Zagađen vazduh tokom grejne sezone u Novom Pazaru ekološki je problem koji na momente oduzima dah, jer je ovo grad koji se neretko nalazi na spisku najzagađenijih. Međutim, ništa manji problemi u ovom gradu nisu ni zagađenost otpadnih voda i komunalni otpad, tvrde sagovornici portala Free media.
O analizi trenutnog stanja ekoloških problema razgovarali smo sa predstavnicima lokalne samouprave, biolozima i nevladinim aktivistima.
Načelnik Odeljenja za zaštitu životne sredine Gradske uprave u Novom Pazaru Ivan Milanović kaže za naš portal da su zagađen vazduh, otpadne vode i komunalni otpad, tri osnovna i najveća ekološka problema u ovom gradu.
Ivan Milanović, načelnik Odeljenja za zaštitu životne sredine
“Svaki od ekoloških problema je podjednako važan i ne možemo tačno reći koji je najveći, a koji je od njega manji. Životna sredina je jedan skup činilaca koji imaju međusobno povezano dejstvo i utiču jedni na druge, tako da je vrlo teško razlučiti šta je najveće. Sva tri problema su glavna“, smatra on.
Predstavnik Građanske inicijative “Za zdrav Novi Pazar“ Aladin Nezirović kaže da ovaj grad ima mnogo ekoloških problema, od kojih je teško izdvojiti jedan.
“Imamo par ključnih faktora koji su povezani i stvaraju taj veliki problem koji imamo. Kad bismo izolovali samo jedan, ne bismo prikazali pravu sliku, ali mogu da izdvojim zagađenje vazduha, zagađenje reka, zagađenje zemljišta, a imamo čak, što ljudi inače zaborave, i akustično zagađenje, koje takođe utiče na zdravlje ljudi. Takođe, imamo problem Rogozne i problem odlaganja smeća“, kaže on.
Zagađenje vazduha on vidi kao finalni proizvod svih ostalih zagađenja.
Profesor biologije i ekologije Eldan Alić smatra da Novopazarci imaju razlog da budu zabrinuti za svoje zdravlje, zbog aktuelnih ekoloških problema.
Eldan Alić, profesor biologije i ekologije
“Građani Novog Pazara, kao i građani drugih urbanih područja u Srbiji suočavaju se sa brojnim ekološkim problemima. Imaju razloga za brigu, zbog toga što svako aero zagađenje utiče na brojne zdravstvene i respiratorne probleme kod građana, tako da savetujemo da kada se vreme pogorša, kada nastupe zimski meseci, ne borave često napolju, naročito u periodima kada je vazduh najzagađeniji“, savetuje Alić.
Prema njegovom mišljenju, zagađenje vazduha je trenutno najveći ekološki problem.
Aktivista Nezirović ističe da upravo od zagađenog vazduha ovde mnogi ljudi umiru. Osim toga, on objašnjava da dugogodišnji problem nesanitarne deponije Golo brdo uzrokuje zagađenje podzemnih voda, a samim tim i reka.
Aladin Nezirović, Za zdrav Novi Pazar
“Ta isparavanja iz reka idu u vazduh leti. Imamo i problem saobraćaja, izduvnih gasova, nedostatak gradskog prevoza. Svi ti izduvni gasovi opet idu u vazduh. Imamo problem nedostatka gasifikacije Novog Pazara, što uzrokuje da imamo mnogo individualnih ložišta, što opet dovodi do zagađenja vazduha. Sve te stvari zajedno prave taj jedan veliki problem koji nas jednostavno ubija, malo po malo, već decenijama unazad“, kaže on.
Građani okupljeni oko inicijative “Za zdrav Novi Pazar“ već nekoliko godina se, od velikog protesta zbog izlivanja mazuta u reku Rašku 2022. godine, bave pitanjima zaštite životne sredine i promocije zdravih stilova života.
Nezirović smatra da je Gradska toplana na biomasu ublažila problem, ali nedovoljno.
