Računi pojedinih sudova u Srbiji, pokazuju podaci Narodne banke Srbije, bili su u blokadi u poslednje tri godine, piše „Danas“.
Najviše je u blokadi bio Prvi osnovni sud u Beogradu – 1.093 dana. Račun najvećeg suda u zemlji od početka 2016. godine nije bio u blokadi svega četiri dana.
U blokadi su bili i sledeći sudovi:
Viši sud u Beogradu – 1.062 dana
Viši sud u Kragujevcu – 1.006 dana
Viši sud u Novom Sadu – 816 dana
Viši sud u Novom Pazaru – 712 dana
Viši sud u Kraljevu – 612 dana
Viši sud u Nišu – 513 dana
Prvi osnovni sud u Beogradu – 1.091 dana
Treći osnovni sud u Beograd – 976 dana
Osnovi sud u Novom Sadu – 1.057 dana
Drugi osnovi sud u Beogradu – 982 dana
Primarni razlog za blokadu računa velikog broja sudova u zemlji, prema rečima Renate Pavešković, predsednice Osnovnog suda u Velikoj Plani, leži u naknadama sudskih troškova koji u slučaju oslobađajućih presuda padaju na budžetska sredstva samih sudova. Kako navodi, sud u Velikoj Plani nema tih problema, pošto se radi o malom sudu.
„Međutim, kada se desi da nam račun zapadne u blokadu, mi se obratimo Ministarstvu pravde koje najčešće ima sredstva da nam prosledi i odblokira račun. Niz je razloga zbog kojih sudu može da bude blokiran račun. Negde se sudovima ne prosledi dovoljno novca, negde rukovodstvo suda ne reaguje dovoljno hitro i zatraži novac“, ističe Pavešković.
Širok je spektar troškova koji mogu da opterete budžete sudova. Pored već spomenutih sudskih troškova, sudovi plaćaju i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, naknade za neosnovan pritvor, naknade policiji i zatvorima za sprovođenje okrivljenih na sudske pretrese…
Međutim, kako kaže predsednica suda u Velikoj Plani, jedan od problema je i što sudovi ne uspevaju da naplate dugovanja.
Upitana o eventualnim koracima koji bi smanjili blokadu računa sudova, Renata Pavešković navodi da bi moralo da se krene od kvalitetnijeg planiranja budžeta sudova.
„Naravno, nemoguće je ustanoviti unapred koliko će koji sud imati oslobađajućih presuda, ali ipak treba nekakva analiza troškova da se uradi kako bi se makar orijentaciono prilagodili troškovi sa budžetskim sredstvima“, kaže Pavešković. Takođe, dodaje ona, trebalo bi više pažnje posvetiti menadžmentu u sudovima, oblasti koja je, kako kaže, danas potpuno zapostavljena.
Problem sa blokadom računa sudova nastao je posle 2014. godine nakon izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Do tih izmena, sudski troškovi su se naplaćivali iz republičkog budžeta. Ministarstvo finansija Srbije pre dva dana je izdalo saopštenje u kojem navode da je suficit budžeta Srbije na kraju oktobra bio 61,1 milijardu dinara.
