Sve što treba znati o vakcinama
http://www.hrvatski-fokus.hr/index.php/znanost/6196-cjepiva-saznajte-pravu-istinu
Ukratko sve o opasnostima vakcinacije – dr. Slađana Velkov (30.12.2013)
Detaljne informacije o sadržaju i delovanjima vakcina
Mnoštvo detalja o katastrofalnim posledicama vakcinacije
PREGLED NAUČNIH ISTRAŽIVANJA O ŠTETNOSTI VAKCINA
Rebecca Carley,M.D.: Vakcine – istinsko oružje za masovno uništenje
Sudski ekspert za VIB i zdravstvene poremećaje nastale usled post-traumatskog stresa daje naučno objašnjenje delovanja vakcina na oštećenje imuniteta
Istraživanja koja dokazuju da vakcine izazivaju autizam i druge poremećaje
Opasnosti od vakcina i skriveni interesi
Intervju: Dr.sc Lucija Tomljenović: Tvrdnje o učinkovitosti cjepiva vrlo su pretjerane
Podrška dr. Lucije Tomljenović za neobavezno cijepljenje u Hrvatskoj
Izveštaj dr. sc. Lucije Tomljenović
BCG je liofilizovana vakcina koja se sastoji od živih, oslabljenih (atenuisanih) bacila Mycobacterium bovis soj Bacillus Calmette-Guerin. Unošenjem direktno u organizam ubrizgavanjem u krv, tj. izbegavanjem prirodnog ulaska koji je imunim sistemom predviđen, kroz respiratorni sistem, bacili se usađuju u ceo organizam i mikrobakterije tuberkuloze tada razaraju ćelije timusa. Timus je najznačajniji organ limfatičnog sistema koji proizvodi sve ćelije imunog sistema. To jasno pokazuje da se vakcina BCG daje odmah nakon rođenja da bi se trajno oštetio imuni sistem.
Razotkrivanje mitova o vakcinama
Detaljno o svim lažima oko vakcina: podaci (iz GB i USA) o suprotnim efektima (izazivaju umesto da sprečavaju bolesti), prave statistike, lažirane statistike, menjanje imena bolesti koje vakcine izazivaju kako bi se sakrilo njihovo pogubno dejstvo itd.
Poljski naučnici utvrdili da vakcine nikada nisu imale nikakav pozitivan efekat – samo negativan
Historijski podaci nam pokazuju različite programe vakcinacije i izbijanje epidemija bolesti za koje te vakcine služe, odmah nakon vakcinacije ili nakon nekoliko godina:
– u razdoblju između 1871. i 1872. godine 98% populacije u dobi između 2 i 50 godina je vakcinisano protiv malih boginja, samo da bi izbila najgora epidemija malih boginja ikada od koje je umrlo 45 000 ljudi;
– u Nemačkoj je 1940. godine započelo masovno vakcinisanje protiv difterije, i do 1945. broj slučajeva difterije je s 40 000 narastao na 250 000;
– 1967. godine Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) je objavila kako je Gana iskorijenila ospice nakon što je 96% populacije vakcinisano. U Gani je 1972. godine izbila jedna od najgorih epidemija ospica s najvišom ikada stopom mortaliteta;
– u Velikoj Britaniji je između 1970. i 1990. godine zabeleženo preko 200 000 slučajeva obolelih od velikog kašlja kod dece koja su vakcinisana;
– u Indiji je u 70-im godinama prošlog veka nakon eksperimentalnog vakcinisanja 260 000 ljudi protiv tuberkuloze otkriveno kako ima više slučajeva tuberkuloze kod vakcinisanih nego kod nevakcinisanih;
– 1977. godine dr. Jonas Salk, koji je razvio prvu vakcinu protiv dečije paralize, svedočio je zajedno s kolegama naučnicima kako je masovno vakcinisanje protiv dečije paralize odgovorno za većinu slučajeva dečije paralize u SAD-u od 1961. godine;
– 1979. godine Švedska je zbog neučinkovitosti odustala od vakcine protiv velikog kašlja. Ustanovljeno je kako je od 5140 obolelih od velikog kašlja 1978. godine njih 84% vakcinisano tri puta;
– u izdanju za februar 1981. godine časopisa Journal of the American Medical Association stajalo je kako 90% opstetričara i 66% pedijatara odbija uzeti vakcinu protiv rubeole;
– u Omanu je između 1988. i 1989. godine izbila epidemija dečije paralize među hiljadama vakcinisane dece. Regija s najvišom stopom oboljenja je ujedno bila regija u kojoj je najviše dece vakcinisano. Regija s najnižom stopom oboljenja je ujedno bila regija u kojoj je najmanje dece vakcinisano;
– u izdanju za juli 1994. godinu časopisa New England Journal of Medicine objavljeno je istraživanje koje je ustanovilo kako je preko 80% dece mlađe od 5 godina obolelo od velikog kašlja iako su vakcinisana;
– 1990. godine časopis Journal of the American Medical Association je objavio članak o ospicama u kojem je stajalo: ‘Iako je preko 95% školske dece u SAD-u vakcinisano protiv ospica, i dalje se u školama događaju slučajevi masovnih oboljenja, i to uglavnom među decom koja su prethodno vakcinisana.’
I koji su onda pravi razlozi iskorijenjivanja različitih bolesti u zadnjih sto godina? Najbolje je to sledećom izjavom objasnio dr. Andrew Weil u svojoj knjizi Zdravlje i lečenje:
“Konvencionalna medicina je nezasluženo sebi prigrabila zasluge za neke napretke na području ljudskog zdravlja. Većina ljudi veruje kako je pobeda nad zaraznim bolestima u poslednjih sto godina došla nakon izuma vakcinacije. Zapravo su oboljenja od kolere, tifusa, tetanusa, difterije, velikog kašlja, itd. bila u opadanju pre nego što su nam vakcine bila na raspolaganju – što je posledica boljih higijenskih navika, uvođenja kanalizacije i efikasnije distribucije hrane i vode.”
Nisu oni samo “nezasluženo prigrabili zasluge” nego bezočno i smišljeno lažiraju statističke podatke i istorijske činjenice jer im je to neophodno da bi prikazali vakcinaciju u pozitivnom svetlu.
Tako dolazimo do stare istine da se istina ne može sakriti, samo se ljudi mogu navesti da je ne vide.
Sami njihovi podaci, statistike Svetske zdravstvene organizacije (koje oni sami ne iznose u javnost, ali postoje), najbolje dokazuju nedelotvornost vakcinacije.
Dokumentarni filmovi o vakcinama koje treba obavezno pogledati:
Kratko i jasno o svemu u vezi vakcina.
Ovo bi svaki roditelj morao da pogleda prije vakcinacije.
Predavanje Anite Petek Dimmer o vakcinama u Švajcarskoj
Istorija vakcinacije i razotkrivanje svih laži o vakcinama.
Luj Paster nikoga nije izlečio od besnila, cela teorija o imunizaciji putem vakcina zasniva se na dokazanim lažima.
Većina sastojaka vakcina se ne navodi ni na deklaraciji jer je to “poslovna tajna”, sve sastojke ne znaju niti proveravaju ni državne institucije koje odobravaju vakcinu za upotrebu. Zna se za koga one rade.
Ne postoji nijedna studija u svetu koja bi dokazivala neškodljivost vakcine i njenu zaštitnu funkciju a koja je neutralna, tj. koju je sproveo nezavisni naučnik i koja je bila urađena kao slučajna dvostruko slepa studija, sa placebo grupom. Takva studija ne postoji. Sva zvanično prihvaćena “istraživanja” sprovele su same farmaceutske kompanije koje su i napravile vakcine i sva su lažirana. Svi “dokazi” o ispravnosti vakcina zasnivaju se jedino na međusobnim “koncenzusima” farmaceutske industrije, naučnika i političara koji rade za njih.
Kao jedini dokaz o delovanju neke vakcine uzima se prisustvo antitela nakon primljene vakcine. Antitela se javljaju kao reakcija na upale koje nastaju zbog aluminijum (sulfata, fosfata, hidroksida…) – koji se samo zato i stavlja u vakcine: da bi izazvao upale i antitela. Da bi se te upale kontrolisale dodaju se antibiotici, koji ne deluju baš uvek. Ali krije se od javnosti da prisustvo antitela uopšte ne predstavlja i imunitet na dati virus. Prisustvo antitela samo pokazuje da je organizam došao u kontakt sa teškim metalima i otrovima iz primljene vakcine. Ništa više od toga.
SNIMAK PREDAVANJA SA PREVODOM – 300 MB
Detaljno o svemu, istorijat i dokazi o štetnosti vakcina, potresna priča o hiljadama ljudi koji su u zatvorima jer su im deca umrla odmah posle vakcinacije, a osuđeni su kao krivi zbog nebrige i smrti deteta samo da bi se sistemski sakrila odgovornost farmaceutske industrije i njihovih vakcina.
Download filma Vaccine Nation sa prevodom
Dr. Slađana Velkov o vakcinama u radio emisiji Atlantis
Kratko i jasno o svemu što treba znati o vakcinama i lažima u vakcinama
Knjiga o vakcinama koju obavezno treba pročitati:
NOVI GENOCID
OSNOVI BIOLOŠKOG RATOVANJA
ISTRAŽIVANJA, DOKUMENTI, SVEDOČANSTVA, DOKAZI…
APSOLUTNO SVE ŠTO TREBA DA ZNATE PRE VAKCINACIJE.
POSLE JE KASNO.
Prvi deo
Decje vakcine
1. poglavlje – Sve obavezne decje vakcine i opasnosti od njih. Vama i vasim voljenima su potrebne ove informacije! Istina o SIDS-u, autizrnu, ostecenju mozga dece, paralizi i smrti.
2. poglavlje – Preostalih sest vakcina i problemi sa njima.
