Srbija – Održanom okruglom stolu, na kojem se govorilo o uticaju manjinskih kultura, cilj je bio uspostavljanje konstruktivnog dijaloga između Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, državnih organa i organizacija civilnog društva o ulozi, značaju i izazovima nacionalnih saveta u ostvarivanju prava nacionalnih manjina na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma.
Aktivistkinja za ljudska prava i poslanica Demokratske stranke Aida Ćorović pozvala je sve predstavnike Nacionalnih saveta nacionalnih manjina da šalju tekstove, poeziju, prozu jer, kako je rekla, cilj Saveta je da ostane pisani trag nacionalnih manjina.
“Ono što očigledno fali u našem prostoru društvenom jeste to da su jezici manjina nedovoljno zastupljeni i kada pravite poređenje sa Vojvodinom i sa ostatkom Srbije videćete ogromnu diskrapancu, što je moglo da se vidi i u toku izbora za Nacionalne savete”, rekla je Ćorović.
Ona je navela da Srbija zvanično po poslednjem popisu ima 17 odsto pripadnika nacionalnih manjina, ali da se ona ne slaže sa tim i da ta brojka po njenim saznanjima premašuje 20 odsto. Navodeći da postoje razni razlozi da se pokaže da je broj pripadnika nacionalnih manjina manji, Ćorović je rekla da to pokazuje da “Srbija zapravo ne shvata kakav potencijal ima u manjinskim zajednicama i godinama ih koristi”.
“Još od političke garniture na čijem je čelu stajao Vojislav Koštunica nekako se u javnom vokabularu sticao utisak da su manjine razlog za razdor u Srbiji, da su razlog problema, da ih nema da bi Srbija bila srećnija i mirnija zemlja. To nije tačno. Nažalost, mi živimo u zemlji koja ima duboke međuetničke podele, sva istraživanja pokazuju da među mladima postoji strašan jaz nepoznavanja i da postoje problemi koje viđamo svakodnevno”, rekla je Ćorović.
Navodeći da se Srbija sada nalazi ispred dva puta, a da će morati da izabere između modela segregativne multikulturalnosti ili interkulturalnosti, Ćorović je kazala:
“Današnja tema i manjinska kultura jedan je od alata koja može da nam itekako u godinama koje su pred nama posluži da budu most i način ili mesto dijaloga ili alat dijaloga sa većinskim narodom.”
Filozof i religiolog Miroslav Keveždi rekao je da u kulturni sistem spadaju i obrazovanje i jezik i mediji, što bi moglo da se na neki način kaže da kultura obuhvata sve ono što je dato nacionalnom savetu kao područje upravljanja.
“Nacionalnim savetima je dato da grade te kulturne sisteme, oni mogu da osnivaju ustanove kulture, koje mogu da budu posrednici i da funkcionišu kao one koje očuvavaju i razvijaju kulturne sadržaje. Nacionalni saveti mogu da podržavaju, afirmišu recimo različite porodice, da ih štite, mogu da neguju publiku i one kreiraju kulturni život i to se događa već više od deset godina”, rekao je Keveždi.
Ističući da se kulturni sistemi nasleđuju, Kevedži je rekao da je vreme bivše Jugoslavije bilo vreme izgradnje kulturnih sistema i dodao:
“To je bilo vreme afirmisanja jednog modela kulturne politike, koja se u teoriji prepoznaje kao državni model kulturne politike, preciznije kao državno-institucionalni model. To znači da je država uticala na formiranje ustanova koje pripadaju kulturnom sistemu.”
Kevedži je rekao da postoji latentno to da se država povlači nominalno iz nacionalnih saveta, ali da sa druge strane se ne povlače partije te da je po njegovom mišljenju u Srbiji prisutan partokratski model kojem partije imaju jednu odlučujuću ulogu.
“Ta uloga je netransparentna, nije manifestna, zakon dozvoljava da manjinske stranke učestvuju u izborima za nacionalne savete, međutim mi znamo da i one stranke koje nisu manjinske imaju uticaja na Savete i da nacionalni saveti većinom predstavljaju predstavnike stranaka. Ovo također ima izuzetnu ulogu kada je u pitanju rad Nacionalnih saveta i ima posledica na kulturni sistem i na kulturni život nacionalnih manjina”, zaključio je Kevedži.
(Anadolu Agency
