Ibn Ishak u svojoj Siri spominje veoma zanimljivu priču.
Abdulmelik b. Abdullah b. Ebi Sufjan spominje da je neki čovjek iz Iraše sa svojim devama došao u Mekku. Ebu Džehl je od njega kupio nekoliko deva, ali mu nije dao novac i to je dugo potrajalo. Ovaj čovjek je došao kod grupe Kurejšija, te im reče: “Kurejšije, ko mi može uzeti dug kod Ebu el-Hakema, ja sam čovjek stranac, putnik, a on mi je uzurpirao pravo”. U tom trenutku Poslanik, s.a.v.s., je sjedio na jednom drugom mjestu, a ovi ljudi mu, izrugujući se i ismijavajući s njim rekoše: “Vidiš li onog čovjeka?”
“Da”, reče ovaj.
Onda mu rekoše: “Idi kod njega, on će ti uzeti dugovanje od Ebu el-Hakema”.
Znali su koju mržnju i pakost Ebu Džehl gaji prema Muhammedu, s.a.v.s. Ovaj čovjek je došao kod Poslanika, s.a.v.s., i rekao mu, pa je Poslanik, s.a.v.s., pošao sa njim.
Poslanik, s.a.v.s., je ovako postupio iako je između njega i Ebu Džehla vladalo neprijateljstvo. Nije kazao ovom čovjeku da između njega i Ebu Džehla nema nikakve komunikacije.
Kada su Kurejšije vidjeli da je Poslanik, s.a.v.s., pošao s njim, rekoše jednom od prisutnih: Idi prati ih i vidi šta će uraditi.
Poslanik, s.a.v.s., je došao do Ebu Džehlove kuće i pokucao. Kada je Ebu Džehl izašao, i vidio Poslanika, s.a.v.s., zbunio se. Poslanik mu se obratio zapovjedničkim tonom: “Daj ovom čovjeku njegovo pravo”.
Ebu Džehl reče: “Da, neka sačeka dok mu iznesem njegov novac”.
Ušao je u kuću i iznio njegov novac, te mu ga predao.
Poslanik, s.a.v.s., pođe i reče ovom strancu: “Idi sada svojim poslom”.
Kada je Irašanin prolazio pored grupe Kurejšija, reče im: “Neka Allah podari svako dobro tom čovjeku, uzeo je moj dug i predao mi ga”.
U tom trenutku, stigao i i čovjek kojeg su oni bili poslali da ih prati, pa mu rekoše: “Teško tebi, šta se dogodilo?”
On reče: “Vidio sam čudo nad čudima. Tako mi Boga, Muhammed je došao do njegovih vrata, pokucao, a on je izašao bez igdje duše, te mu Muhammed reče: ‘Daj ovome njegovo pravo.’ On reče: Da, neka sačeka dok mu iznesem novac, zatim je izašao i predao mu novac”.
Nedugo zatim, došao je i Ebu Džehl, pa mu oni rekoše: “Teško tebi, šta ti je? Nismo vidjeli da si ikada tako postupio”.
On im reče: “Teško vama, kada je pokucao na vrata i kada sam čuo njegov glas, srce mi se ispunilo strahom, kada sam izašao, iznad njega je stajao strašan devac, s takvim zubima kakve nikada vidio nisam. Da sam ga odbio, ovaj bi me pojeo”.
U drugom rivajetu stoji da su rekli Ebu Džehlu: “Zbog toga si bio blag prema Muhammedu?” On reče: “Tako mi onoga u čijoj ruci je moja duša, sa njim sam vidio ljude, u rukama su nosili blistava koplja, da sam odbio dati mu, bili su spremni probosti mi stomak”.
Izvor: Ibn Ishak, es-Sira (176/4),
Ibn Hišam, es-Sira en-nebevijja (234-235/2),
Bejheki, Dela’il en-nubuvve (193-194/2),
el-Asbahani, Dela’il en-nubuvve (196-197/1),
El-bidaje ve en-nihaje (45/3)
Prijevod i izvor: IslamBosna.ba
Pogledajte vijest na izvornom sajtu:
