Poslanik i lider Stranke pravde i pomirenja akademik Muamer Zukorlić kaže da u slučaju prijavljenog seksualnog zlostavljanja u školi glume moramo biti na strani žrtve.
Govoreći u Skupštini Srbije, akademik Zukorlić je rekao da je najlakše oprijedeliti se kroz naslovnu osudu, što je prva reakcija.
“Mi koji smo u poziciji da donosimo zakone i predstavljamo narod, morama o tome imati jasnije stavove i poslati jasnije poruke. Zašto naše društvo pokazuje nemoć da reaguje preventivo, zašto nije doseglo dovoljan imunitet kako ovakve stvari uopšte ne bi bile pred nama”, rekao je on.
Kako je rekao, nesporno je da se dotična osoba, odnosno osumnjičeni Miroslav Aleksić mora procesuirati i mora mu se suditi.
“Naravno da je nespoprno da dotična osoba, ondosno čovjek koji je osumnjičen, privede, da se mora procesuirati i da mu se mora osigurati suđenje i kroz pravosudni sistem se dokazati stvarna istina, to je nesporno. Isto tako ne može biti sporno na čijoj smo strani, moramo biti na strani žrtve. Međutim, nemojte misliti da je to dovoljno. Ne, nije dovoljno. Nije dovoljno biti na strani žrtve načelno i emotivno, osuditi počinioca i tražiti da se on adekvatno sankcioniše.”, rekao je on.
Dodao je da se država mora pozabaviti pitanjem kako je došlo do te situacije.
“Mi se moramo pozabaviti stanjem koje dovodi do toga da neko može biti u prilici da tako nešto počini, zato je ovo tema Ministarstvo za obrazovanje, mi se moramo pozabaviti time ko to sve može da edukuje, ko to sve može nešto da zove školom, kakvi su mehanizmi zaštite protiv toga”, upozorio je Zukrlić.
Kritikovao je i medije i njihov odnos prema nasiju, uključujući i to kakve se serije snimaju u Srbiji i da li je bitna samo gledanost bez obzira na to šta ona promoviše i kako utiče na mlade naraštaje.
“Šta mi danas u medijima imamo u pogledu nasilja? Kako se mediji ophode prema nasilju? Kad kažem mediji, ne mislim samo na onaj informativni aspekt, već govorim općenito o medijima, uključujući i to. Kakve serije snimamo i šta u njima promovišemo? Da li je potrebno da imamo neku seriju koja će biti dobro prodata, zanimljiva za gledati, koja će biti gledana itd? Da li se pitamo šta promoviše i kakve su refleksije te serije na naše mlade naraštaje i na društvo općenito? Da li imamo pravo ćutati ili podržati da se kroz određenu serijsku, odnosno filmsku industriju očito i to na vrlo agresivan način promoviše nasilje? To su sve važne teme i važna pitanja. Drugo, šta je pitanje percepcije nasilja u nama samima? Nisam siguran da imamo dovoljno rasprava ni među akademskom, a pogotovo ne među političkom zajednicom.”
Akademik Zukorlić posebno apostrofirao odnos društva i pojedinca prema nasilju.
“Ne, pitanje nasilja nećemo tretirati na ispravan način ukoliko edukacijski i kulturološki ne uspjemo da podignemo svijest u odnosu na nasilje na taj način da ga tretiramo kao pitanje odnosa sebe prema sebi, da nasilnika, zločinca, ma ko bio, sa ma kojom vrstom nasilništva ili zla bio odlikovan, dakle, da ga tretiramo kao nešto u čemu se mi određujemo prema sebi. Moj odnos prema nasilju nije moj odnos prema nasilniku ili prema žrtvi, to je moj odnos prema meni, jer ja mojim odnosom, moralnim i kulturološkim prema nasilju i nasilniku zapravo definišem sebe u moralnom smislu ko sam ja. Da li sam ja neko ko je protiv nasilja ili za nasilje. Ukoliko sam samo protiv nasilja kada se čini meni ili nekome mome, to opet nije ljudska vrlina. To nije ljudska kategorija, to je životinjski poriv. Svaka životinja je protiv nasilja kada se čini njoj ili njenom mladunčetu, ali čovjek nije životinja. On je viša vrsta. Njemu je podaren razum i duh i duša, on to mora pokazati, zapravo poltvrditi svoju ljudskost u svojoj percepciji i svome ponašanju. Zato se ovo pitanje u jednom govoru niti u jednom danu niti jednoj temi ne može apsolvirati, ali ga mi moramo stalno otvarati.”
On je situaciju opisao kao “histeriju roditelja da im djeca postanju pjevač, pjevačica, glumac ili glumica po svaku cijenu”.
“Ako je tačno da je osumnjičeni za silovanje, dotični Aleksić, bio pripadnik nekih paravojnih formacija, pa taj može da bude pedagog, taj može da bude neko kome će se davati djeca na edukaciju, molim vas, to je pitanje koje zadire jako duboko. Dakle, moramo reducirati i revidirati naš odnos prema nasilju?”, upitao je akademik Zukorlić.
Izvor: SANA