“Treba nam rešenje za grejanje za kompletan grad. Gasifikacija bi bila idealna, jer gas sam po sebi pri sagorevanju najmanje PM čestica oslobađa, koje su zapravo najveći problem kod zagađenja. Imamo PM 2,5 i PM 10 čestice koje se oslobađaju pri sagorevanju čvrstih goriva i od izduvnih gasova u saobraćaju“, objašnjava on.
Svi odgovorni, vlast najviše
Prema njegovom mišljenju glavni zagađivači su čvrsta goriva i ne vođenje računa o tome šta se sagoreva. Iako veruje da deo odgovornosti snose i građani, tvrdi da je najveća odgovornost na onima koji vrše vlast.
“Svakako i da je narod kriv, ali ima neko ko mora da vodi računa o tome. Postoje kontrole i načini da se i to reguliše, kad bi se zakon primenjivao. U suštini, naš narod ništa nije gori od bilo kojeg drugog u Evropi. Razlika je zakon, koji se sprovodi ili ne sprovodi. Mislim da nismo čuli još o Bošnjacima i Srbima iz Nemačke koji tamo sagorevaju sve i svašta ili zagađuju reke i slično“, kaže Nezirović.
Ističe da u procesu urbanizacije nedostatak zelenih gradskih površina sve više dolazi do izražaja, i da Novi Pazar nije više kao na starim fotografijama.
“Parcele su se prodavale, gradile su se kuće, zgrade, ali što se više sredina urbanizuje, više mora da se vodi računa da se ozeleni. Mi imamo jedan Gradski park i to je to. Imamo i Rekreacioni ali, jedno do drugog su pa možemo reći da je to jedna celina, koja nama doprinosi i pomaže sa problemom zagađenja i svežeg vazduha, ovde u centru grada, ali generalno, Pazar je ogroman. Treba da se ubaci još parkova“, smatra on.
Napominje da park zimi nije zelen, te da bi trebalo više saditi četinare.
“Njihove iglice zimi ostaju i služe kao filteri za PM čestice. One se jednostavno zalepe za iglice, koje su same po sebi lepljive. Onda to kiša spere i to ide u kanalizaciju. To je interesantna stvar koju veliki gradovi rade i zato u nekim metropolama možete videti borove i jele u sred grada“, navodi on.
Rogozna najveći budući ekološki problem?
Planina Rogozna je, kako kaže, trenutno oaza čistog vazduha i veliki izvor kiseonika, ali uskoro bi mogla postati veliki ekološki problem.
“Tamo se sprema rudnik. Već 15 ili 20 godina rade istraživanja o mogućnostima otvaranja rudnika zlata i bakra. Znamo kako se regulišu svi ti rudnici kod nas u zemlji Srbiji. Imamo primer Majdanpeka i Bora. To su ekološke bombe, ubice koje su uništile te gradove. Rogozna je toliko blizu grada da bi od rudarenja, apsolutno sva prašina išla u vazduh“, upozorava Nezirović.
Dodaje da bi pored zagađenja vazduha, otvaranjem rudnika na površini koja je veća od urbanog dela Novog Pazara, došlo i do povećanog zagađenja podzemnih voda i uništenja šuma, te naglašava da Novopazarci imaju mnogo razloga da budu zabrinuti.
“Ako dozvolimo da se otvori još jedan rudnik zlata u Srbiji, ovde kod nas u Pazaru, ne preostaje nam ništa drugo nego da se pomirimo sa tim da očekujemo, kao u Boru, ne daj Bože, svaki osmi deveti stanovnik da oboli od raka. Pričaju o ekološkim rudnicima, ali to ne pije vodu. Možda u Evropi, Turskoj, negde u Americi, ali ne i kod nas. Ovo je država u kojoj se zakon sprovodi samo nad slabima, i ako je u interesu rudne kompanije da ovde radi bez regulativa, onda će to i da rade“, smatra on.
Poziva sugrađane da odlučno ustanu u borbi protiv otvaranja rudnika, naglašavajući da budućnost u gradu sa rudnikom zlata na Rogozni, ne postoji.
