26. Februar 2018

Piše: Dragan Banjac

Dobio sam dva pisma. Oba su mi uputili stari znanci, jedan iz Sjedinjenih Država, drugi sa severa našeg kontinenta. Ako biste ih iščitali pomislili biste da ih je, uz neznatne razlike, napisala ista osoba.

Mada sam sebe, a tako me doživljavaju i svi koji su me bolje upoznali, uvek pisao u one koji nikada nisu razvrstavali ljude prema šablonima primenjivanim ovde kod nas za poslednjih pola veka, reći ću da je jedno pismo stiglo od Srbina, drugo od Hrvata. Ili od pravoslavnog i katolika. Hrvata znam duže nego Srbina, gotovo četiri decenije, i on mi je, osim što sam stao uz hodžu i masona, zamerio zašto sam se – i u ovakvom svojstvu, nestranačke ličnosti – primicao bilo kakvoj politici. „Znam te dobro. Ako se nečem predaš to je trajno i ako si odlučio da se prikloniš besperspektivnom zajedništvu, onako kako si nekad volio Beograd i kasnije Jugoslaviju i Dubrovnik, onda si prijateju u problemu. Da ti pravo rečem, a to bi trebalo da znaš, nećemo za svog života dočekati da se na tim vašim prostorima (govorim ti iz Njujorka!) u ljudskim glavama takovo nešto omasovi. Ostaćete mala manjina (je li ovo pleonazam?), časna ali nebitna. Na kraju ćeš od toga pobjeći kao što sam ja pobjegao od HDZ i mojih zapjenunušanih Hrvata. Moj ti je savjet izvuci se iz toga, zaišti azil, skloni se u neku mirnu zemlju i piši…ˮ

Srbin je bio sofisticiraniji. „Mislio sam da te dobro poznajem, a vidim da si sasvim druga ličnost. Ako se dobro sećam svaka politička partija ti je nekad bila daleka u svemirskim razmacima. I otkud odjednom i zašto uz Muamera i Nenada?! Znam kako si se posle čoporativnog prijema među mlade komuniste ućutao i odlaskom na studije sam „ispisaoˮ, odnosno nisi se „povezaoˮ.  Znam i to da su tvoje Banjce do Drugog svetskog rata, malo i posle, zvali rezervnim prezimenom – Popovići. Šta bi rekao pop Andrija, brat tvog pradede, da zna da si stao uz muftiju i njegovu stranku. A ni tvoj prijatelj Nenad Prokić nije ništa bolji. Znam da ste bliski i da godinama u jednom ‘multi-kulti’ društvu svakodnevno ispijate kafe, mlatite o književnosti i pljujete srpstvo i sve što je naše. Bio je mason, sada je u malteškom redu, srbin-katolik…. Čitao sam ti jedan poduži tekst na portalu Sandžak-press u kojem, ako sam razumeo, uzimaš sebi u zadaću da objediniš sandžačke Bošnjake, ali da svi priđu tvom mesiji Muameru. Zašto ih ne ostaviš da se obračunaju!? Oni nikad neće biti s nama, stalno će gledati prema Bosni i prema Istambulu, tamo su njihovi. Ostavi se ćorava posla, nije to za tebe…ˮ

Za početak odgovorih im kratko. Hrvatu sam zahvalio što me vidi u časnoj manjini, koliko god da je trenutno nebitna.  Poručih mu da smo (manjina) seme koje će, o čemu često govori moj prijatelj Muamer, izniknuti veoma brzo i koje će mnogi da traže. Što s tiče azila čak mi se čini da još nije kasno i zamolih ga da poradi na pronalaženju zemlje, grada i kakvog poslića. Može i njegova USA, naravno i Njujork! Ali da je Dubrovnik uvek (tako će i da ostane!) na prvom mestu. Ovaj moj mi je nešto problematičniji, mada i za njega ima leka. Nijedan od njih nikad nije kročio recimo u Novi Pazar ili Rožaje, ne poznaju nikoga od Bošnjaka tamošnjih, ali mi lebdi njihovo, nadam se privremeno, saznanje da su naši srbijanski Bošnjaci rđavi.

Da su ova dvojica, Hrvat i Srbin, imali priliku da upoznaju Zukorlića i Prokića, ili makar jednog Bošnjaka sandžačkog drukčije bi razmišljali. Lično, osećam se mnogo bogatijim od njih.  Pomažući malo u medijskom timu Stranke pravde i pomirenja (Zukorlića i Prokića) svoj sandžački konto dobrih ljudi znatno sam dopunio. Koliko god da je nezahvalno pomenuću njihova imena: Edin Đerlek, Edin Bačevac, Jasna Ribić, Anes Rovčanin, Jahja Fehratović, Samir Tandir, Majda Suljević, Salahudin Fetić…

I zato, onoj dvojici i njima sličnima Zašto (ne) sa Muamerom i Nenadom!      

 

Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone



Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

No more articles