Dvanaestogodišnji Anel Selmanović iz Tutina vodi najvažniju bitku svog života. Nakon dijagnoze Dišenove mišićne distrofije, jedinu nadu predstavlja genska terapija u inostranstvu, ali je za to potrebno prikupiti ogromnu sumu novca. Svakog dana mu je od presudne važnosti, jer se bolest sada nalazi u fazi ubrzane progresije, kada mišići sve brže slabe, a vreme postaje njegov najveći protivnik.
“U jednom trenutku sve stane, ne znaš šta ćeš, kuda ćeš, sve to teško pada, teško, mnogo teško”, kaže Dževat Selmanović, Anelov otac.
Iz dana u dan njegovi mišići postaju sve slabiji, a bolest polako ograničava detinjstvo koje je tek počelo.
“Ne mogu, teško mi je da trčim. Ranije sam mogao”, kaže Anel.
Vest da njihovo dete boluje od retke i teške bolesti zauvek je promenila život porodice Selmanović. Ipak, Anelova hrabrost i osmeh daju snagu i njemu i njegovim roditeljima da ne odustaju.
“On ide bez straha, on lavovski ide, hrabar je u tome, tako da nema problema s tim”, kaže Anelov otac.
Nada postoji. Prema rečima lekara, genska terapija koju bi Anel primio u Dubaiju mogla bi da zaustavi dalje napredovanje bolesti.
“U tom trenutku pomisliš da to ne može da se skupi, ali uz pomoć dobrih ljudi, koji će pomoći, sigurno može. Mi smo već počeli akciju prikupljanja tog novca”, kaže Anelov otac.
Zato je svaki dan dragocen. U ovoj borbi Anel i njegova porodica nisu sami.