3. poglavlje – Poreklo vakcina. Sta je to sa njirna sto ih cini tako opasnim? Sta se desava kada udu u telo. One izazivaju degenerativne bolesti, dozivotne alergije, geneticke mutacije; i uticu na um. Takode, kako ishrana utice na decje bolesti.
4. poglavlje – Mogucnost izuzeca, Izvori informacija. Ako vas izvedu na sud. Savezni zakon koji treba znati. Kada putujete u inostranstvo ili idete u vojsku.
5. poglavlje – Spisak 22 knjige i 189 tstrazivackih clanaka.
Drugi deo
Masovne vakcine za odrasle
Vence Ferrell: “Kriza cijepljenja”
Dr. Roberto Gava: “Pedijatrijska cijepljenja – revizija znanstvenih spoznaja”
“Imunizacija” putem vakcinacije je najveća laž u istoriji medicine.
Imunizacija se uopšte ne postiže vakcinacijom.
Imunitet se prirodno razvija kod svakog normalnog organizma, a vakcinacijom se samo uništava.
Tvrdnje da su vakcine neophodne ljudima bez ikakvih dokaza se bezobzirno nameću do apsurda, po kome bi ljudi i životinje trebalo odavno da izumru da se nije pojavila farmaceutska industrija da ih vakcinama spase od smrtonosnih zaraza.
Sve životinje su zdrave i pored “nehigijenskih uslova” u kojima žive, prepunim virusa i bakterija. To znači da je ispravno stanje organizma presudno za pojavu virusa i njihov rad, a ne samo prisustvo virusa.
Svaki organizam zna od čega se sastoji jer predstavlja svesnu celinu. Na osnovu tog znanja o sebi organizam reaguje na strana tela obrađujući ih ili braneći se od njih.
Ta životna celovitost, koja je znanje o sebi i moć prepoznavanja stranih tela, naziva se imunitet.
Imunitet je upravo sama celovitost organizma.
Samo onaj ko negira činjenicu da je organizam živa celina koja zna šta radi, može da pretpostavi da imunitet treba unapred “obučavati” da prepozna neka strana tela njihovim nasilnim ubrizgavanjem.
Pretpostavka da imuni sistem treba obučavati šta će da prepozna je isto tako idiotska kao i pretpostavka da ribu treba učiti da pliva.
Imuni sistem se i sastoji od sposobnosti organizma da sam prepozna patogenu supstancu i proces i da se odbrani od njega. Zato imuni sistem ne treba obučavati jer on već zna od čega se organizam sastoji, šta mu je potrebno i kako da se odnosi sa svime što mu je strano i štetno. Samo ga treba pustiti da radi svoj posao.
Na kraju, imuni sistem je predviđen za borbu protiv prave bolesti, i ta borba se ne može aktivirati lažnom simulacijom bolesti u vidu koktela virusa unetih na potpuno neprirodan način, ubrizgavanjem u krvotok, koji za imuni sistem nije predviđen.
Osnovni posao lekara je ne mešati se i ne narušavati prirodno. Na to su se zakleli – a rade upravo suprotno.
Često se kaže da je moderna alopatska medicina jedina veća nauka koja je još zaostala u eri pre Ajnštajna. Ona još deluje u duhu Luja Pastera, francuskog hemičara vinarske industrije iz 19. veka i takozvanog “oca teorije virusa”. Paster je čitav svoj život tvrdio da su bolesti uzrokovane virusima (koje je on prvi identifikovao) i da se izlečenje postiže uništavanjem virusa (i bakterija). Za razliku od svog savremenika i protivnika, Bešampa (Antoinea Bechampa), koji je tvrdio da nije važna klica nego podloga, stanje organizma koji je napala, Paster se držao svoje dogme do samog kraja. Tek je na svojoj samrtničkoj postelji priznao kako “virus nije ništa, podloga (stanje tela) je sve”. Nažalost, ta kasna promena mišljenja ostala je uglavnom nepoznata, farmaceutska industrija je pokrenuta i smišljeno je ostavila modernu medicinu u zamci teorije o virusima, zanemarivanju “podloge”, samoga tela, i neumoljivoj specijalizaciji zaglupljivanja lekara.
Virusi ne postoje samo izvan našeg tela, niti nas napadaju kao male zloće, oni nastaju u telu i u njemu nestaju (iz protita ili somatita), kao i svake druge ćelije i bakterije koje su sastavni deo života svakog organizma.
Kod mnogih bolesti virusi uopšte ne postoje u telu pre početka lečenja od te bolesti (na pr. polio virus kod dečije paralize).
Osnovna namena vakcina je da se oslabi imuni sistem deteta tako da čovek celog života bude slab i podložan uticajima.
Neka deca dobro podnesu vakcine, neka slabije sa lakšim ili težim posledicama, a neka umiru od njih.
Imuni sistem se razvija i usavršava vremenom.
Ali na samom početku života i razvoja, iako je dete sasvim zdravo, daje mu se koktel od najtežih virusa i otrova samo na osnovu pretpostavke da će time razviti otpornost u budućnosti.
Imuni sistem se teško može izboriti sa tom novom, nepoznatom i neprirodnom opasnošču, unetom na neočekivan i neprirodan način, probijanjem kroz kožu.
Na osnovu činjenice da imuni sistem reaguje na strana tela razvijeno je jedno verovanje da ukoliko se jedan strani antigen ubrizga u neku individuu, ta individua će onda postati otporna na buduće infekcije tim antigenom. Tom verovanju dato je ime “vakcinacija”. Ono što zagovornici vakcinacije nisu uspeli da shvate (zato što im to neko ne dozvoljava) je da sekretorni IgA (jedno antitelo koje je prvenstveno zastupljeno u pljuvački i izlučevinama mukoze probavnog i respirativnog sistema) predstavlja prvu borbenu liniju imuniteta, tj. jedan normalni početni odgovor organizma na sve patogene uzročnike koji su uneseni u organizam udisanjem vazduha ili gutanjem. IgA pomaže kod zaštite od virusnih infekcija, on glutinira (zgrudvava) bakterije, neutrališe otrove koje luče mikrobi a takođe i oslabljuje sposobnost patogenih mikroorganizama da se vežu za površinu mukoze. Ono što ovde treba shvatiti je to da zaobilaženje ovog mukoznog vida odbrambenog sistema (“prve linije odbrane”) direktnim ubrizgavanjem organizama u telo, u krvotok – vodi do rušenja samog odbrambenog sistema tela, prilikom čega se IgA pretvara u IgE, dok se B ćelije hiper-aktiviraju te počinju da proizvode patološke količine ‘samo-napadajućih’ antitela, a to takođe dovodi i do suzbijanja delotvornosti citotoksičnih T-ćelija.
Tako nastaju sve autoimune bolesti.
Svrha vakcinacije sastoji se u tome da telo navede da proizvodi antitela koja će za izvesno vreme obezbediti imunitet od određene bolesti. Međutim, vakcine ulaze direktno u telo i njih jetra ne „cenzuriše“. Pored antibiotika i hemikalija koje umrtvljuju viruse, vakcine se prvenstveno sastoje od stranih proteina životinjskog porekla. U normalnim okolnostima se – radi zaštite organizma – konzumirani proteini, hemikalije i druge supstance obrađuju u jetri. Međutim, vakcinacijom se te strane supstance unose direktno u krvotok što može da predstavlja veliki i težak šok za odbrambeni sistem.
Samo davanje vakcina radi izazivanja reakcije u vidu proizvodnje antitela ništa ne znači. Jedina istinska antitela su ona koja dobijamo prirodnim putem, dok se ubrizgavanjem vakcine remete veoma osetljivi odbrambeni mehanizmi kod čoveka. U normalnim okolnostima bolest sponatno ulazi u telo i filtrira se kroz složenu mrežu telesne odbrane, dok vakcine, ubrizgane direktno u krvotok, zaobilaze mnoge od tih odbrambenih sistema i dobijaju neposredan pristup tkivima i organima. Nakon što su se virusi iz vakcine uspešno suočili sa različitim elementima imuniteta, oni će se – kada T-ćelije naiđu na neke druge i nove viruse – prilagoditi prethodnoj situaciji, a odbrana će ih pustiti da žive i sporo se umnožavaju. Sve ovo podseća na AIDS.
Kada se deca prerano vakcinišu, vakcina suzbija razvoj takozvanog Th1 sistema. A taj sistem je upravo odgovoran za citotoksičnu funkciju. Tu spadaju ćelije koje ubijaju čak i kancerske ćelije. Tako se suzbija sistem nadležan za odbranu od raka. Ovo je dokazano na miševima 1996. godine, u Švajcarskoj, tokom eksperimenta doktorke Berios.
Ali tu horor ne prestaje.
Svrha vakcinacije jeste da se izazove imunološki odgovor na antigenske komponente (žive ili “umrtvljene” viruse u vakcinama), odnosno pojava antitela. Time se navodno stiče imunitet na datu bolest.
To je ono što vam zvanična “medicinska nauka” govori.
Međutim, ono što vam ne govore sastoji se iz sledećih činjenica:
– Sama pojava antitela uopšte ne predstavlja i imunitet na datu bolest. Oni su samo jedna od reakcija imuniteta.
– Same antigenske komponenete u vakcini uopšte nisu dovoljne da se izazove imunološki odgovor.
– Da bi se on izazvao, svaka vakcina mora da sadrži teške metale, živu i aluminijum, teške otrove.
– Teški metali izazivaju upale i druge poremećaje i tek se na njih javlja imunološki odgovor.
– Ali ni taj “imunološki odgovor” uopšte nije pravi odgovor na pravu bolest već kolateralna šteta za ceo organizam koji je prevaren vakcinacijom, jer bolesti uopšte nema. Imuni sistem je stvoren za borbu protiv prave bolesti, a ne protiv njene simulacije i loše imitacije (videti ovde detaljno o tome kako mozak reaguje na vakcinaciju). Imuni sistem pokreće mozak, a on ni evolucijom ni krativnim dizajnom nije predviđen da reaguje na potpuno neprirodno unošenje koktela otrova iglom u krvotok, putem vakcinacije.