“Ne želim da dramim, da sejem strah, ali vreme je za strah. Ne da se krijemo zbog straha, nego da ustanemo i da se suprotstavimo“, zaključuje ovaj ekološki aktivista.
Ekološka svest na većem nivou, ali razlozi za zabrinutost postoje
Profesor biologije i ekologije Eldan Alić pojašnjava da je geografski položaj Novog Pazara takav da se on nalazi u dolini i da je onemogućeno prirodno provetravanje grada.
Dodaje da su zagađenje reka, zemljišta i buka, poslednjih godina veliki ekološki problemi ovog grada.
“Ti problemi traju dugi niz godina, a postali su izraženi u poslednjih deset. Razlog je što se grad širi i da se povećava broj stanovnika. Mogu da kažem da prethodna i ova godina su znatno bolje, kada je u pitanju aerozagađenje, jer, građani su postali više savesni, a takođe, različite ekološke akcije udruženja građana i projekti doprineli su da se u nekoj meri smanji zagađenje vazduha“, smatra Alić.
Ovaj novopazarski biolog napominje da je za razliku od zagađenog vazduha buka izraženiji ekološki problem u letnjim mesecima.
“Buka je jedan od zagađivača životne sredine i važan ekološki problem koji je izraženiji kada su letnji meseci. Građani se često žale i meni su takođe slali brojne poruke da kada je toplije vreme, ne mogu uopšte da provetre svoje kuće, poslovne prostorije upravo zbog buke koja je prisutna u gradu“, kaže on.
Rešenje za taj problem vidi u smanjenju saobraćaja. Građanima savetuje da što manje koriste automobile, a više bicikle i javni gradski prevoz, kao i da češće pešače.
Naglašava da su svi ekološki problemi međusobno povezani i uslovljeni, te da imaju veliki uticaj ne samo na stanovništvo, već i na čitav biljni i životinjski svet.
On smatra da gradu nedostaje više zelenih površina.
“Mi smo grad koji nema dovoljno zelenih površina. Imamo ih dve u urbanom delu grada, a to su Gradski park i Rekreacioni centar. To nije dovoljno za grad od preko 100 hiljada stanovnika. Po pravilu, trebalo bi da imamo više zelenih površina“, tvrdi Alić.
Svi ekološki problemi podjednako važni i rešivi
Načelnik Odeljenja za zaštitu životne sredine Gradske uprave u Novom Pazaru Ivan Milanović je po pitanju rešavanja ekoloških problema optimista. Veruje da se uvek nađu načini i sredstva za rešenje problema kada se on otkrije.
“Sve do onog trenutka kada se mi kao službenici ne uhvatimo u koštac sa rešavanjem nekog problema, on tu stoji i ne rešava se. Međutim, kada počne da se rešava, da li će da ga reši jedna garnitura službenika ili će neka druga da nastavi, to je sad drugo pitanje, ali će sigurno biti rešen u neko kraće ili duže vreme, ali uglavnom dogledno, tako da sam u tom smislu apsolutno optimista“, naglašava rukovodilac gradske ekološke službe.
Napominje da su svi ekološki problemi u gradu postojali i pre mnogo godina, ali da su u poslednje vreme postali vidljiviji upravo sprovođenjem niza mera i aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine.
Podseća da je automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha u Novom Pazaru postavljena pre pet godina.
Automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha
“Odlukom da se postavi automatska stanica izraženo je opredeljenje da se taj problem detektuje i sa druge strane reši. Od trenutka kada smo dobili prve rezultate kvaliteta vazduha, mi smo kao grad preduzeli brojne mere i aktivnosti, o kojima smo mnogo puta do do sada pričali“, naglašava Milanović.
Mere daju rezultate
Energetska sanacija objekata i zamene kotlova na čvrsto gorivo kotlovima na energetski prihvatljivije energente, izmeštanje Gradske toplane iz centra grada u Industrijsku zonu, subvencije građanima za promenu individualnih ložišta kotlovima na pelet, samo su neke od do sada preduzetih mera, koje, kako tvrdi Milanović, daju rezultate.
