Dugogodišnji konsultant za političke komunikacije Marko Selaković, široj javnosti najpoznatiji je iz perioda od 2012. do 2014. godine, kada je bio portparol Ujedinjenih regiona Srbije. Takođe, savjetovao je više nacionalnih, regionalnih i lokalnih političkih lidera i stranaka na Balkanu. U knjizi “Prodaja političara”, koja će se uskoro naći pred čitaocima, a čiji su delovi objavljeni u “Danasu”, Selaković kaže da mu je ideja bila da prikaže strategije, ciljeve i načine komunikacije ključnih političara u 21. vijeku u Srbiji – da opiše kako se približavaju biračima i kako plasiraju svoje ideje i postupke. Živi i radi na relaciji Dubai-Beograd.
Kako u politiku vratiti stručnjake, sposobne da rješavaju probleme, nasuprot onima koji su samo talentovani da marketinški dobro plasiraju političku poruku?
To može samo političkom odlukom. Ali ne vidim da se ta odluka može donijeti tako lahko. Mnogo, mnogo dugo u Srbiji vlada princip negativne selekcije. Pa neće niko od ministara da uzme boljeg od sebe da bude uz njega, nego goreg, jer pored njega i sebi i drugima onda izgledaju i lijepo i pametno. Ista stvar se dešava i u opoziciji, i kao ishod imamo totalnu katastrofu i mulj. Pristojni ljudi se trude da u taj mulj ne ulaze. A pošto u Srbiji ne mogu da zarade za normalan život, onda iz te iste Srbije idu. Ne vjerujem da je u dogledno vrijeme moguće vratiti ih u politički život.
Ko je, po vašem mišljenju, najbolji “prodavac političke robe” na političkom tržištu Srbije?
Zavisi koje robe. Ipak, nekako mi prvo padaju na pamet Dragan Marković Palma i Rasim Ljajić. Palma, kao velemajstor populizma i Rasim, kao velemajstor trajanja. Rasim Ljajić je jedini političar u Srbiji koji ima apsolutni kontinuitet vlasti od 5. oktobra do danas! Čak je i Dinkić imao neke periode u opoziciji, ali Rasim Ljajić – u ovom milenijumu nikad. Istine radi, treba pomenuti da je Aleksandar Vučić čovjek koji najviše radi na sebi i najbolje uči iz grešaka prethodnika. Generalno, ima dosta prodavaca, nego nešto ima malo robe. Mnogo je priče, malo rezultata na svim stranama.
U knjizi ističete da je Mlađan Dinkić bio jedan od najnepopularnjih političara. Da li ste uspeli da promijenite tu sliku?
U jednoj mjeri – da.
Na koji način?
Da je Mlađan Dinkić imao stranku koja je bila spremna više da brani njegove rezultate, a manje svoje privilegije, siguran sam da bismo u promjeni imidža bili uspešniji. Kada sam počeo da radim s njim bilo je prekasno za neku suštinsku promjenu slike. Stranka je najviše trebalo da radi 2008. i 2009. godine, kada je trebalo da se odupre talasu tabloidnih strijela koje je krug oko Borisa Tadića odapeo na Dinkića. Tada su ljudi na terenu, uz pojedine izuzetke, uglavnom mislili na sebe, a ne na stranku. Detaljno o Dinkiću, takođe u knjizi.
Hoćete li se vratiti u domaću politiku?
Prelahko sam odlučio da odem iz nje da bih se lako vratio u istu. Ne namjeravam u skorije vrijeme da se vraćam ni u Srbiju, a kamoli u srpsku politiku.
Izvor: Informer
dao je veru i iman za popisanu veceru teeba dase stidi svok imena a posebno svok rodnok mesta najbolemuje nek nestane
kafir prljavi zalizani proklet bio da Bog da,a haram bilo onima sto su uz njega
Ništa novo ,prodana duša .
Samo Vučicu pustinas jednom same da izdajemo na izbore ,nemoj Rasima kriti iza svoje guzice.
Na prošle izbore zanoćio sa Demokratama probudiose sa Naprednjacima.
E Ljaja Ljaja prodani, geni su ti mutirali sa prasecim.