Jedna od najznačajnijih akcija koju je, u prvim godinama svoga rada, sprovelo Muslimansko nacionalno vijeće Sandžaka bio je referendum o autonomiji Sandžaka.
Referendum je sproveden u vremenu od 25. do 27. oktobra 1991. godine. Od ukupno 264.156 birača, na referendumu je učestvovalo njih 187.473, odnosno 70,19 posto ukupnog biračkog tijela, od čega se 183.302 birača (ili 98,90 posto glasalih) izjasnilo za političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka s pravom priključenja nekoj od republika tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).
Na osnovu rezultata referenduma, Skupština Muslimanskog nacionalnog vijeća Sandžaka, 11. januara 1992. godine, usvojila je uspostavljanje specijalnog statusa za Sandžak, kao optimalno rješenje za bošnjački narod na ovom području. Shodno takvim rješenjima, a u skladu sa preporukama Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, Bošnjačko nacionalno vijeće Sandžaka (BNVS), nešto kasnije, 6. juna 1993. godine, usvojilo je, u Novom Pazaru, Memorandum o uspostavljanju specijalnog statusa za Sandžak.
U Memorandumu je posebno naglašen značaj pravednog i mirnog rješenja statusa bošnjačkog naroda Sandžaka, doprinos uspostavljanju trajnog mira i sigurnosti u ovom dijelu Evrope, kao i doprinos opštoj demokratizaciji u ostatku Jugoslavije, što je označeno kao jedan od uslova za međunarodno priznanje SRJ i ukidanje sankcija, čime bi Sandžak postao značajan činilac mira i stabilnosti na ovim prostorima. Memorandum je predviđao autonomiju za Sandžak u okviru tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore.
Stav o uspostavljanju specijalnog statusa za Sandžak bio je osnova razgovora predstavnika BNVS sa kopredsjednicima Mirovne konferencije o Jugoslaviji, Sajrusom Vensom i Lordom Dejvidom Ovenom, predsjednikom Grupe za nacionalnosti Gertom Arensom i predsjednikom Grupe za Sandžak pri Ženevskoj konferenciji Marcelom Reyom, kao i drugim predstavnicima međunarodne zajednice.
(Sandzacke.rs)
Komšije Bošnjaci, mi smo praktično isti narod, različite veroispovesti.
Dosta je bilo deljenja i razdvajanja.
Treba se okrenuti ekonomskom razvoju, privlačenju investicija, gradnji puteva, škola, vrtića, sportu,…
Treba moj Ivane. Samo nemaš kome to kazati, odnosno imaš, ali slabo dopire do moždanih vijuga. pročitaj samo komentar gore od ove budaletine Omera i biće ti jasno na šta mislim.
Bosnjaci su jedan narod, sa tri vjere’
Mi ne smijemo dozvoliti da nas komsije zavadjaju samo zato da bi srbija otela tudju zemlju
Buducnost Bosne je zajednicka sloga ljubav i razumjevanje BOSNJAKA triju vjera=-jednih sa tri prsta,drugih Rimokatolika i onih koji klanjaju
Tako je bilo prije nego li je napisano Nachertanije i tako ce opet biti
Bice Bosne jedne i jedine,i srca Bosne Sandzaka
Неко ође дебело лаже! Према подацима о становништву на сајту истог БНВ, Санџак има укупно 393.223 становника (235.567 у Србији и 157.656, у Црној Гори), тако да 187.473 никако не може бити 70,19%, но је 47%, укупног бирачког тијела, што јасно значи да реферндум није успио јер на њега није изишла ни половина становништва, а за је гласало око 40% укупног становништва!!!!!????? Још уз све то, према истим подацима БНВ, бушњака има 178.469, а откуд сад 187.473!!?? Кад већ лажете и покушавате да манипулишете статистиком, потрудите се бар да не буде тако очигледно! 🙂
Milice Bosnjaci su Bosnjaci, a Busnjak je Kacavenda jer je on pricestio tvog oca
Bilo i ostalo da se spominje. Ideja autonomije je odselila na ahiret onoga dana kada je deo Sandžaklija ( preciznije južnih) odlučio da mu je ipak preča država Crna Gora. Severnim je tada ostalo samo da se pomire sa time i svoju budućnost i sudbinu grade u Republici Srbiji. I posle 10 godina kad sve rezimiramo, Sandžaklije su samo profitirale, zar ne?