Potraga za masovnom grobnicom u Novom Pazaru

32
47
kozarevo
Novi Pazar – Tužilaštvo za ratne zločine započelo je uviđaj u novopazarskom selu Kozarevo, gdje bi prema pretpostavkama, do kojih se došlo na osnovu istrage, mogla da se nalazi masovna grobnica.

„Naredna dva dana radićemo na provjeri terena, sa ciljem da utvrdimo da li ovdje zaista ima zakopanih leševa“, kazao je Regionalnoj RTV zamjenik tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanović.

Šef kosovske Kancelarije za nestala lica Prenk Đetaj ocijenio je ranije, da bi na toj lokaciji, prema nekim pretpostavkama, moglo da se nađe oko stotinu zakopanih posmrtnih ostataka Albanaca sa Kosova. Međutim, on danas nije iznosio takve pretpostavke.

„Ovo je sumljivo mjesto. O njemu nas je obavijestila beogradska delegacija i ovdje smo zajedno bili još u januaru“, kazao je Đetaj.

Iskopavaće se samo na desnoj obali seoske rijeke.

Uviđaj obavljaju predstavnici Tužilaštva za ratne zločine, Kancelarije za nestala lica, kosovske Kancelarije za nestala lica, Euleksa i forenzičari iz Prištine.

Nova lokacija udaljena je od Rudnice, gdje su nedavno pronađeni posmrtni ostaci kosovskih Albanaca tek 30 kilometara.

„Povezuju se te dvije lokacije. Postoje indicije da je dio tijela zatrpan u Rudnici, a dio ovdje. O tome ćemo moći da govorimo tek kada obavimo sva istraživanja“, objasnio je Stanković

Đetaj s druge strane ističe da ni Rudnica nije završena priča, jer  vjeruje da na toj lokaciji ima još posmrtnih ostataka.

U toku dvomjesečne operacije iskopavanja u Raškoj, od aprila do juna prošle godine, pronađeni su posmrtni  ostaci od ukupno 54 osobe. Do sada su izvršene 53 identifikacije dok je jedna osoba još uvijek neidentifikovana zbog nepoklapanja DNK analize.

Izvor: Rtvnp


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

POVEZANI ČLANCI

32 KOMENTARI

  1. O bre DRUG PORUCNIK,meni se cini da si ti tek dogurao do DRUG DESETAR,jer samo je dug desetar bio tako gljup kao ti.Dodji u UCK da se malo skolujes i da te naucimo bar za nesto.

  7. sigurno ce se pronac dosta masovnih grobnica ubijenih hriscana koje su pobili poludivlji krvozedni busnjaci,koji su samo u 1.sv.ratu ubili preko 300000 srba crnogoraca roma egipcana askalija.ispod 3 dzamije u raskoj oblasti se nalaze masovne grobnice to mi je i jedan hodza potvrdio… genocidni soj neljudi i fukare zlikovacke 😉

      • neka sabahudine zasto odmah vrijedjas? daj malo kulture,samo pljujete psujete preceraste ga vala…uce li vas u te dzamije i medrese nesto fino osim sto napravise ajvane od vas udjes normalan u dzemiju uzadjes lud i nenormalan i odmah drogu dilujes..pih

      • ti bi da se igras zmurke?poduvaces ga i ti kretencino.:) ali prvo moras da me napipas.:) lociraj me po zicama com pa ga onda duvaj.:)

      • Nadjes devojku , naravno ako imas afinitete prema njima . Ja da duvam – pa to nije normalno . Tacno su te oblacili ko zensko , a zivim da mi to kazes u cetiri oka , nakazo

      • Сваки дан научим по неку реч “босанског”. Значи, каже се сумља, не сумња.

      • U srpskom jeziku više od 8. 000 turcizama

        Violeta TALOVIĆ | 13. avgust 2011. 20:51 | Komentara:
        Turske reči ušle u srpski jezik pre više vekova i odomaćile se. I Vuk zadržao turcizme u jeziku, pa i danas, nemajući zamenu, pijemo čaj, rakiju i kafu

        Srodne vesti

        Počela akcija “Negujmo srpski jezik”
        Počela akcija “Negujmo srpski jezik”

        Bjelopavlići: Potpisi za ćirilicu
        Bjelopavlići: Potpisi za ćirilicu

        Udruženje “Matica ćirilice” izazvalo podelu među stručnjacima

        Srbi ubijaju srpski jezik

        Srpski jezik nestaje sa univerziteta širom sveta, gubimo katedru po semestru

        SIJASET je turskih reči u srpskom jeziku: dućan, hajduk, kesa, džep, šećer, bekrija, bećar, duvan. A boja, bubreg, limun, badem, majmun, šal, pamuk, sapun… – sve su to srpske reči. Ali i turske…

        Jezik se ne može staviti pod stakleno zvono. On je živ, podložan uticaju i, kao takav, promenljiv. Jezici primaju od drugih jezika, pogotovo ako su u bliskom kontaktu. A s Turskom smo više od 500 godina živeli „u bliskom kontaktu“.

        Naš istaknuti orijentalista Olga Zirojević, koja istražuje fenomen uticaja turskog na srpski jezik, smatra da se u prošlosti upotrebljavao daleko veći broj turcizama. Pominje se više od osam hiljada. Zadržali su se i danas u mnogim oblastima života. Turski je uticao na srpski više nego ijedan drugi jezik.