I to se izvodi kao “naučni dokaz” da je vakcina delotvorna. I to je jedini “dokaz” za valjanost vakcinacije. Uopšte se kao dokazi ne koriste slučajevi da je neko zaista izbegao bolest zato što je vakcinisan, niti eksperimentiurađeni kao slučajna dvostruko slepa studija, sa placebo grupom. Takvi dokazi ne postoje u naučnoj literaturi. Zapravo, postoje samo slučajevi da vakcinisani više obolevaju od nevakcinisanih. Procenat obolelih je zapravo mnogo veći među vakcinisanima. To potvrđuju zvanične statistike SZO.
– Svaka vakcina sadrži i vrlo otrovne i kancerogene konzervanse, formaldehid, zatim antifriz, formalin i druge teške otrove koji služe za održavanje živih ili “umrtvljenih” virusa u vakcinama, ali koji se ubrizgavanjem u krvotok odmah rasprše po celom telu i oni su, zajedno sa teškim metalima, glavni razlog teških poremećaja zdravlja deteta. Nikada se ne zna gde će svi ti otrovi i teški metali da se zaustave u telu i kako da ga poremete, pa zato svako vakcinisano dete reaguje malo drugačijim poremećajem zdravlja: ona kod kojih to dopre do mozga pokazuju mentalne poremećaje i autizam, druga dobijaju tumore i rak, treća alergije, dijabetes ili astmu. A neka koja imaju sreće da to ostane izvan vitalnih organa ostanu relativno zdrava, ili se njihovi poremećaji ispolje tek u starijem dobu.
– Živa je zbog tog razloga i tek nakon višegodišnjeg pritiska stručne javnosti i nesrećnih roditelja 2000 god. postala zabranjena, ali ne i uklonjena iz vakcina: preimenovali su je u thimerosal, pa kada je ta prevara otkrivena i on je preimenovan u natriumtimerfonat, ali je istovremeno povećan aluminijum koji je podjednako otrovan kao i živa. Koliko je živa smanjivana, toliko je aluminijum povećavan. Od teških metala u vakcinama se ne odustaje. Samo se skrivaju selektivnom proizvodnjom vakcina. Nisu sve vakcine u svetu iste iako su od istog proizvođača i nose isti naziv. U zemljama “trećeg sveta” daju se vakcine pune žive, aluminijuma, pa čak i olova.
Dakle, glavni sastojak vakcina su teški metali, a ne živi ili “umrtvljeni” virusi koji bi po definiciji vakcinacije trebali da budu.
Čak bi se i ulični šibicari potrudili da bolje kamufliraju svoju prevaru od bezočnih “naučnika” iz Svetske zdravstvene organizacije koji se na osnovu ovakvih činjenica zalažu za vakcinaciju.
Ne treba kriviti ni lekare koji se zalažu za vakcinaciju jer oni, s jedne strane, moraju da rade kao šibicari s našim zdravljem, tj. ono što im je farmaceutska mafija propisala inače će izgubiti posao dok, s druge, oni pojma nemaju šta su vakcine jer u toku sedam godina studiranja medicine imaju samo jedno predavanje, koje traje dva sata, na kojem bivaju informisani o tehnici vakcinacije i o naknadnom praćenju/posmatranju vakcinisanih. To je seminar kojeg predstavlja profesor pedijatrije i to je jedino što medicinski studenti, sve dok ne završe studije čuju o vakcinama – ni kao lekari ne doznaju ništa drugo. Ono što doktori danas znaju o vakcinisanju, saznaju iz medija ili s predavanja daljnjih obrazovanja, koja su vrlo opterećena informacijama farmaceutskih sponzora, proizvođača vakcina. Više od toga se na fakultetu ne uči.
Na početku života imuni sistem je dovoljno jak da najčešće preživi prvu vakcinaciju. Ali takvim šokom poremeti svoj razvoj i učenje od prirodnih opasnosti.
Vakcine su dizajnirane tako da ne sadrži svako pakovanje jedne vakcine iste opasne materije.
Pakovanja istih vakcina su različita. One deluju kao ruski rulet: ne ubija svaka. Tek po neka. Da ne bi bile otkrivene kao uzročnik poremećaja zdravlja. Često deluju sa odloženim dejstvom. One namenjene Africi i drugim zemljama trećeg sveta imaju ‘jače’ pakovanje, pored žive, sadrže čak i olovo (otkrili ga naši lekari u Africi). Druge su slabije i ređe. Pri tome se skreće pažnja sa glavne opasnosti, a to nisu samo živi i umrtvljeni virusi najtežih bolesti, nego i pomoćne hemikalije koje ih održavaju a koje su pune najtežih otrova (živa, aluminjum, formaldehid, formalin, konzervansi, antifriz…). O njima se ne govori. Kada se ubrizgaju u telo oni se razdvajaju od virusa i deluju sami za sebe. Oni se talože u mozgu deteta i ne deluju odmah, aktiviraju se tek kada dete sazri i počne da koristi te funkcije mozga. Tada izazivaju poremećaje.
Ako tvrdite da ste vi ili vaše dete vakcinisani a i dalje ste ‘zdravi’, to samo pokazuje da niste ni svesni da ste imali sreće u tom ruskom ruletu. Osim toga, starije genracije, pre osamdesetih godina prošlog veka, nisu vakcinisane kao današnje, primale su samo nekoliko vakcina, jednu po jednu; danas deca u Americi primaju svaka dva meseca po šest do devet vakcina odjednom, samo u toku prve godine života. Nikada se ne zna gde će se teški metali iz vakcina zaustaviti. Oni se uglavnom talože u moždanom tkivu i deluju pogubno na zdravlje tokom vremena. Zato su deca fizički sve slabija, imaju nazebe, temperature, manje ili veće, povremene ili stalne bolesti. Brojne bolesti koje pre uvođenja vakcinacije nisu ni postojale kod dece – sada postoje i višestruko se uvećavaju iz godine u godinu, zajedno sa povećavanjem vakcinacija. Samo je autizam u Americi za trideset godina povećan 3.000 puta – zajedno sa povećanjem vakcina. Za sve to lekari vas ubeđuju da je to normalno. Ali normalno je uvek biti zdrav i imati zdrav imunitet.
Vakcine nisu dizajnirane da pobiju sve ljude, već da ih oslabe i učine zavisnim, da nenormalno (slab imunitet i stalne bolesti) prihvate za normalno. To je sve učinjeno zato da ne budu otkrivene kao uzrok bolesti i smrti, i da ostane dovoljno potrošača i radne snage.
Oni koji ih proizvode smatraju da nas ima previše na ovoj planeti, da je jedna do dve milijarde dovoljno. Dok to ne postignu mogu malo i da zarade. A i sasvim zdravi ljudi su teški za kontrolu.
Ono što je najstrašnije nije to da vakcine uopšte ne deluju i da su štetne, nego to da one upravo izazivaju bolesti koje bi trebalo da spreče, ili druge teške poremećaje zdravlja kroz oslabljeni imunitet, a ljudima se i danas prikazuju kao lekovite i neophodne. Nameću se zakonom jer su ljudi odavno primetili da su štetne i izbegavali su vakcinisanje. Lažiraju se statistike o dejstvima vakcina, popularišu se bajke kako su vakcine spasle svet od bolesti.
Apsolutno svuda gde su se javljale epidemije (difterije, velikih boginja, poliomijelitisa, velikog kašlja, rubeole…) deca i ljudi su masovno umirali ili ostajali invalidi upravo od vakcina ‘protiv’ tih bolesti. Vakcine su izazivale epidemije – kojih pre vakcinacija nije ni bilo.
Epidemije se, naravno, javljaju ali i brzo nestaju. Ljudski rod odavno bi izumro da su tako opasne i uporne. Ali priroda ne ide protiv sebe niti je čekala Rokfelera i njegovu farmaceutsku mafiju da spase ljudski rod od grešaka prirode. Ona se svuda zasniva na principu održavanja života.
Strah od epidemija katastrofalnih razmera se namerno proizvodi sa epidemijama koje su namerno izazvane iz raznih razloga, kao Velika kuga u srednjem veku, Ptičiji grip i HIV/AIDS, A(H1N1) ‘svinjski grip’ danas i dr.
Španski grip za vreme I sv. rata izazvan je vakcinom koju su dobili vojnici u bazi Fort Rajli, a zatim poslati u Evropu na front. ‘Španski grip’ je zapravo bio „citokinska oluja” – nesrazmerno snažan odgovor odbrambenog sistema organizma sa smrtnim ishodom. Virus gripa napada plućno tkivo i veliki broj leukocita nagomilava se u plućima. Preterano dejstvo leukocita može da izazove uništenje plućnog tkiva, krvarenje i nalet tečnosti u pluća, što dovodi do gušenja i smrti. Ukratko, organizam sam sebe ubija. Zato su ljudi sa snažnijim imunim sistemom (kao što su mladi) podložniji ovoj pojavi od dece i starijih lica. Nedavna istraživanja na analizi tkiva preminulih od ‘Španskog gripa’ na Aljasci, otkrila su da je upravo citokinska oluja bila uzrok pogubnosti španske groznice. Danas se zna i kako je nastala ta smrtonosna kombinacija: davanjem vakcine i aspirina vojnicima.
Države koje nisu uvodile vakcinaciju ne bi ni imale epidemije, dok bi druge, ponekad i susedne, sa uvođenjem vakcinacije dobile i epidemije (kao slučaj Nemačke i Francuske u vezi difterije sredinom XX veka). Svako može to da vidi – ako želi. Radi se o masovnim pojavama.
Broj smrtnih slučajeva difterije u Nemačkoj u periodu 1920-1987. Vakcina protiv difterije uvedena je 1925 uz ogromno povećanje broja obolelih od difterije.
