Piše: Prof. dr Radomir Čolaković
Novi Pazar sam upoznao pre desetak godina kada su me kolege sa Internacionalnog univerziteta prosto zamolile da im pomognem u radu i razvoju katedre psihologije na univerzitetu. Angažovali su me sa par časova nastave. Prvo pitanje mog kolege je bilo kako smem da idem u Novi Pazar i da tamo predajem? Začudio sam se tom pitanju i odgovor sam dao odmah, ali dodatno sam, a nakon nekog vremena provedenog u Novom Pazaru i šire sam obrazložio. Odgovorio sam, da sam u Novom Pazaru upoznao divne ljude, kolege, divne studente, i da sam u Novom Pazaru sigurniji nego u mnogim drugim gradovima, pa čak i nego u mom gradu. Naravno, pri tom sam saznao da Internacionalni univerzitet nije nikakvo muftijino vlasništvo, kako je javnost pogrešno interpretirala, nego da je to zadužbina koja se sama izdržava. Drugo, da bi se stvorila objektivna slika o ovoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi treba otići i lično se uveriti kakva je to ustanova. Univerzitet je u pravom smislu hram prosvete. Mnogi državni fakulteti bi mu zamerili na tehničko materijalnoj opremljenosti, na savremeno opremljenim kabinetima i mnogim drugim pratećim sadržajima koji su neophodni ne samo za učenje, nego i za druge aktivnosti u smislu mentalne i fizičke relaksacije nastavnog i studentskog kadra. U sklopu univerziteta je restoran za profesore, kafić za studente i sl. Posebnu dimenziju univerzitetu i inače Novom Pazaru daju humanitarne aktivnosti. Navešću primer. U zimskim uslovima, kada se oko Univerziteta sjate jata gladnih i promrzlih ptica nastavnici bi na dobrovoljnoj bazi izdvajali po evro od honorara, da se tim malim stvorenjima obezbedi hrana kako bi preživeli zimu i da bi nas u proljetnje dane nagradile svojim prijatnim cvrkutanjem sa jela, omorika i ukrasnog šiblja zasađenog rukom dobrog poznavaoca hortikulture, u dvorištu univerziteta. Dešavalo se da nekoj siromašnoj porodici, sa dosta dece, izdvojimo po evro, dva od honorara i skupimo pristojnu sumu da im kupimo kravu. Sve to savesno i odgovorno organizuje Enko blagajnik i sve teče kako treba bez ijednog problema. Dobri studenti mogu da računaju na deo besplatnog školovanja itd. Zato me i ne čudi, ovaj humani gest Selme Hasić Manić i Nerme Zekić Hoćanin, gest vredan poštovanja iz Novog Pazara, da sakupe 30000 evra i poklone Opštoj bolnici u Novom Pazaru. Humanitarni prilog je sakupljen za veoma kratko vreme. Mnogi se tome čude, zato novine i pišu, ali čuđenju mesta nema, je to je u Novom Pazaru najnormalnija stvar, pomoći drugom u nevolji ili što kažu stari Pazarci, računajte da Onaj gore sve to odvaja, stavlja u stranu, da vam višak vrati na rate u neko vreme. Nećete biti ni svesni, kada dođe to neko vreme, za taj čin, da je to, ono što je ostalo nepotrošeno- kusur od vaše duševnosti. I u nevolji ima nešto dobro.
