako je bliži Istanbul nego Novi Pazar i Sarajevo. A i njihovim sugrađanima bi tada bilo srce na mjestu, mogli bi otvoreno da ih nazivaju onako kako to čine vijekovima: Turci! A i zgodno bi se uklopilo u Njegošev književni opus.
02.01.2017.g./ 4.Rebiu-l-ahir 1438.H. Mirsad- Mirza Kurgaš
Nije mi jasno kako ne deaktivirate unošenje komentara, kad ovdje većinom jedni te isti idioti “pametuju”…
Brat je mio koje vjere bio
Ооооо Сенаде и остали овде који сте, услед тешких и мучних историјских околности, духовна чеда Турака уместо својих православних предака Срба. ево вам речи јдног правог Бошњака записаних на мрамору или стећку, који и данас стоји поред Рогатице :Ја, војвода Павловић од Радасела, господар и кнез ове земље, лежим овдје у овом гробу. Док живљах, не могаше ме турски цар никојим јунаштвом, ни каквим даровима, па ни борбом, ни великом силом са моје земље ни потиснути нити побиједити; још мање сам мислио да се одрекнем своје вјере. Бог ми је дао да сам много пута побједио Турке. Хвала Богу и слава што вазда вјеровах и што своју земљу остављам још у хришћанској вјери“.
Е ово су речи БОШЊАКА, архитипског Србенде и Хрићанина, уклесане у камену стоје још од 15 века. Зато молим вас и кумим и Богом и Аллахом, немој те више да присвајате српски префикс бошњак ни љиљане.
Po cemu je taj dobri bosnjak srbenda? 🙂
Е бре Моргене, мојне бити толико уцвиљен : )
Кад је суштина овако јасна и недвосмислена зар је потребна форма ?
ne znaci da je on bio srbin,vidi se da je hriscanin i da se borio protiv turaka…jezik kojim pise,ime prezime,obicaji,vjerovanja u isti i slicni kao kod ostalih istorodnih plemena koji su naselili sloveni…
mozda je slovenizirani got ili ilir ko ce ga znat…da li je kakav zlocin i genocid napravio u toj borbi objasnice nam biserko i kandicka 😉
…gledajuci i ajnhardovu hroniku i papske povelje kao i povelje samih vladara bosne moze se reci da su srpska plemena cinila vecinu u srednjovjekovnoj bosni…
ako ti poznajes nacin ili metodu kako utvrdiiti sastav stanovnistva onda iznesi na koji nacin pa nek te prime na sorbonu da predajes :p
oooo vlasonje pa nema vecih turaka od vas,crnkasti ste niski pricate poluturskim,jahanje 500+ pa ooo turci mars preko karpata
Stevane zdrebe jedno nepismeno !!!… neznaci da su Bosnjaci bili srbi pa da prime islam! …(… Bosna je u to vrijeme bila drzava veca od Srbije , citaj zdrebe malo Historiju ali onu pravilnu ne samo onu vasu (laznu)!!!
u koje vrijeme? mislis li na ono sto se danas zove bosnom ili na okolinu rijeke bosne? usora je totalno nesto drugo kao i hercegovina… hercegovina je nezavisna od bosne.. citaj malo ti istoriju gluperdinji 🙂
Bravo Mirza, ovo je, poslije analize, ja kazem Gorkog vijenca, koju je prije desetak ili vise godina napisao knjizevnik Izet Ilja Sijaric, najbolji osvrt na taj prokleti prirucnik etnicke mrznje, kako ga Sijaric nazva u svom tekstu.
Hvala ti na ovpme. Svi zajdno moramo odbaciti ovu gubu od skribomanije njeguskog popa.
u pravu je covjek,ja protiv turaka nemam nista osvajac kao osvajac ali poturice obozavam… 🙂
А Његош 1847. године, у писму Осман-паши Скопљаку каже овако: „Када са мном говориш како мој брат Бошњак, ја сам твој брат, твој пријатељ, али када говориш као туђин, како Азијатин, како непријатељ нашега племена и имена, мени је то противно и свакоме би благородно мислећему човјеку противно било.“
….ajde bre Mil Kos Rep ne balavi tako ti Kosmeta i Metohije…..bošnjačko izdajničko kopile sifilitični Njegoš čiji je otac rodjen u Katićima u Lašvanskoj dolini, a majka katolkinja Franciska u Turbetu nije pisao o istrazi Turaka već o istrazi “poturica”….
Његоши су пореклом из Зенице. А та реченица најбоље одсликава његове ставове.
…tako je Mil Kos Rep……a čitaj sad zvaničnu srpski histeriografiju….vele “O Njegoševim roditeljima se JAKO MALO zna i to POSREDNO iz RUSKIH izvora”………
srpcici su cigani tacnije gabelji jer poticu po rijecima jendnog srpskog akademika iz provincije Gambeli u Indiji.stoko azijatska
Čestitke Bakiru na rođenju unuke Jelene, nek je živa i zdrava
kazu da su ime dali po srpskoj kraljici jeleni..
Ма неЈма везе, кад ђикани то преведу на босански биђе Хелена, илирско име које је најстарије од свих словенских!? 🙂
Aferim Mirsade na ovakom pogledu vazda si bio i ostao cista pogleda u sagledavanju situacije. Zao mi je da mnogi kojima je ovo namijenjeno ili nemaju snage ili hrabrosti da vide i ponasaju se shodno tome. Zalosno je da su Bosnjaci presli sa djela na “mudrovanje” i to u zadnje vrijeme jedino i rade.
O Turci, šteta što imate toliko briga i posla u Turskoj a i šire, pa se ne možete baktati sa Bošnjacima. Bez vas su totalno izgubili kompas. Svi im smetaju u okruženju, pa i davno umrli pesnici. Kako im reći da gledaju sebe i svoja posla i da ne započinju kavge od kojih niko dobra videti neće. Kao za pomirenje su, a nikad spremniji na svađe, za jedinstvo su, a nikad razjedinjeniji, za mir su, a samo nekom prete, za suživot su, a nametali bi drugima svoja pravila…….. Pomagajte Turci, da im posle i vi i mi ne budemo krivi.
Жал за Турцима, лепо каже да “Poznato je da je etničkih Turaka bilo jako malo, uglavnom nešto oficira i kadija”, а они аге и бегови над бившом браћом коју претворише у рају. Али “коло среће се окреће” и сад он Јопет раја и мора да ради, а кроз вене му тече црногорска крв и вредноћа, па је одлучио да постане змија јер ЛЕЖИ, А ХОДА и бљује отров и за будућа покољења!? 🙂