Dakle, jednostavno je i lako prepoznati koje su epidemije prirodne a koje veštački stvorene: prirodne su vrlo male, lokalnog karaktera i kratkotrajne; veštačke su velike, brzo zahvataju velike prostore, i odnose mnogo više života.
Cela stvarnost u vezi vakcina okrenuta je naopako, a prikazuje se kao ispravna – otkada su Rokfelerovi preuzeli Enciklopediju Britaniku – a tada su već bili vlasnici gotovo cele farmaceutske industrije. Opasniji od vakcina su ljudi koji ovo ne vide.
“Besmisleno je smatrati da možete da ubrizgate gnoj … u malo dete i da na bilo koji načln poboljšate njegovo zdravlje … Imunizacija kao takva ne postoji, ali je mi prodajemo pod imenom ‘imunizacija'… Kada bismo na bilo koji način mogli da poboljšamo prirodnu otpornost na bolesti veštačkim načinima, ja bih to pozdravio – ali to je neizvodljivo. Telo ima sopstvene metode odbrane. Oni zavise od vitalnosti tela u to vreme. Ako je ono dovoljno vitalno, odupreće se infekciji; ako nije dovoljno vitalno onda neće i vi ne rnožete da promenite vitalnost tela na bolje unošenjern bilo kakvog otrova u njega.”
William Howard Hay, M.D., naveo ga Usher Burdick u Predstavničkom domu, 1937; odštampano u Congressional Record, December 21, 1937.
Teško je doći do pravih statistika o delovanju vakcina jer oni koji ih prave i zvanično objavljuju i priznaju kao validne su isti oni koji prodaju vakcine, i zato ih teško lažiranju a prave podatke kriju. Lažiraju ih tako što prikažu opadanje neke epidemije kao rezultat vakcinacije, a epidemija je počela da opada već pre vakcinacije; epidemije koje uzrokuje sama vakcinacija ne prikazuju, ili ih iskoriste za pokretanje nove vakcinacije.
Dodatna teškoća je to što posledice vakcinacije nisu identične i ne mogu se lako ustanoviti, teško je ustanoviti uzročnu vezu između vakcina i bolesti koje one izazivaju zato što su one tako napravljene da generalno napadaju i slabe imuni sistem što se različito i odražava. Zato niko ne umire od HIV/AIDS-a već od bolesti protiv kojih se imuni sistem ne može da izbori jer je uništen. Koja će to bolest biti individualna je stvar koja zavisi od okolnosti. Često jedna vakcina izazove različite reakcije koje nemaju veze sa bolešću protiv koje su date: alergije, autizam, hiperaktivnost, astma, visoka temperatura, fras, mentalna zaostalost, lako obolevanje od drugih bolesti kasnije u životu, gojaznost itd.
Sve autoimune bolesti posledica su vakcina.
Osim toga, postavljen je rok od određenog broja dana za vreme koga se priznaje da je reakcija potekla od vakcine. Ako se detetu poremeti zdravlje posle tog roka, onda se ne smatra da je to od vakcine. A rokovi su svakako kratki (nekoliko dana) i proizvoljno doneti. Zato i te statistike koje pokazuju loše reakcije na vakcine zasnivaju se samo na tim rokovima i posledicama koje samo oni priznaju da su posledice vakcina. Ono što ne priznaju svakako je mnogo veće nego što se prikazuje.
Za samu vakcinu se očekuje da deluje godinama, ali za neželjene efekte te iste vakcine priznaje se samo nekoliko dana.
Da bi jedan od najopasnijih sastojaka vakcina, živa, koja se nalazi i pod drugim imenima, ispoljila svoje pogubno dejstvo, potrebno je vreme, više godina. Ali glavni argumenti dilera farmaceutske mafije koji zagovaraju vakcinaciju jeste da su mnogi vakcinisani i da nemaju nikakvih negativnih posledica.
Nove vakcine se prave genetski modifikovanim virusima (rekombinantni virusi). Te vakcine sadrže u sebi plazmide što su u stvari zatvoreni prstenovi rekombinantne DNK koji prodiru u jedra ćelija gde im daju instrukciju da sintetišu inkodirane anti-genske proteine. Tako će orginalni genetski sklop jedne individue, biljke ili životinje biti promenjen i neprestano će proizvoditi antigene koji će zbunjivati imuni sistem. Te genetske promene će ostajati kako se odvijaju deobe ćelija i tako će biti prenosive na potomstvo. To je ISTINSKI “žig zvijeri” (u biblijskom smislu, prim. prev.), i to može da dovede do izumiranja i/ili modifikacije (uključujući i promene ponašanja) bilo koje grupe koja je tretirana time. Posledice tih genetskih modifikacija osetiće tek naši potomci, a tada će biti kasno za sve.
Biološki ili genetski inženjering danas su ružne reči, koje označavaju promenu i izobličenje ćelija u nešto sasvim drugo. Ljudi ga se boje, i to sa dobrim razlogom. Međutim, u vakcinaciji to se praktikuje godinama. Džošua Lederberg sa katedre za genetiku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Stenfordu izjavio je još 1967. godine: „Upotrebom živog virusa u masovnim kampanjama vakcinisanja, mi već sprovodimo genetski inženjering u velikim razmerama“. Takođe je rekao da „živi virusi predstavljaju genetičke poruke korišćene za programiranje ljudskih ćelija“. Kada vam ovakve stvari govore masovni zločinci sa katedri najvećih univerziteta, trebalo bi da im verujete.
Od 2000-te godine po zakonu vakcine koje se daju deci ne smeju da sadrže živu. Sve te vakcine i dalje sadrže živu pod drugim nazivima (thimerosal, natriumtimerfonat) i to se ne navodi u deklaraciji pakovanja vakcina, jer po istom zakonu proizvođači nisu dužni to da navode. To se vodi kao “poslovna tajna” i opravdava se “poverenjem” u proizvođače vakcina koji “spasavaju naše živote”.
Zbog svega ovoga vakcinacija nema nikakvu drugu logiku nego izlaganje nasilnoj i neprirodnoj opasnosti da bi se poremetio i oslabio imuni sitem.
Tako je bilo do nedavno.
Danas postoji još jedan razlog za masovnu vakcinaciju zbog koje se namerno proizvode pandemije (“ptičiji” “svinjski” “mišiji” … grip) a to je ubacivanje mikročipa kroz vakcinu. Radi se o nanotehnologiji. Neće nam ubaciti one krntije od RFID čipova na desnu ruku ili na čelo, protiv kojih se davno digla prašina. Ubacuju nam nanočipove, nevidljive golim okom. Njihova namena je fizička, emocionalna i mentalna kontrola ljudi.
O tome svedoči čovek koji je radio na njihovom stvaranju.
Ako u telu imamo teške metale kao što su živa i aluminijum, oni reaguju na određene elektromagnetske talase, pri određenoj frekvenciji ti metali mogu da utiču na telo i emocije, da izazivaju i menjaju raspoloženja od depresije do euforije. Za prijem određenih frekvencija potreban je prijemnik, a to je mikročip. Tako mogu da deluju na raspoloženja ljudi, od masovne histerije i agresije do individualnih uticaja na svakog čoveka. I to je samo jedan od razloga zašto nam daju vakcine pune metala sa nanočipovima (kao što je slučaj sa novom vakcinom “protiv” A/H1N1).
Mikročipovi se ubacuju u “lekove”
Sve što treba da znate o mikročipovima
Kako dolazi do oštećenja imunog sistema s prvom vakcinom i Thimerosalom
Prva vakcina sadrži MSG (monosodium glutamate) – čist otrov
Saslušanje u kongresu povodom autizma i vakcina
Deca u Americi primaju svaka dva meseca po šest do devet vakcina odjednom, samo u toku prve godine života.
Zato u Americi više i ne postoje zdrava deca – osim dece Amiša koja se ne vakcinišu.
Amiši se ne vakcinišu i zato nemaju bolesti koje imaju vakcinisani
http://www.vaccinationcouncil.org/quick-compare-2
I mentalno zaostali bi do sada primetili da je vakcinacija očigledno povezana sa tom katastrofom.
Zato je jasno da se to radi namerno.
Susreti sa autizmom – emisija HRT-a
Potresna svedočenja roditelja, lekara i naučnika o autizmu i očiglednoj povezanosti sa vakcinacijom
Dokazi da MMR vakcina izaziva autizam
Vakcina protiv hepatitisa B utrostručuje rizik od autizma kod muške dece
Zašto ima žive u mnogim vakcinama i kakve su posledice
Neformalne ali tačne informacije o Gardasilu i raku materice
Gardasil vakcine su kontaminirane sa rekombinantnom DNK HPV virusa, i sa aluminijumskim adjuvansima
To je genetski inženjering koji se ilagalno radi nad ljudima, zbog koga je sve više smrtnih slučajeva i invalida
Reakcija na vakcinu ‘protiv’ hepatitisa B
Istine i laži o vakcini protiv tetanusa
Poznato je da oni koji prežive trovanje tetanusom ne stiču imunitet od tetanusa. Pitanje za medicinske idiote glasi: kako se onda vakcinom stiče imunitet?
Da li uopšte razlikuju pojedinačnu infekciju, što tetanus jeste, od masovne zaraze, za što vakcine navodno služe, ne treba ih ni pitati, jer oni uopšte ne razmišljaju o očiglednim činjenicama, već samo ponavljaju ono što su ih naučili.
Zapravo visok nivo serumskih antitela protiv tetanusa uopšte ne pruža zaštitu protiv bolesti. Izveštaj iz 1992. objavljen u časopisu Neurology izveštava o ozbiljnim slučajevima tetanusa kod “imunizovanih” pacijenata s visokim anti-tetanus titrovima, a jedan od njih je umro od infekcije koju je dobio vakcinom.
