On je za portal Free media rekao da nije zadovoljan radovima na rekonstrukciji severne tabije, kojima se oduzima autentičnost, integritet i identitet spomenika, naglašavajući da je to njegov lični i stručni stav, te da on nema veze sa stavovima institucije u kojoj je zapošljen.
Prema projektno – tehničkoj dokumentaciji, koju je izradio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, revitalizacija i konzervacija ove kule sadržati u nekim delovima moderan izgled sa staklom.
Vidosavljević smatra da procedura nije u potpunosti ispoštovana i da je trenutna metoda koja se sprovodi nad ovim kulturnim dobrom od velikog, a u širem prostornom smislu i od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, dosta agresivna.
„Koriste se invazivne metode, što nije dobro. Unutrašnje autentično Zidno platno severne tabije je moralo da bude izbušeno na više mesta da bi se ugradila čelična konstrukcija, koja je u funkciji sistema nosača staklenih podnih ploča, preko kojih bi trebalo posetilac severne tabije da prolazi i gleda pod sobom ostatke koji su tokom zaštitnih arheoloških istraživanja otkriveni“, objašnjava Vidosavljević.
Dodaje da je na barutani, koja je otkrivena tokom prve kampanje zaštitnih arheoloških istraživanja 2019. godine, jedan originalni zid probijen da bi se obezbedio tehnički prolaz za pristupanje prostoru ispod staklenog poda.
„Želeo bih da budem optimista pa da kažem da se nakon finalizacije te druge faze radova neće javiti kondenzacija na staklu. Postoje primeri u svetu gde su se te prezentacije pod staklom pokazale kao dobre, ali nažalost ima i mnogo negativnih primera. Plašim se da se to može desiti i na severnoj tabiji“, upozorava ovaj novopazarski arheolog, navodeći neuspeli primer u neposrednoj blizini.
Objašnjava da posetioci neće moći u potpunosti da vide ostatke severnog dela zavije, jer su oni zatrpani izgradnjom savremene masivne betonske konstrukcije po sred lokaliteta, koji takođe treba da bude u funkciji te konstrukcije koja će nositi staklene ploče, ali i u ulozi potpornog zida za nasutu zemlju, što je takođe izuzetno agresivno za jedan istorijski lokalitet, te da je moralo da se pažljivije donose odluke i dublje razmišlja o adekvatnijim rešenjima za prezentaciju lokaliteta.
On je podsetio da su 2017. godine, prilikom zemljanih radova na sanaciji temelja zgrade suda, delimično otkriveni ostaci zapadnog krila hamama u dvorištu Muzeja i da je tada doneta odluka da se deo otkrivenih zidanih struktura prezentuje ispod stakla.
„Mi danas nažalost ništa od toga ne možemo da vidimo zbog problema kondenzacije sa donje strane stakla, na kojem se stalno nakupljaju kapljice vode koje su to staklo već zamuljale i zamaglile, tako da nemamo nikakvu predstavu šta se to pod nama nalazi“, navodi Vidosavljević.
Tvrđava kao deo civilnog ili vojnog Novog Pazara?
On je dodao da je građevinu sa koleginicom prepoznao kao ostatke zavije (tekije), na šta im je prvo sugerisala istoričarka umetnosti Enisa Huseinović, jer je sa južne strane otkriveno manje groblje sa četiri mezara, gde su sahrane izvršene na tipično muslimanski način.
„Ako se prisetimo činjenice gde se groblja formiraju oko verskih objekata, na poljanama i uzvišenjima kao slobodnoformirani objekti, u prilog više našoj teoriji ti grobovi svedoče da smo pronašli ostatke verskog objekta, odnosno zavije. U neposrednoj blizini je najverovatnije bila javna kuhinja, odnosno imaret. Tim pre su svi ti ostaci još značajniji“, rekao je Vidosavljević.
Ističe da se na jednom od nišana nalazi datum 20. april 1514. godine, što onda navodi da zidne strukture potiču sa kraja 15. veka, te da postoji mogućnost da je taj ceo prostor tvrđave zapravo bio deo civilnog Novog Pazara, a ne vojnog.
„Danas taj prostor posmatramo malo drugačije, jer smo skloni da identifikujemo sa onim što naše oko vidi, a šta je otkriveno u međuvremenu i šta su nalazi pokazali je potpuno druga priča. Na tom prostoru su zapravo najstariji ostaci, a te zidane strukture su deo civilnog Novog Pazara. Možda čak i onog koji je Isa beg Isaković osnovao neposredno po pripajanju ove oblasti Osmanskom carstvu, kad je napravljen 1455. godine taj zbirni katastarski popis. Možda je upravo to bila ta zavija, odnosno tekija, koju je on osnovao prilikom postavljanja temelja Novog Pazara“, smatra Vidosavljević.
Dodaje da je kula Džephana korektno konzervirana, a da još uvek nije jasno kakav će njen konačan izgled tokom prezentacije biti.
„Moramo da priznamo da mi zaista ne znamo njen originalni izgled. Sve ono što znamo su zapravo fotografije s početka, odnosno prve polovine 20. veka, a njen originalan oblik možemo samo da nagađamo. Ovo je područje koje je više puta bilo predmet ratnih dešavanja pa je tako i tvrđava više puta stradala, obnavljana. Mi smo tokom iskopavanja dokumentovali te slojeve destrukcije kule, koji su se jasno očitavali oko nje“, zaključio je Vidosavljević.
Rekonstrukcija severne tabije Novopazarske tvrđave, sa kulom Džephanom, počela je sredinom marta ove godine, a vrednost radova, koje izvodi beogradska kompanija “Koto”, iznose 24 miliona dinara.
Prema nezvaničnim informacijama uskoro bi trebala da počne druga faza radova.
Ostaci Džephane, Baruthane i Zindana otkriveni su 2019. godine, tokom arheoloških istraživanja koje je realizovao Muzej “Ras“ u Novom Pazaru.
Raniji izgled kule Džephane, Ustupljena fotografija od Hivza Gološa
