Kamenolom ugrožava vodoizvorišta

Pljevlja – Na­ja­va eks­plo­a­ta­ci­je ka­me­na u le­ži­štu „Vi­li­ći” na­do­mak Plje­va­lja mo­gla bi ugro­zi­ti vo­do­i­zvo­ri­šte Be­za­r­ska vre­la uda­lje­no oko 600 me­ta­ra od ka­me­no­lo­ma. Plje­vlja­ci stra­hu­ju da bi mi­ni­ra­nje u ka­me­no­lo­mu mo­glo ugro­zi­ti iz­vo­ri­šte, ali i da po­sto­ji opa­snost da ot­pad­ne vo­de za­ga­de glav­nu kap­ta­žu. Pod­sje­ća­mo da je ko­mi­si­ja ko­ja je for­mi­ra­na da is­pi­ta uti­caj ka­me­no­lo­ma na Be­zar­ska vre­la da­la sa­gla­snost in­ve­sti­to­ru, od­no­sno pred­u­ze­ću „Be­maks” za pro­je­kat de­talj­nog is­tra­ži­va­nja le­ži­šta „Vi­li­ći” i usta­no­vi­la da eks­plo­a­ta­ci­ja ka­me­na ne­će uti­ca­ti na sta­nov­ni­štvo i vo­do­i­zvo­ri­šte.

U plje­valj­skom JP „Vo­do­vod” sma­tra­ju da ni­je do­volj­no što je da­ta vod­na sa­gla­snost već da je neo­p­hod­no oba­vi­ti de­talj­na is­pi­ti­va­nja uti­ca­ja ka­me­no­lo­ma na ži­vot­nu sre­di­nu.

Ve­se­lin Se­ku­lić iz Jav­nog pred­u­ze­ća „Vo­do­vod” ka­že da je upo­znat sa či­nje­ni­com da ko­mi­si­ja iz­da­la vod­nu sa­gla­snost i da su po­da­ci ko­je je ko­ri­sti­la uglav­nom do­bi­je­ni upra­vo iz Vo­do­vo­da.

– Nas kon­kret­no naj­vi­še za­bri­nja­va zo­na za­šti­te vo­do­i­zvo­ri­šta. U pro­jek­tu je de­talj­no na­ve­de­no oda­kle do­la­ze te vo­de i u si­voj zo­ni za­šti­te za­bra­nje­na je iz­grad­nja in­du­strij­skih i dru­gih obje­ka­ta či­je ot­pad­ne vo­de i ma­te­ri­je iz teh­no­lo­škog pro­ce­sa mo­gu za­ga­di­ti iz­vo­ri­šte – ka­že Se­ku­lić i is­ti­če da ova zo­na ob­u­hva­ta pro­stor sa ko­ga vo­da do­ti­če do vo­do­za­hvat­nog objek­ta.

– Pro­sto je ne­vje­ro­vat­no da se ge­o­lo­ški ne is­pi­ta oda­kle vo­da do­la­zi, oda­kle se na­pa­ja kap­ti­ra­ni iz­vor i ko­ji je to vre­men­ski pe­ri­od i da li iz­vor mo­že bi­ti ugro­žen mi­ni­ra­njem i ot­pad­nim vo­da­ma. Ipak, to­ga u ela­bo­ra­tu o pro­cje­ni uti­ca­ja ka­me­no­lo­ma na ži­vot­nu sre­di­nu ne­ma – tvr­di Se­ku­lić, naglša­va­ju­ći da Plje­vlja is­klju­či­vo za­vi­se od tog vo­do­i­zvo­ri­šta i da bi čak i ma­lo sma­nje­nje do­to­ka bi­lo po­gub­no za vo­do­snab­di­je­va­nje gra­da.

U ela­bo­ra­tu o pro­cje­ni uti­ca­ja ka­me­no­lo­ma na ži­vot­nu sre­di­nu na­vo­di se da eks­plo­a­ta­ci­ja ka­me­na ne­će uti­ca­ti na sta­nov­ni­štvo i vo­de, ali mno­gi Plje­vlja­ci ne vje­ru­ju u to.

– Uti­caj eks­plo­a­ta­ci­je ka­me­na sva­ka­ko će se od­ra­zi­ti na ži­vot­nu sre­di­nu i po­sto­je oprav­da­na bo­ja­zan da će even­tu­al­na mi­ni­ra­nja ne­ga­tiv­no uti­ca­ti na vo­do­i­zvo­ri­šte i iza­zva­ti sma­nje­nje nje­go­ve iz­da­šno­sti – po­ja­šnja­va Ve­se­lin Pal­dr­mić, me­na­džer Op­šti­ne Plje­vlja, na­bra­ja­ju­ći ne­ko­li­ko pri­mje­ra u plje­valj­skim se­li­ma či­ji se mje­šta­ni ža­le da su osta­li bez vo­de sa iz­vo­ra zbog mi­ni­ra­nja u Rud­ni­ku olo­va i cin­ka „Šu­plja sti­je­na”.

