Sjeverni Sandžak – Dijalog u rešavanju političkih I vjerskih pitanja, veće poštovanje ljudskih prava, boljameđuopštinska i prekogranična saradnja i razvoj tolerancije, ključni su za unapređenje prilika u Sandžaku, ocjenjuje se u studiji beogradskog Centra za spoljnu politiku.
Srbija bi, da bi se prevazišla politička i verska neslaganja u Sandžaku, trebalo da osnuje posebno radno tijelo koje bi koordinisalo rad ministarstava na terenu, a okupljalo bi I predstavnike lokalnih vlasti, vjerskih zajednica i civilnog društva, predlaže se u studiji.
U studiji “Socioekonomski i bezbednosni izazovi u Sandžaku” dodaje se da je povodom zahtjeva za veću zastupljenost Bošnjaka u lokalnom pravosuđu, sektoru unutrašnjih poslova i oružanih snaga, “neophodna direktna intervencija” nadležnih ministarstva ali i drugih segmenata državne uprave.
“Struktura zaposlenih u državnom sektoru u ovom dijelu Srbije trebalo bi da bude približna etničkoj strukturi opština Sandžaka”, navodi se u studiji, a prenosi portal EurAktiv Srbija.
Prema iznetim podacima, u organima sudstva i tužilaštva u Novom Pazaru je samo 20 odsto Bošnjaka, a među pripadnicima policije u tom gradu ih je oko 30 odsto, iako je njihov udeo u ukupnom broju stanovnika 80 odsto.
U studiji se navodi da, iako postoje rizici zbog mogućeg djelovanja pojedinih radikalnih muslimanskih konzervativnih grupacija, poput vehabija, i politički ekstremnih grupa, situacija nije dramatična, ali da se vlasti moraju ozbiljnije pozabaviti tim tendencijama, i to inkluzivnim pristupom.
Među preporukama koje se odnose na poštovanje ljudskih prava u Sandžaku, u studiji se ističe da vlasti treba da osiguraju poštovanje i implementaciju kulturnih prava Bošnjaka i da učine sve da se depolitizuju neka pitanja od značaja za bošnjačku zajednicu, prenosi Euraktiv.
Upozorava se da aktuelne socijalno-ekonomske prilike u Sandžaku, dvoetničkom regionu koji čini šest opština na jugozapadu Srbije, ne ulivaju optimizam da će se veoma nepovoljni ekonomski parametri na tom području uskoro poboljšati.
Sandžak je suočen sa visokom stopom nezaposljenosti, nelikvidnošću privrednih subjekata, slabo razvijenom putnom infrastrukturom, korupcijom, krizom industrije džinsa i obuće, navodi se u studiji I dodaje da je danas u Sandžaku svaki četvrti građanin u kategoriji siromašne populacije.
Projekat “Socijalno-ekonomski i bezbjednosni izazovi u Sandžaku” realizovao je beogradski Centar za spoljnu politiku, uz podršku Instituta za održive zajednice i USAID.
(radio sto plus)