Nedavni izvještaj dr. sc. Lucije Tomljenović, (University of British Columbia, 828 W. 10th Ave, Vancouver, BC) razotkriva tajne vladine dokumente nastale tokom 30 i više godina, i pokazuje kako su planovi vakcinacija čista prevara, kao što su i vakcine same po sebi prevara, u smislu da ne mogu da osiguraju nikakvu stvarnu zaštitu od bolesti. Državne službe, u neprekidnom nastojanju da zadovolje interese industrije vakcina, namerno su od roditelja skrivale važne informacije o opasnostima i neefikasnosti vakcina, u cilju održavanja visoke stope vakcinacije, odnosno, pristajanja na vakcinaciju. U tom procesu, izložili su nebrojene milione dece riziku od ozbiljnih nuspojava i umiranja. Proizvođači vakcina požurili su sa manipulisanjem podataka i lažiranjem studija o sigurnosti vakcina, a sve u cilju promovisanja vakcina. Dr. Tomljenović takođe iznosi veliku količinu informacija iz koje je vidljivo kako je Zajednički odbor za vakcinaciju i imunizaciju (JCVI) podsticao proizvođače vakcina da namerno lažiraju svoje podatke kako bi štetna i nedelotvorne vakcine prikazali kao sigurne i delotvorne, i kako bi podaci proizvođača bili u skladu sa JCVI-evim preporukama. Na primer, kada se JCVI-ev popis kontraindikacija za MMR vakcinu nije poklopio sa popisom kontraindikacija koje je izdao proizvođač MMR vakcine, JCVI je uputio proizvođača da lažira svoje podatke kako bi se izbegli „pravni problemi“. Isto tako, prilikom stvaranja preporuka za politiku vakcinacija, umesto da se oslone na nezavisne, naučno utemeljene studije, službena politika JCVI-a nalagala je odabiranje najpoželjnijih umesto najpouzdanijih studija; onih koje bi potvrdile JCVI-evo mišljenje o vakcinama. Informacije koje je prikupila dr. Tomljenović govore same za sebe. Ne samo da je Zajednički odbor za vakcine i imunizaciju (JCVI) rutinski zanemarivao pitanja o sigurnosti vakcina (koja su dolazila kako se sve više širio raspored i program vakcinacije), već su aktivno cenzurisali nepoželjne podatke koji su bacali „negativno“ svetlo na vakcine, a sve u cilju održavanja iluzije po kojoj su vakcine sigurne i delotvorne. Povrh svega toga, JCVI redovno je lagao o sigurnosti vakcina, i široj javnosti i državnim službama, kako bi osigurao da ljudi i dalje vakcinišu svoju decu.
Izveštaj dr. sc. Lucije Tomljenović
VAKCINA PROTIV DIFTERIJE IZAZIVA LEUKEMIJU
To je vest od 25. septembra 2004.
Šta je urađeno na tome do sada?
Ništa.
Da li se Dr Petar Ivanovski javio povodom toga “ništa”?
Nije.
Ili nije smeo ili je shvatio da se ta vakcina upravo zato i daje da bi se deca razboljevala od leukemije. Leukemija je moderna bolest, ozbiljno je uzela maha u svetu tek četrdesetih godina prošlog veka, tek nekoliko godina pošto je uvedeno obavezno vakcinisanje od difterije.
Prvo je lepo naučio da ne sme da bude protiv vakcinacije, sada je lepo naučio da ne sme da bude ni protiv bolesti koje vakcinacije donose.
NAJMOĆNIJI I NAJBOGATIJI LJUDI NA ZAPADU, MEĐU KOJIMA SU I VLASNICI FARMACEUTSKIH KOMPANIJA, NE VAKCINIŠU SVOJU DECU.
ZATO SU TAKO ZDRAVI, DUGOVEČNI I NIKO OD NJIH NIJE TEŽAK 200 KG.
ZA NJIH NIJE ONO ŠTO SU ONI NAMENILI PROSTOM NARODU.
U ŠVAJCARSKOJ, NEMAČKOJ I SKANDINAVSKIM ZEMLJAMA VAKCINACIJA NIJE OBAVEZNA. MEĐUTIM, SMRTNOST NOVOROĐENČADI I DECE KOD NJIH JE, SAMO ZBOG BOLJIH HIGIJENSKIH I ŽIVOTNIH USLOVA, DALEKO MANJA NEGO U ZEMLJAMA U KOJIMA JE VAKCINACIJA OBAVEZNA.
U JOŠ SIROMAŠNIJIM ZEMLJAMA TREĆEG SVETA DECA KOJA SE UOPŠTE NE VAKCINIŠU UOPŠTE NEMAJU AUTOIMUNE BOLESTI (ALERGIJE, DIJABETES, ASTMA…). STRADAJU SAMO OD NEUHRANJENOSTI I NEHIGIJENSKIH USLOVA.
http://naturalnews.com/Vaccines_Get_the_Full_Story.html
Sa ovog sajta može se skinuti dokument koji potpisuje mnoštvo uglednih stručnih ljudi iz područja medicine protiv vakcinisanja i njihovi argumenti koji govore zašto nikada nije dokazano da su vakcine sigurne i delotvorne.DOWNLOAD
Zašto deca iznenada umiru u kolevci
Kada deca najbrže i najteže reaguju na vakcine, onda tome daju naziv”sindrom iznenadne dojenačke smrti” (SIDS)
Dr. Robert S. Mendelsohn (1926.-1988.), nekadašnji direktor Američkog pedijatrijskog društva, nikada nije prestao da upozorava na opasnosti od vakcinacija beba, pišući o brojnoj deci čije je zdravlje bilo trajno narušeno, uključujući slučajeve teškog oštećenja mozga. Istaknuo je da je dr. William Torch s Medicinskog fakulteta u Renou Univerziteta u Nevadi izvestio da je dve trećine od 103 dece koja su umrla od sindroma iznenadne dojenačke smrti (SIDS) bila vakcinisana DTP (difterija-pertusis-tetanus) vakcinom unutar tri nedelje pre njihove smrti, a mnoga su umrla unutar jednog dana nakon primanja vakcine. Jedna studija iz 1994. utvrdila je da deca s dijagnosfikovanom astmom (bolest disajnog sistema koja ima sličnosti sa SIDS-om) imaju pet puta veću verovatnoću da su primila vakcinu za veliki kašalj (hripavac, pertusis) nego da nisu. Druga studija utvrdila je da bebe imaju osam puta veću smrtnost od uobičajene unutar tri dana nakon dobivanja DTP vakcine. Kada je Japan zabranio vakcinaciju dece mlađe od dve godine, njihov problem sa SIDS-om praktično je nestao preko noći. Deca su prestala da umiru na takav način. Kada je posle ogromnog pritiska SZO ponovo uvedeno vakcinisanje novorođenčadi, SIDS se ponovo pojavio. Američka vlada je morala da jamči za sigurnost DTP injekcija, budući da su se farmaceutske kompanije koje su ih proizvodile suočavale s brojnim tužbama zbog narušenog zdravlja i smrti izazvanih vakcinama.
DTP vakcine i dalje se koriste u SAD.
o vakcinama, sidi i farmaceutskoj mafiji
Govori dr. Mila Jovanović, ćerka dr. Todora Jovanovića. Iako protivreči samoj sebi – jer najpre tvrdi da je vakcinacija opravdana, ali samo u slučajevima epidemija, i samo na područjima gde su epidemije, dok zatim nabraja sve otrove koje vakcine sadrže, sve do olova u vakcinama za decu Afrike kojeg su otkrili srpski lekari, kao dokaz sistematskog trovanja – izlaganje je vrlo korisno i informativno.
Dokazi da dečju paralizu izaziva polio vakcina
Istina o poliomijelitisu i dečjoj paralizi
Merck vaccine scientist admits presence of SV40 and AIDS in vaccines – Dr. Maurice Hilleman
Naučnik MERCK-a Maurice Hilleman priznao da njihove vakcine sadrže viruse koji izazivaju rak i AIDS.
Todor Jovanović je o ovome govorio godinama
Leading Vaccine Expert, Dr. Maurice Hilleman Tells All Before His Own Death
Merck Vaccine Chief Accidentally Brought HIV/AIDS to America
Dr. Leonard Horowitz: Poreklo side i Ebole
Detaljan opis ko je i kako napravio HIV/AIDS
Štetnosti vakcinacije, istraživanja, dokazi, ugovori sa vojnom industrijom…
prevedeno
Dejvid Ajk o novom gripu i vakcinama
Puno informacija o pozadini najnovije veštački izazvane pandemije
Dejvid Ajk: Ojačani virus i policijska država
Kompletna priča o svinjskom gripu i vakcinaciji
Nova vakcina protiv ‘svinjskog gripa’, a to će ove godine biti svaki grip, sadrži Polysorbate 80 koji izaziva sterilitet
Prošlogodišnja vakcina protiv ‘svinjskog gripa’
izazvala je 700% više pobačaja
Alex Jones o najnovijim planovima političke i naučne tiranije
koja zahteva prisilno ubacivanje “lekova” i različitih otrovnih hemikalija u vodu, hranu i vakcine kako bi nas zaglupili i sterilizovali i učinili bolesnima, pasivnima i podložnima, i pritom nam uništili volju i želju za borbom, promenama i samim životom. Na delu je globalno naučno-korporacijsko preuzimanje sveukupnog života ljudi.
Alex Jones – Masovno zataškavanje smrtnosti od vakcinisanja
Da izbegnete vakcinisanje pozovite se na
Najpre na član 28. na koji nijedan lekar neće moći da odgovori u potpunosti niti će hteti da vam potpiše pismenu izjavu da prihvata odgovornost za sve što traži član 28; zatim na članove 31, 32, 35, i na kraju član 38, jer vakcinisanje se zasniva na pretpostavci o budućoj bolesti i stoga spada u medicinske oglede, a ne u medicinsko lečenje. Vakcinisanje se vrši na zdravoj osobi koja zato nije ni pacijent, a ne na bolesnoj. Posao lakara i pedijatra je da leče bolesne pacijente, a ne da se bave teorijama, prognozama i proricanjem buduće bolesti nad zdravim osobama. Još manje im je posao da te nepostojeće bolesti pokušavaju preventivno da spreče ubrizgavanjem koktela otrova, virusa i teških metala u zdrav organizam malog deteta – ni pod kakvim teorijama koje nisu nezavisno dokazane. A sve teorije koje opravdavaju vakcinaciju stvorili su oni koji proizvode i prodaju vakcine i stoga nisu verodostojne. Svi nezavisni izvori i objektivna naučna istraživanja potvrđuju štetnost vakcinisanja.
Lekari i medicinsko osoblje mogu da koriste samo lekove i medicinska sredstva, a to su samo ona koja služe za lečenje obolelih.
Stoga vakcine to uopšte nisu jer su namenjene zdravima (pod pretpostavkom prevencije neke buduće, nepostojeće bolesti) i ne sadrže ništa lekovito, naprotiv, sadrže isključivo viruse, konzervanse i teške metale – otrovne supstance.
Iako se neke otrovne supstance koriste u lečenju, ne koriste se na zdravim osobama. Samo kod obolelih mogu da deluju kao protivotrov (na primer: zmijski otrov). Kod zdravih su one iskjučivo otrovne.
To je još jedan paradoks vakcina: otrov kao protivotrov može da se koristi samo kod već zatrovanog organizma, kod zdravog on je samo otrovan.
Po ovom zakonu svaki pedijatar je dužan da vam ponudi da potpišete izjavu da ne želite da vakcinišete svoje dete na sopstvenu odgovornost. Oni izbegavaju da vam daju taj obrazac, zato ćete morati da insistirate da ga potpišete (ovde možete preuzeti izjavu i prilagoditi naziv klinike).
Zakon u članu 35. ima malu ‘rupu’, ali samo toliko da njima pomogne da kroz tu rupu mogu da vas zastrašuju. Ako je dete zdravo i živi u higijenskim uslovima, pedijatar ne može da se pozove na član 35. i dokaže da roditelj “ne postupa u najboljem interesu deteta”. Ostaje mu samo da ponavlja mitove kako je vakcinacija došla iz raja da spase čovečanstvo, da je bogom dana i nezaobilazna “briga o detetu”. Protiv toga su svi argumenti protiv vakcinisanja koje imate na ovoj strani, kao i činjenica da je to samo pretpostavka i da je od svih tih pretpostavki jače zakonsko pravo da se odbije vakcinisanje. Činjenično stanje je uvek jače od teorija i pretpostavki.
Pojavio se novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti u kome stoji: Prava pacijenata Čl. 26-38 (Prestalo da važi). Izgleda da oni koji pišu zakone čitaju ovaj sajt. To je urađeno maja meseca 2013, tajno i preko noći, bez rasprave, samo da bi se povećala moć farmaceutskih korporacija koje truju našu decu. Ali nekim čudom ostalo je Pravo na prigovor, član 39. koji se podnosi u pisanom obliku. To može biti obrazac za preuzimanje odgovornosti lekara za vakcinaciju. U novom Zakonu nigde ne stoji da je vakcinacija obavezna, samo se podrazumeva pod nekim preventivnim merama. To se može iskoristiti sa argumentom da se radi o nagađanju budućeg stanja, a ne lečenju postojećeg.
Saveti dr. Slađane Velkov za odbijanje vakcinacije
Prema savetu predstavnika Ustavnog Suda u Beogradu, svaki roditelj koji želi da odbije vakcinu mora uraditi sledeće:
- Da potpiše dokument (obrazac prema Zakonu o Pravima Pacijenta – član 11 i član 17), u kome se lekar štiti od bilo kakve odgovornosti ukoliko se detetu nešto desi jer nije primilo vakcinu (naravno da detetu neće biti ništa).
- Ukoliko i pored svega ovoga sudija za prekršaje osudi novčanom kaznom roditelja, onog momenta kada pismeno rešenje stigne do vas, kaznu ne plaćate već odmah podnosite žalbu Ustavnom Sudu u Beogradu pozivajući se na Ustav Republike Srbije – član 25. koji glasi: Fizički i psihički integritet je nepovrediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka. (Vakcinacija spada u oglede jer se zasniva na pretpostavci da će se bolest pojaviti u budućnosti.)
Zakon o Pravima Pacijenta – član 11. i član 17.
Član 11.
Svako ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru.
Član 17.
Pacijent koji je sposoban za rasuđivanje, ima pravo da predloženu medicinsku meru odbije, čak i u slučaju kada se njome spašava ili održava njegov život.
Nadležni zdravstveni radnik, dužan je da pacijentu ukaže na posledice njegove odluke o odbijanju predložene medicinske mere, i da o tome od pacijenta zatraži pismenu izjavu koja se mora čuvati u medicinskoj dokumentaciji, a ako pacijent odbije davanje pismene izjave, o tome će sačiniti službenu belešku.
Međunarodna Klasifikacija Bolesti – Svetska Zdravstvena Organizacija
– REVIZIJA 10, KNJIGA 1, ČLAN Z 28 – TAČKE 0 I 1 –
Vakcinacija se može odbiti ne samo radi zdravstvenih razloga, već i zarad ličnog ili verskog ubeđenja.
Ova knjiga objavljena je od strane SZO, a Republika Srbija je član SZO – a, i prihvatila je obaveze koje proizilaze iz tog članstva.
Najbolja odbrana od ovakvih “zakona” je organizovani otpor roditelja kojima su deca rođena zdrava, a odmah nakon vakcinacija postala trajno bolesna. Takvih roditelja je sve više, više nego dovoljno da osnuju političku stranku. Vakcinacija može da se odbije i na osnovu verskog ili ideološkog ubeđenja. Osnujte pokret protiv vakcinacije, nešto kao prirodan život, bez otrova, registrujte se, povežite se i sa nekom već postojećom političkom strankom kako bi delovali i sa te strane, i u skupštini. Neke od stranaka se deklarativno bore protiv “bele kuge” u Srbiji, objasnite im odakle ona stvarno potiče da ne bi više pričali gluposti o tome. Vakcine, koka-kola i ostali otrovi u hrani, više su smanjili broj Srba nego svi ratovi zajedno. Na osnovu toga možete tražiti izuzeće od vakcinacije jer u njima nema ničeg osim otrova.
Koliko god oni izmišljali zakone uvek postoje rupe u njima. Stavljate naglasak na to da zakoni treba da služe ljudima, a ne ljudi zakonima. To bi trebalo da bude glavni argument u borbi protiv loših zakona.
Oni svoju strategiju zasnivaju na neinformisanosti i strahu roditelja, na zastrašivanju pojedinaca. Zato treba što više širiti informacije i organizovati se u otporu njihovim lažima. Pojedinačan otpor neće imati uspeha, treba delovati organizovano.
Suština Zakona o zdravstvenoj zaštiti je da niko ne može na silu da vas leči, a ako niste ni pacijent već zdrava osoba, onda još manje ima pravo da vas “leči” na silu protiv nepostojećih – budućih – pretpostavljenih bolesti.
Ako vas i pored potpisivanja izjave prekršajno gone zbog odbijanja vakcinacije, znajte da je utvrđivanje činjeničnog stanja prvi i najvažniji postupak koji prethodi pozivanju na zakon zbog čijeg prekršaja ste pozvani. Sud je dužan da sudi po zakonu na osnovu prethodno utvrđenog činjeničnog stanja. Posao sudije je da uskladi činjenično stanje sa zakonom, ne može niko biti osuđen za kršenje nekog zakona ako činjenice i logika stvari ne odgovaraju realnosti. Ako vam je dete zdravo i bez vakcina, zahtevajte da dete bude lečeno od realnih bolesti i opasnosti, a ne hipotetičkih. Zato ne mogu ni da vas osude za nešto hipotetičko, već samo za realno činjenično stanje, za ono što se dogodilo, a ne za ono što nije.
Zato se pozovite na sve ove informacije, na činjenice o toksičnosti vakcina, sve većem broju dece obolele od autoimunih bolesti, a koja su vakcinisana. Svoju odbranu takođe zasnujte na tome da po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti niko ne sme da vas izlaže medicinskim ogledima i toksičnim, nepoznatim supstancama bez vašeg pristanka (zato i postoji onaj obrazac koji možete da potpišete ako to odbijate), a to je u suštini vakcinacija. Stoga zatražite da nezavisno telo ispita ceo sadržaj vakcine koja će biti data vama ili vašem detetu, konkretno pakovanje, ne neko drugo, da se ustanovi da li one sadrže teške metale i kancerogene konzervanse. Odbijte bilo kakvo obrazloženje da su već dati sadržaji vakcina, jer po nekom zakonu proizvođači nisu dužni da iznesu ceo sadržaj zbog “poslovne tajne”. Takođe ne prihvatajte analize institucija koje su u bilo kakvoj zavisnosti ili vezi sa proizvođačima vakcina i farmaceutskom industrijom, zbog sukoba interesa.
Svaka nezavisna analiza će morati da ustanovi da sve vakcine sadrže teške metale i konzervanse jer se ne proizvode bez njih.
Otvoreno je pitanje samo da li su sve vakcine od istog proizvođača istovetne, da li postoje placebo vakcine, bez takvih supstanci, koje služe za smanjenje broja obolele dece od posledica vakcina, jer bi njihova štetnost bila otkrivena ako bi sve delovale isto i jednako štetno, i za varanje ovakvih analiza; da li će baš one biti upotrebljene za analizu koju tražite.
Takođe na sudu možete iskoristiti jedan vrlo jak argument u svoju korist: iznesite sve neželjene nuspojave koje se navode u deklaracijama vakcina, a tu se često opisuju isti simptomi protiv kojih se vakcina i daje, drugi teški poremećaji pa čak i smrt (dobar primer je vitamin K koji se daje novorođenoj deci “protiv krvarenja u mozgu”, a koji u opisu neželjenih posledica upravo navodi krvarenje u mozgu kao i smrt – pored toga što ta vakcina izaziva žuticu i višestruko uvećava dobijanje leukemije i raka), i postavite pitanje da li je to bolje od gripa, malih boginja ili zauški koja nevakcinisana deca preleže bez posledica.
Opis nuspojava je dat u svakom leku/vakcini iz razloga da ne možete da tužite proizvođača ako nastupe neželjene posledice tog leka/vakcine. To znači: “Bili ste upozoreni i sami ste preuzeli rizik”.
Zato niko ne može da vas na silu natera da preuzimate rizik i pored izloženih neželjenih posledica.
Čijenica da lekovi/vakcine imaju neželjena dejstva, i da su ona opisana na deklaraciji samog prizvoda, znači da ne morate da ih uzimate ako ne želite. Nijedan drugi zakon nije jači od tog vašeg prava, a to potvrđuje i Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Ako sam proizvođač vakcina ne može da vam garantuje bezbednost i učinkovitost vakcine, u tolikoj meri da i država mora da ga štiti zakonom tako da ne može biti tužen zbog negativnog delovanja vakcine (kao što je slučaj u Americi i drugde), koliko je licemerja i dvostrukih standarda potrebno pa da običan građanin bude nateran zakonom da prima te iste vakcine?!
I to bi mogao biti dobar argument na sudu – pored činjenice da u svetu ne postoji nijedan verodostojan naučni dokaz da su vakcine delotvorne i neškodljive.
Dakle, na sudu izbegavajte svaku raspravu o vakcinaciji i “imunizaciji”, da li je ona potrebna ili ne, da li je vi želite ili ne, već na sudskoj raspravi samo zatražite da se utvrdi činjenično stanje, a ono je sledeće: zdravom detetu nameravaju da injekcijom ubrizgaju u telo hemikalije za koje se zna da sadrže vrlo otrovne i štetne sastojke, i to samo zbog fikcije, zbog navodnog sprečavanja budućih bolesti za koje nema nikakvih dokaza da će se pojaviti. Vi to želite da sprečite. Ne mogu da vas osude za nešto hipotetičko, već samo za realno činjenično stanje, za ono što se dogodilo, a ne za ono što nije. Sa druge strane stoji svima dobro poznata činjenica da su lekari povezani sa farmaceutima i da je u materijalnom interesu farmaceuske industrije, proizvođača vakcina, da vakcine proda. Samo je to činjenično stanje.
Ovo su činjenice kojih moraju da se pridržavaju. Sve ostalo što rade je zastrašivanje koje moraju da sprovode po nalogu farmaceutske industrije koja ih ucenjuje sa licencom.
Iako se zvanično tvrdi drugačije, interesi farmaceutske industrije i njenog profita u praksi uopšte nisu odvojeni od medicinske struke.
Napomena: ovde je dat Zakon iz Srbije, ali svaka država ga ima u ovakvom ili sličnom obliku. Samo treba pronaći pod kojim članovima se govori isto kao u ovim gore navedenim članovima Srpskog Zakona.
Treba se pozvati i na Zakon o potvrđivanju Konvencije o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bića u pogledu primene biologije i medicine:
Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini, Službeni glasnik RS br. 12/10 – Međunarodni ugovori.
Ova konvencija ima jaču pravnu snagu od zakona u našoj zemlji, a pošto smo je potpisali mora da se primenjuje.
II Poglavlje, Pristanak, Član 5. Opšte pravilo: “Zahvat koji se odnosi na zdravlje može se izvršiti samo nakon što je lice na koje se zahvat odnosi o njemu informisano i dalo slobodan pristanak na njega. Tom se licu prethodno daju odgovarajuće informacije o svrsi i prirodi zahvata kao i njegovim posledicama i rizicima. To lice može slobodno i u bilo koje vreme povući svoj pristanak. ”
Ovim se na sudu može odbraniti pravo na izuzeće od obavezne vakcinacije.
Takođe se pozovite na Međunarodnu konvenciju o pravima deteta po kojoj možete da odbijete vakcinaciju ukoliko imate osnovanu sumnju da je vakcina štetna po zdravlje deteta.
Procedura je takva da lekar o tome da je roditelj odbio da vakciniše dete obaveštava Institut za javno zdravlje, koji tu informaciju prosleđuje nadležnoj zdravstvenoj inspekciji, koja ne može da izriče mandatne kazne, ali može da obavesti sud. Ali roditelj ne može da bude prekršajno kažnjen ni na sudu jer ima pravo da štiti interes deteta. Mandatna kazna koja bi se izrekla roditeljima zbog odbijanja da vakcinišu dete ne postoji. Ukoliko roditelj ima osnovanu sumnju da je vakcinacija štetna po zdravlje deteta, svakako ne može zbog toga snositi posledice – nikakve, pa ni prekršajne, jer ga štitiMeđunarodna konvencija o pravima deteta.
Sažeto uputstvo o izbegavanju vakcinacije
Zapravo, u nekim državama koje se smatraju naprednijim od Srbije po pitanju zdravstvene zaštite, Nemačka, Italija, Švajcarska… vakcinacija nije obavezna.
Možda ćemo se i mi izboriti za tu civilizacijsku tekovinu da sami odlučujemo kako ćemo brinuti o sebi, svome telu i o svojoj deci na osnovu svih raspoloživih objektivnih informacija. Sve što je potrebno jeste da informacije budu dostupne i da ljudi mogu sami da odlučuju.
Možda neko misli da smo suviše retardirani za to.
Nismo. Samo smo neobavešteni.
Zbog čega je u zapadnoevropskim zemljama vakcinacija neobavezna, a u istočnoevropskim obavezna? Kako to da u Nemačkoj ne morate nikome potpisivati ništa i ne morate vakcinisati svoju decu, dok u našim zemljama ljude proganjaju kao kriminalce kada odluče da ne vakcinišu svoju decu?
Zašto postoje dva aršina za jednu istu stvar za različite narode?
Zato što je Evropska unija nastala na osnovu nacističkih planova iza kojih su stajali Jezuiti.
Evropske zemlje u kojima VAKCINACIJA NIJE OBAVEZNA:
Nemačka, Italija, Holandija, Luksemburg, Velika Britanija, Danska, Irska, Grčka, Španija, Portugalija, Austrija, Finska, Švedska, Norveška, Kipar, Estonija, Latvija, Litvanija, Švajcarska.
Evropske zemlje u kojima je VAKCINACIJA OBAVEZNA:
Srbija, Makedonija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija, Bugarska, Česka, Slovačka, Mađarska, Poljska, Rumunija.
To su zemlje slovenskih naroda.
Dakle, još uvek postoje planovi za istrebljenje Slovena.
Sada se sprovode mirnim i hemijskim putem. I dobrovoljnim pristankom roditelja, neobaveštenih mediokriteta.
************************************************************
Izveštaj Rokfelerove fondacije iz 1968 godine o planovima za smanjenje stanovništva putem vakcina
Rokfelerova imperija (pod raznim nazivima) stvorila je savremenu farmaceutsku industriju. Njihovi planovi ubačeni su u svaki “lek” koji uzimate. Vakcinacija, i sve laži i mitovi o vakcinama, njihove su tvorevine.
************************************************************
Jedina prava sloboda i zaštita zdravlja čovekova je ona koja proističe iz njega samoga, njegove svesti i volje.
Cela istorija je dokaz da uvek kada je drugi brinuo o čoveku to se loše završavalo po čoveka.
Potrebno je samo informacije učiniti dostupnim i dati slobodu odlučivanja i svaki normalan čovek će ispravno odlučiti.
Ali cela istorija je takođe dokaz da nekome odgovara da čovek ne bude normalan i da tu nenormalnost zapravo održava na sve načine, pa i “brigom o zdravlju”.
Kao što bi se imuni sistem deteta sam savršeno razvijao u kontaktu sa spoljnim svetom da mu nije nametnuta nasilna “obuka” vakcinama koja ga samo poremeti, tako bi se i ljudsko zdravlje uopšte savršeno održavalo kada bi se prepustilo slobodnom odlučivanju i objektivnom informisanju, da se ono sistematski ne remeti nasilnom alopatskom medicinom pod kontrolom farmaceutske mafije.
Todor Jovanović:
O VAKCINAMA I SVIM ASPEKTIMA VAKCINACIJE
Kako se prave, kako deluju i kakav se genocid pokušava sa njima u svetu i u Srbiji
Dr Slađana Velkov – Opasnosti i laži vakcinacije
Lekari i epidemiolozi su od svoje farmaceutske mafije nedavno dobili strogo naređenje da nikada ne koriste reč “vakcinacija” već uvek “imunizacija”. Zato jer reč “vakcinacija” deluje odviše negativno, naročito u svetlu sve brojnijih i dostupnijih informacija i dokaza da su vakcine nepotrebne i štetne, a i ljudi se instinktivno plaše injekcija. Reč “imunizacija” deluje pozitivnije, zdravije, i njena stalna upotreba ima subliminalnu ulogu: treba da vam sugeriše da je vakcinacija već imunizacija sama po sebi, da je to jedno isto, da se podrazumeva da je vakcinacija zapravo imunizacija i da je zato nepotrebno spominjati vakcinaciju. To se radi po Hitlerovom (tačnije jezuitskom) receptu da stalno ponavljana laž postaje istina, i po Staljinovoj praksi da kaže: “Kao što već znate…” i svi su to morali “već” da znaju kao da se podrazumevalo, inače ode im glava.
Ako budete lakomi na te subliminalne poruke i sugestije, igraćete se glavom svoga deteta.
