Ovo je priča o Sefedinu Ragipoviću, policajcu koji se prije 20 godina zaljubio u srpkinju Goricu, koja je već 20 godina prikovana za krevet. On brine o njoj I njihovoj ćerki, a na sve to ne zna da li će svakoga dana ostati bez krova nad glavom.
Rođen je u Tutinu, odrastao u mješovitoj sredini, u školi se družio i sa djecom različitih vjeroispovesti i nikada nije dijelio ljude po tome kom narodu ili kojoj vjeri pripadaju. Upisao je školu unutrašnjih poslova u Kamenici, gdje je dijelio sobu i život sa kolegama budućim policajcima iz svih krajeva Srbije. Po završetku škole dobija službu u Kraljevu, gdje je proveo cio svoj radni vijek.
U Kraljevu je pronašao i ljubav svog života, suprugu Goricu. Ljubav na prvi pogled, između muslimana i Srpkinje, početkom 90-tih kada rat rastavlja i ljude i razum i narode i brakove. Uprkos protivljenju obije porodice, Sefedin i Gorica odlučuju da zasnuju porodicu. Rađa im se ćerka Adela. Ali, umjesto da grade svoju sreću i porodicu, svi stresovi koje je Gorica preživjela da bi sačuvala svoju ljubav ostavljaju traga na njeno zdravlje.
Prije ćerkinog prvog rođendana Gorica se razboljeva i ljekari im ubrzo saopštavaju nimalo ohrabrujuće vesti – multipla skleroza, koja veoma brzo napreduje. Sefedin se pored svog posla i brige o djetetu odlučio da brine i o bolesnoj supruzi. I tako već 20 godina, iz dana u dan. Jer oni su se jedno drugom obećali – i u dobru i u zlu. Bio je Sefedin i u policijskom kordonu nasuprot građanima tokom demonstracija 96/97, ali, kaže, nikada nije učinio ništa protiv svoje savjesti i časti. Na svoj narod nikad nije digao pendrek. Onda su došle godine sukoba na Kosovu i Metohiji i opet je Sefedin išao, iako je doživljavao osudu svojih Tutinaca.
I danas živi sa svojom suprugom. Brak satkan od požrtvovanja i bezuslovne ljubavi nije poljuljan ni u trenucima kada je PU Kraljevo stan iz fonda solidarnosti koji je dodeljen policajcu Sefedinu prije 13 godina, objavila na konkursu. Ragipovići kao aleternativu imaju ulicu.
“Smatram da sam negdje svojim trudom, radom, I nekom vrstom požrtvovanosti za ovu državu zaslužio toliko da me udostoje time da imam krov nad glavom I pored suprugine bolesti”.
Iako je nagradjivan za svoje rezultate, nikada nije dobio pohvalu od kolega „na višem nivou“ za svoj rad, jer je on za njih bio „Turčin Sefedin“.
U novembru 2004. godine uz prećutnu saglasnost starešina uselili su se u stan u kome su sada, ali ne znaju koliko će još biti u njemu.
U dopisu koji je 12. maja 2006. MUP dostavio Ministarstvu za ljudska i manjinska prava u vezi sa slučajem Sefedina Ragipovića, stoji da je Fond za solidarnu stambenu izgradnju Kraljeva SUP-u Kraljevo 2000. godine opredelio stan u kome sada živi Sefedin i da je MUP na osnovu potpisanog ugovora izvršio finansijske obaveze prema Fondu. Iako je Fond tražio od MUP da za taj stan raspiše konkurs za raspodelu, MUP to tada nije uradio. U dopisu MUP-a stoji da se, uz prećutnu saglasnost starešina, u taj stan uselio Sefedin sa bolesnom suprugom i djetetom i da SUP Kraljevo do tog trenutka, maja 2006. nije pokretao nikakav postupak za njegovo iseljenje, jer nije ni objavljen konkurs za dodjelu tog stana. Međutim, devet godina kasnije, u februaru 2015. Stambena komisija MUP-a oglašava davanje u zakup stana sa sve porodicom Ragipović koja u tom stanu živi. Sefedin o tome saznaje slučajno, na ulici.
U februaru 2015. uslijedio je šok kao hladan tuš. Jednog dana kada mu se završila noćna smjena Sefedin kreće kući i na raskrsnici ga sreće šefa zajedničkih poslova Dragišu Matrinovića koji mu kaže da je stan u kome živi stavljen na raspodjelu na konkursu. On mu kaže da se, ako hoće, prijavi na konkurs. Niko od kolega nije htio da se prijavi na konkurs iako je bilo i onih sa neriješenim stambenim pitanjem, iz solidarnosti. Samo su se dvojica kolega prijavila i našla se na rang listi ispred Sefedina.
Pošto se našao na trećem mestu rang liste sa samo 100 od 200 bodova, Sefedin se žalio stambenoj komisiji.
Na taj njegov prigovor stiže nevjerovatan odgovor stambene komisije: prigovor je neosnovan pošto Sefedin, uz prećutnu saglasnost starešina živi u stanu PU Kraljevo. Ali uprkos saglasnosti, to se računa kao bespravno stanovanje. U tom slučaju daju se bodovi za stambeni status u kome je do tada bio, a koji može da dokaže, a to je stanovanje kod roditelja bračnog druga. Iako je posle toga bio i podstanar, što se boduje sa 200 bodova, taj status mu se iz nepoznatog razloga nije računao. Posle takve raspodjele bodova Sefedin je bio treći na rang listi, na šta se žalio, ali njegov prigovor nije usvojen. U međuvremenu, u martu 2016. Sefedin odlazi u invalidsku penziju, a u avgustu te godine objavljuje se konačna rang lista za dodjelu stana, na kojoj Sefedina uopšte nema. Obrazloženje – samo policajci u radnom odnosu mogu da se uzmu u obzir za dodjelu stanova.
Pisao je Sefedin i premijeru i ministru policije, ali ga nikada niko nije pozvao na razgovor. U zelji da pomogne da se ovaj slučaj sto prije resi, oglasilo se i Udruženje penzionisanih pripadnika MUPa Kraljevo. Oni su se takodje obratili nadležnim institucijama, ministru i premijeru. Iz Ministarstva policije su odgovorili da nije još to konačan stav Vlade, da će Sefedinov slučaj ići po novoj uredbi o dodjeli socijalnih stanova, ne po staroj.
Ekipa „Život priča“ poslala je mail MUP da nam da sagovornika koji bi mogao da odgovori na pitanja o Sefedinovom slučaju. Njega je, zbog tog maila, pozvao načelnik press službe Ministarstva unutrasnjih poslova, koji mu je rekao da se ministar Stefanović zainteresovao za slučaj, da je bio bijesan što nije znao za slučaj ranije, da je riječ o čovejku koji je zadužio ovu zemlju i da se Sefedinovo pitanje mora riješiti trajno, i da porodica dotle ne smije biti iseljena. Tu izjavu ministra i „Život priča“ je dobio napismeno.
Cijelu emisiju možete da pogledate OVDE
izvor: Prva.rs
Neka stigne kazna sve one koji su isli da ubijaju svoj narod na Kosovu!