        Jorgan, kafa, kafana, kašika, rakija, čarapa, para, boja, pekmez, kajmak, sarma, čardak, kapija, baksuz, komšija, reči su za koje u srpskom nema ekvivalenta – osećamo ih i kao svoje. Ali mnoge reči, kako tvrdi Olga Zirojević, poprimile su vremenom drugačija značenja od izvornog, pa „sijaset“, koji izvorno znači „politika“, u srpskom jeziku označava „mnogo“, „veliki broj“. Malo nas zna da jatak (onaj koji skriva hajduke) u izvornom značenju zapravo je „krevet“, „postelja“.

        Turcizmi su ušli u svakodnevni život: tako jedemo sarmu, burek, pilav, ćevapčiće, pijemo čaj, rakiju, kafu, sladimo se baklavom, tulumbama. Na stolu nam je ćasa, testija, džezva, fildžan, bakrač, đevđir. A u kući sanduk, merdevine, ćilim, furuna. Pred kućom je kapija, a na krovu odžak. Na kraju sokaka je i ćorsokak, dušmanin ne može biti ortak, a javašluk u komšiluku čist je baksuzluk.

        UDARALI PO JEZIKU
        – IMALI smo jezik dinastički koji je, slaveći ih, istovremeno istrebio seljake kao kategoriju – kaže Zoran Petrović. – Znaju to svi koji su se raspitali o broju poginulog reproduktivnog, muškog, življa u dva poslednja svetska rata, a koji se kreće preko pedeset procenata. Svi, izuzev onih dežurnih akademika, koji su znali ko je čuvar jezika, pravili su se neveštima. Slične termine je besomučno uvodila i komunistička vlast, koja je razorila ekonomski i biološki potencijal srpskog i, ne znam kojeg još, sela.

        Turski sufiksi su se do te mere odomaćili da se dodaju srpskim rečima, pa i onima relativno novim u jeziku. Može li se zamisliti Andrićeva „Na Drini ćuprija“ bez turcizama – jedan se nalazi i u samom naslovu?

        – Elementi orijentalnog, u ovom slučaju osmanskog kulturnog nasleđa, odavno predstavljaju integralni deo srpskog i u širem smislu balkanskog kulturnog identiteta – kaže prof

        dr Darko Tanasković, orijentalista. – Turcizmi su jedan od najznačajnijih segmenata tog kulturnog nasleđa. Oni su zadržali komunikacijsku aktuelnost, bez obzira na to što je opseg upotrebe turcizama u novije vreme znatno smanjen.

        Turcizme je i Vuk Karadžić zadržao u jeziku kao njegovu živu i u mnogo čemu nezamenljivu komponentu.

        – Oni jeziku daju ekspresivnost, stilski ga boje, čine ga bogatijim – kaže Tanasković. Dokaz su pozitivne dimenzije kulturnog nasleđa iz osmanskog doba. Ali to, naravno, nema veze sa obnavljanjem neoosmanističkih ideoloških pretenzija svojstvenih nastupanju turske politike na Balkanu.

        A o turskim serijama koje su preplavile našu televiziju, Tanasković kaže:

        – One su višestruko kulturno osiromašujuće i štetne!

        Jezik je stvor, mlad i mator istovremeno – kaže pisac Zoran Petrović:

        – Kada danas čujem, a čujem retko, koji od turcizama, pomislim dve stvari: prvo – kako je moja baba Savka iz Vranja, koja je, uostalom, lično poznavala Koštanu, govorila živopisnim jezikom. Tako i ja danas radije ulazim u svoju avliju, kroz svoju kapiju, na svoj doksat, zahvalan svojoj majci, onoj Savkinoj ćerki, zbog koje nikada nisam ni smeo da pomislim da ustupim porodičnu kuću za izgradnju više porodičnih stanova, jer ona neće da živi bez avlije, bakče i šedrvana, pa makar zimovala u memli, apsani i ćereu, koji joj je ostavio njen muž Radosav, šumadijsko seljače, sa partizanskim iskustvom i nikakvim potrebama.

        I šta ja da mislim o jeziku, o turcizmima, posrbicama i tako tome? – pita se u svom prepoznatljivom tonu pisac, i kaže:

        – A šta da misle moji klinci, koji govore: ekstra, vrh, i sviraju neki hevi-metal koji danas lupa po Londri, a sutra će i ovde. Kao pisac znam samo jednu stvar: svaka je reč dobra, kao uostalom i kuglični ležaj, ako legne na svoje mesto, a to će vam potvrditi bilo koji mehaničar.

        Vesti iz Rubrike

        Dve godine od bombaškog napada na Vučetiće: Borivoje još u košmarima
        Dve godine od bombaškog napada na Vučetiće: Borivoje još u košmarima

        Dragina kuća nikome draga
        Dragina kuća nikome draga

        Zaboravljen i Milošev vajat
        Zaboravljen i Milošev vajat

        Orah „popio“ milion litara vode?
        Orah „popio“ milion litara vode?

        Na selu nema bolovanja
        Na selu nema bolovanja

        Tango je način života
        Tango je način života

        Mirko Božić piše Švajcarcima o Jasenovcu
        Mirko Božić piše Švajcarcima o Jasenovcu

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime