Iz straha do pokušaja novog puča – Zar i ti sine brute

Strah je osećanje koje nas prati od našeg postanka i osećanje koje se najmanje želi, ali koje je u osnovi našeg opstanka. Obliva nas hladan znoj, noge nam klecaju, a srce nam tako snažno lupa kao da hoće da iskoči.

Tvorac ove definicije je sastavio kao da je živeo u današnjem vremenu, pa je pratio politička dešavanja u Sandžaku i histeriju SDP-a i Rasima Ljajića.

Strah je osećanje koje se najmanje želi: Poslednjih dana, od kada je gospodin Muamer Zukorlić odlučio da podnese ostavku na mesto muftije i da zvanično pređe na teren politike, predstavnici SDP-a nikako da dođu sebi i da shvate da čovek koji ima za cilj da brani interese svoga naroda ima pravo i da se politički angažuje. Možda su oni to i shvatili, pa mi deo ove definicije govori da su se zaista uplašili. Osecaju nesto sto najmanje žele, osecaju strah, osecaju da gube tlo pod nogama, osecaju da zauvek odlaze u istoriju, ali ne onu pravu istoriju gde će ih generacije pominjati, već u istoriju zaborava. S pravom se i plaše, obzirom da je došlo vreme da čovek koji ima iskrene namere, uz Allahovu dž. pomoć, dozvolu i blagoslov promeni mišljenje naroda o politici. A kada to i uradi, onda za njih više stvarno neće imati mesta, već će u narodu ostati samo ružna uspomena.

Obliva nas hladan znoj, noge nam klecaju, a srce nam tako snažno lupa kao da hoće da iskoči: U svom tom strahu, kao da osecaju da nemaju snage da se na pošten način bore za vlast, već bokserskim žargonom rečeno, udaraju ispod pojasa, udaraju tamo gde najviše boli sve Bošnjake, udaraju na Islamsku zajednicu. Zapravo, još uvek ne udaraju, već pokušavaju udariti. Ali, uz Allahovu dž. pomoć neće uspeti tim udarcima uzdrmati stabilnost Islamske zajednice, koju je upravo gospodin Zukorlić stvarao dugi niz godina.

Znaju oni da neće moći, ali ipak moraju nešto pokušati, da nebi bez borbe otišli u zaborav. Sama pomisao da se uzalud bore uzdrma im stabilnost na nogama, pa sami pokleknu i spotaknu se u spletkama za koje imaju nameru da urade, oblije ih znoj, a srce im lupa kada govore o gospodinu Zukorliću, jer znaju da građani prepoznaju njegovu iskrenost i neveruju lažima koje SDP plasira.

Obzirom da je veoma teško definisati strah jednom rečenicom, želim da naglasim da je to i pritiskajući osećaj neposredne pretnje koji ne može da se kontroliše voljom i razumom.

Predstavnici vlasti u Novom Pazaru u svom tom strahu od ličnog neuspeha a i političkog angažovanja gospodina Zukorlića bez imalo razuma pokušavaju udariti na Islamsku zajednicu, tako što kod naroda žele predstaviti da je to neko ujedinjenje. Dali su sebi za pravo da pokrenu Peticiju za ujedinjenje Islamske zajednice. Zar oni da ujedine islamsku zajednicu i to na način na koji je Ugljanin podelio? Pa naravno da znaju da nece oni uspeti u tome. Gospodin Zukorlić već ima za cilj ujedinjenje Islamske zajednice, a to mu je i jedan od razloga političkog angažovanja. Pa verovatno da imaju za cilj da posle, kada Zukorlić učvrsti jedinstvo Islamske zajednice, govore kako su oni za to zaslužni. Naravno da žele i sada da prikupe jeftine političke poene, ali ja znam da na tom polju samo gube.

Ja znam, a i ostali građani znaju da jedinstvu Islamske zajednice ne može doprineti niko drugi, osim zvaničnika Islamske zajednice uz Allahovu dž. pomoc, i naravno volje vlasti u Beogradu.

Zato gospodo, najiskrenije Vas molim, ostavite se rušenja stabilnosti Islamske zajednice, jer ima ko ce po tom pitanju raditi iskreno, a ne radi jeftinih političkih poena.

I na kraju, poslušajte moj savet:

Imajte uvek na umu da vaša osećanja straha nisu ništa drugo nego povišenje normalne telesne reakcije u stresnoj situaciji. Takva osećanja su vrlo neprijatna, ali nisu opasna i stetna. Nemojte pojačavati strah mislima „Kuda ovo vodi“, ili „Šta će se desiti“, nista strasno se nece dogoditi. Skoncentrišite se na to da će sigurno biti bolje i za Vas i Vaše najbliže ako vi odete sa vlasti, a dođu ljudi koji zaista misle dobro ovome narodu. Sačekajte i dajte strahu vremena da prođe, nemojte se boriti protiv straha, ne bežite od njega, već ga prihvatite takvog kakav jeste. Imajte pred očima unutrašnje ciljeve i posmatrajte kako ste do sad izigrali poverenje građana. Mislite na to kako ćete biti i Vi zadovoljni ako na vlast dođu ljudi koji će misliti dobro svim građanima. Budite sigurni da ćete se osećati bolje, okrenite se oko sebe i planirajte sledeći korak, ali pazite da taj korak ne bude prazan kao što je bio ovaj prethodni.

Izvor:  Mirza Preljević