“Bavili smo se čak i nekim pitanjima alternativnih izvora energije, kao što je ugradnja solarnih ploča i toplotnih pumpi. Bilo je puno takvih akcija usmerenih na to da se što više smanji potrošnja čvrstih goriva, a da se poveća potrošnja ekološki prihvatljivih i u tom smislu smanji zagađenje vazduha. Došli smo do toga da Pazar više nije najzagađeniji, odnosno da imamo jedan znatan i merljiv pomak kvaliteta vazduha u zimskom periodu koji se čak i vidi“, podseća on.
Dodaje da je ove godine izrađen i Plan kvaliteta vazduha, koji u osam poglavlja sadrži 29 mera koje treba preduzetu u narednih 10 godina kako bi se kvalitet vazduha u zimskom periodu doveo na prihvatljiv nivo.
Ni problem otpadnih voda nije nastao preko noći, kaže Milanović napominjući da Novi Pazar nikada nije imao postrojenje za tretman otpadnih voda. Kaže da sada postoji planska dokumetacija, ali da nedostaje novac za izgradnju takvog postrojenja.
“Svake godine obavljamo monitoring kvaliteta otpadnih voda na svim rekama u gradu i kvalitet se kreće od druge do pete kategorije. U tom smisilu smo mi pre četiri ili pet godina izradili plan za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i kolektora. Urađena je studija strateške procene uticaja na životnu sredinu i stvoreni su svi planski preduslovi za realizaciju takvog projekta, međutim, pošto je taj projekat veoma skup i zahtevan u smislu novca, čekamo pomoć od Vlade Republike Srbije i nadležnog ministarstva“, kaže Milanović.
Napominje i da se godinama unazad sprovode redovne akcije pošumljavanja sa po hiljadu sadnica godišnje, te da je jedne godine zasađeno 38 hiljada u blizini grada.
Ozelenjavanje centra grada je, priznaje, teži problem.
Sve više zgrada, a manje zelenila
“Pazar spada u red gradova gde je zemljište najskuplje u Srbiji, tako da problem zelenih površina mi pokušavamo da rešimo na način da već postojeće zelene površine uređujemo na način da budu još zelenije i sadržajnije. Eventualno da se nađu i uređuju i neke nove, do sada neuređene površine. Taj problem je dosta izražen i nije ga lako rešiti, kao nijedan od prethodno nabrojanih, ali nije nerešiv“, tvrdi on.
Problem deponovanja otpada kompleksan, reciklaža napreduje
Iako u poslednje vreme postoje brojni problemi sa deponovanja komunalnog otpada, zbog blokade deponije Golo brdo, Milanović naglašava da je u domenu odvajanja primarne reciklaše urađeno mnogo.
“U mnogim naseljima su podeljene dve ili tri kante za odvajanje čvrstog odnosno mokrog otpada. Ta akcija je dosta dobro zaživela. Izgrađen je Reciklažni centar, koji je jedan od vodećih po količinama odvojenog otpada u Republici Srbiji. Otpadna jestiva ulja, vunu, metal i tekstil ubacili smo u posebne tokove. Poslednja naša akcija je usmerena na to da zajedno sa preduzećem Gradska čistoća rešimo pitanje ambalažnog otpada, što u današnjem svetu predstavlja veoma veliki problem“, navodi on.
Dodaje da je Novi Pazar dobio i operatera za otpad od građenja i rušenja, što retko koja lokalna samouprave ima.
Na naše pitanje da li Novopazarci imaju razloga da budu zabrinuti za svoje zdravlje zbog aktuelnih ekoloških problema, Milanović kaže da životna sredina ima uticaja na zdravlje.
“U kojoj meri neka zagađenja utiču na pojavu određenih bolesti, potrebne su neke ozbiljne studije da dokažu. U svakom slučaju sav naš rad je u skladu sa nastojanjima da kvalitet života građana bude bolji“, zaključuje Milanović.