I Dra­gan Šu­ba­rić iz lo­kal­ne upra­ve sma­tra da ni­je do­volj­no sa­mo to što je Upra­va za vo­de da­la vod­nu sa­gla­snost, već da je tre­ba­lo oba­vi­ti de­talj­na is­pi­ti­va­nja uti­ca­ja eks­plo­a­ta­ci­je ka­me­ma na vo­de.

Za mje­šta­ne u bli­zi­ni ka­me­no­lo­ma bit­na su pi­ta­nja imo­vin­skih od­no­sa kao i ugro­že­nost nji­ho­vih obje­ka­ta od mi­ni­ra­nja.

Pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Odžak Mi­lo­rad Ta­baš ka­že da je do­sad imao do­sta pri­ti­sa­ka od stra­ne mje­šta­na ko­ji su se in­ter­so­va­li za otva­ra­nje ka­me­no­lo­na i po­sle­di­ca­ma ko­je mi­ni­ra­nje mo­že iza­za­va­ti. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, mje­šta­ni stra­hu­ju da će osta­ti bez vo­de za pi­će, ali ih za­bri­nja­va i to da zbog mi­ni­ra­nja mo­že do­ći do ošte­će­nja nji­ho­vih stam­be­nih obje­ka­ta.

– U se­lu Ze­ka­vi­ce po­sto­ji iz­vor ko­ji je znat­no bli­ži ka­me­no­lo­mu ne­go Be­zar­ska vre­la. Mje­šta­ni stra­hu­ju da bi ra­do­vi­ma u ka­me­no­lo­mu iz­vor mo­gao pre­su­ši­ti što bi za njih bio do­dat­ni pro­blem – ka­že Ta­baš.

Mje­šta­ni ta­ko­đe na­gla­ša­va­ju da njih ni­ko ni­šta ne pi­ta ni­ti zna­ju šta je sve pla­ni­ra­no da se ra­di na tom pod­ruč­ju. Oni is­ti­ču da su oprav­da­no za­bri­nu­ti po­u­če­ni ra­ni­jim lo­šim is­ku­stvom ži­te­lja u bli­zi­ni Ter­mo­e­lek­tra­ne i Rud­ni­ka uglja.

Mje­šta­nin Pa­vle Džo­gaz ka­že da bi ka­me­no­lom ma­kar tre­ba­lo pra­vil­no ozna­či­ti jer ga na­zi­va­ju Vi­li­ći, a na­la­zi se u mje­stu Ra­sno. On ta­ko­đe tvr­di i da ni­je tač­no da je ka­me­no­lom uda­ljen se­dam­de­set me­ta­ra od ma­gi­stral­nog pu­ta Plje­vlja–Đur­đe­vi­ća Ta­ra već sve­ga pet me­ta­ra.

Ha­ris Kru­pa iz Slu­žbe za evrop­ske in­te­gra­ci­je Op­šti­ne Plje­vlja is­ta­kao je da će se, osim eks­ploa­ta­ci­je ka­me­na, na tom pro­sto­ru vr­ši­ti i nje­go­va pre­ra­da i iz­gra­di­ti fa­bri­ka be­to­na. Kru­pa is­ti­če i da bi sa­da na tom pro­sto­ru tre­ba­lo iz­vr­ši­ti mje­re­nje tzv. nul­tog sta­nja kva­li­te­ta va­zdu­ha i ze­mlji­šta ka­ko bi se ti po­da­ci mo­gli upo­re­di­ti sa mo­ni­to­rin­gom to­kom eks­plo­a­ta­ci­je.

Be­mak­su kon­ce­si­je na tri go­di­ne

Kon­ce­si­ju za eks­plo­a­ta­ci­ju teh­nič­ko-gra­đe­vin­skog ka­me­na na le­ži­štu Vi­li­ći, Op­šti­na Plje­vlja, Vla­da je kra­jem sep­tem­bra pro­šle go­di­ne do­di­je­li­la pod­go­rič­kom pred­u­ze­ću Be­maks. Ka­ko je pla­ni­ra­no, kon­ce­si­o­nar bi za tri go­di­ne tre­ba­lo da eks­plo­a­ti­še si­ro­vi­nu u mi­ni­mal­noj ko­li­či­ni od 150.000 me­ta­ra kub­nih, od­no­sno 50.000 go­di­šnje. Kon­ce­si­o­nar će za do­bi­je­no pra­vo na eks­plo­a­ta­ci­ju mi­ne­ral­nih si­ro­vi­na pla­ća­ti kon­ce­si­o­nu na­kna­du ko­ja se sa­sto­ji iz stal­nog i pro­mjen­lji­vog di­je­la. Stal­ni dio na­kna­de za pe­ri­od eks­plo­a­ta­ci­je od tri go­di­ne, sa pro­cent­nim iz­no­som za pri­pad­nost gru­pi le­ži­šta od osam od­sto, iz­no­si 246.000 eura, od­no­sno 82.000 eura go­di­šnje.

Go­di­šnji iz­nos stal­nog di­je­la kon­ce­si­o­ne na­kna­de Be­maks bi tre­ba­lo da pla­ća u jed­na­kim po­lu­go­di­šnjim ra­ta­ma od po 41.000 eura do kra­ja ju­na, od­no­sno de­cem­bra te­ku­će go­di­ne.

(dan)