Svedočenje majke kojoj je dete umrlo od vakcine
************************************************************
(22.12.2014)
Glavni i zapravo jedini argument plaćenika farmaceutske industrije u odbrani vakcinacije (koju nazivaju “imunizacijom” kako bi vam sugerisali da vakcinacija apriori donosi imunitet od bolesti) jeste da njihova “nauka” dokazuje učinkovitost vakcina dok se roditelji pre svega informišu preko medija i interneta o vakcinama gde nalaze “poluistine i dezinformacije”. Zato sve više odbijaju vakcinisanje svoje dece i tako “ugrožavaju kolektivni imunitet”.
O tome je održan “naučni” skup posvećen problemima “imunizacije” u Srbiji.
Pitanja na koja ti licemeri ne pokušavaju da odgovore jesu:
Zašto ne postoji nijedno nezavisno naučno istraživanje koje dokazuje delotvornost vakcina, sva su direktno ili indirektno pod kontrolom farmaceutske industrije, (drugi prilog o tome) a sva nezavisna istraživanja dokazuju suprotno, da su vakcine štetne i nedelotvorne?
Zašto su mediji i internet po njima izvori dezinformacija kada sve svetske naučne institucije imaju svoje prezentacije na internetu gde se mogu naći gotovo svi naučni radovi o svemu, pa i o vakcinama?
Da li je internet dobar samo za njih kada ga koriste na svoj način i za svoju edukaciju, a ne i kada prenosi sve ostale informacije koje njima ne ogovaraju?
Da li na ovaj način priznaju da njima ne odgovaraju samo informacije i naučni radovi pojedinaca i institucija koji dokazuju da vakcinacija ne donosi nikakvu imunizaciju već je opasna i štetna, a takvih radova i dokaza je ogroman broj i sve ih je više?
Internet nije izvor dezinformacija nego i informacija. Internet je jednostavno samo sredstvo mnogo bržeg prenošenja i širenja svih informacija, koje već postoje, i tačnih i netačnih. On je neutralan, i baš zato je dobar. Kao takvi, internet i mediji mogu da smetaju samo onima koji šire dezinformacije, nikako ne mogu da smetaju onima koji šire tačne informacije.
Njima smeta upravo sloboda informisanja koju omogućava internet, a preko koje se danas mnogo brže i bolje vidi i obelodanjuje sve, pa i pitanje štetnosti vakcina. Ne izmišljaju mediji niti internet da je bolesne dece od autoimunih bolesti u svetu sve više i više i to isključivo među vakcinisanom decom. Oni to samo prenose. To i sami možete da vidite, ta deca su svuda oko vas, pala su u bolesno stanje posle neke vakcine pri čemu su “stručnjaci” (oni koji vakcinišu) obavezno ustanovili da to nema veze sa vakcinom, tj. sa njima, i zato ne mogu biti tuženi.
Internet im smeta jer mnogo brže i bolje razotkriva upravo njihove laži:
Prema rečima Goranke Lončarević, šefice Odeljenja za imunizaciju Instituta „Batut“ na skupu “Vakcinacija dece u Srbiji” održanog 17.12.2014: “Brojna istraživanja u poslednje dve decenije pokazala su da ne postoji razlog za zabrinutost roditelja zbog prisustva žive i nekih aditiva u vakcini, kao i da je davanje više vakcina istovremeno bezbedno. Takođe, nije dokazana ni uzročno-posledična veza MMR vakcine sa nastankom autizma” i “da je imunizacija najbezbednija medicinska intervencija koja je nakon higijenski i mikrobiološki ispravne vode za piće najviše doprinela čovečanstvu”.
Sve što je rekla je dokazana laž. Skoro svi naučni autoriteti tvrde i dokazuju da je živa apsolutno štetna i u najmanjim količinama (to je toliko dokazano da je svako ko tvrdi suprotno zreo za krivično gonjenje, ali kada to tvrdi rukovodilac državne institucije za vakcine, onda je jasno u kakvoj ludnici živimo); ne postoji druga uzročno-posledična veza izeđu autizma i žive odnosno MMR vakcine; davanje više vakcina odjednom je katastrofalno za organizam i imunitet, gde god se ona ne sprovodi štetnost od vakcina je manja; ispravna voda za piće je uklonila većinu zaraznih bolesti pre uvođenja vakcinacije, po statističkim informacijama same SZO (WHO).
Ona je i dalje šefica Odeljenja za imunizaciju Instituta „Batut“.
Iako je jedan od tvoraca te vakcine, Diana Harper izjavila da nije bezbedna i da ne štiti ni od čega, i pored desetine hiljada invalida i smrtnih slučajeva, masovnog protesta roditelja i tužbi protiv kompanija koje proizvode taj otrov, masovnog odbijanja te vakcine svuda u svetu, oni je sad uvaljuju Srbima. Doc. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine, kome je sve ovo dobro poznato, priprema “dodatne edukativne mere” prema roditeljima kako bi im objasnio da ipak treba da sterilizuju svoju žensku decu na vreme tom vakcinom.
I on je i dalje direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Najiskrenija u izvrtanju činjenica na ovom propagandnom skupu farmaceuta je predsednica Udruženja „Roditelj“ Dragana Soćanin koja kaže: “Roditelje je lako uplašiti”.
Da, zaista je lako, ali taj strah najviše direktno i bezočno koriste upravo farmaceuti da bi ubedili roditelje da pristanu na vakcinaciju, da bi prodali svoje vakcine.
Materijalni interes farmaceutske industrije je očigledan u propagandi da su vakcine dobre i neophodne.
Kakav materijalni interes mogu da imaju oni koji tvrde da su štetne?
Očigledno nikakav.
Ova kampanja farmaceutske industrije, koja čak ogranizuje i udruženja “zabrinutih roditelja”, zasniva se, kao i sve prethodne, na prećutnom predstavljanju kritičara vakcinacije kao da su psihopate koji iz pakosti ili obesti žele da deca budu bolesna i da ponovo zavladaju epidemije. Jer njima se materijalni interes ne može pripisati, kao što ga imaju farmaceuti od vakcina. Farmaceuti nemaju nikakve argumente osim da optužuju medije i da se skrivaju iza autoriteta svoga zvanja koji su predimenzionirali, da ponavljaju uvek iste fraze obojene prizvukom “naučnog” i da time u suštini zloupotrebljavaju i lažiraju samu nauku i naučni metod, jer otvoreno lažu o svojim dokazima. Zapravo, pravi naučnici su najveći kritičari vakcinacije.
Zato se i vidi da farmaceutima veruju još samo neobavešteni mediokriteti i slepi podanici autoriteta. Svako ko kritički razmišlja ne veruje im ništa.
U ovakvim kampanjama farmaceuta nikada se ne spominje da su najveći kritičari vakcinacije, i izvori informacija o štetnosti vakcina, upravo pedijatri, lekari, naučnici i naučne institucije, kao i sve veći broj unesrećenih roditelja.
Zapravo, svi oni se na ovakvim skupovima farmaceutskih plaćenika prećutno i indirektno (naravno da ne smeju otvoreno) prikazuju kao internet manijaci koji nemaju druga posla nego da obmanjuju javnost u vezi tako važne stvari kao što je zdravlje dece.
Time naravno, vređaju vašu inteligenciju, ali to mogu samo zato što ih niko ne sprečava u tome.
Na kraju, oni ne rade ništa drugo do ono što im vi dozvoljavate da rade na taj način što ne radite ono što treba da uradite.
************************************************************
(28.12.2014)
U Srbiji je od januara 2015 obavezna petovalentna vakcina Pentaksim (Pentaxim) ili Infanriks (Infanrix) “protiv” difterije, tetanusa, pertusis, hemofilus influence B (HIB) i dečije paralize, bolesti koje ili ne postoje jer su iskorenjene savremenim higijenskim standardima, ili postoje samo u rizičnim grupama odraslih.
Reč je o rekombinantnoj DNK vakcini, a one deluju kao klaster bombe u organizmu jer pogađaju svaku ćeliju u telu i narušavaju osnovnu biologiju organizma.
Mitohondrije su energetske bakterije sposobne da pomoću kiseonika otvaraju molekule šećera. Kada se monoatomski vodonik iz ovih molekularnih veza oslobađa i rekombinuje stvara se bioenergija. Zato naučnici za ove bakterije kažu da su energetske baterije našeg organizma. Mitohondrije su tako zahvaljujući višku energije koju stvaraju bile sposobne da sebi naprave proteinske “kućice”, a kada se nekoliko miliona ili milijardi ili čak triliona mitohondrija energetski udruži u veliku koloniju, one mogu da stvaraju složene žive organizme. Ljudsko telo je samo jedna takva simbioza sastavljena od nekoliko desetina triliona mitohondrija.
Mi imamo dve DNK šifre. Jedna je mitohondrijska DNK po kojoj mitohondrije obnavljaju same sebe, a druga je ćelijska DNK (koja se nalazi u jedru svake ćelije) i to je šifra za pravljenje mitohondrijinih “kućica”, koje mi vidimo kao ćelije našeg tela. Od njih su sačinjena naša tkiva i naši organi i to njihovim kopiranjam i umnožavanjem.
Ukoliko bi se korišćenjem fenomena internalize malo promenio ovaj mitohondrijski DNK, ove bakterije bi verovatno pravile istu strukturu kućice, jer se shema za njihovo pravljenje nalazi u jedru, ali sama mitohondrija ne bi funkcionisala isto kao sa svojim orignalnim mitohondrijskim DNK, odnosno ne bi imala isti potencijal za stvaranje bio energije.
Naučno je utvrđeno da autistične osobe imaju poremećenu funkciju mitohondrija.
Sa DNK vakcinama sve ćelije se kontaminiraju mikopazmom koja im uništava ćelijske membrane preko genetski modifikovanih DNK vakcina korišćenjem fenomena internalize, i tako dolazi do promene mitohondrijskog DNK kod primaoca vakcine, pri čemu je kao vektor koriščen neki životinjski plazmid modifikovan da bude srodan sa ljudskim mitohondrijskim DNK i konzervisan u petovalentnoj vakcini. Ako su mitohondrije energetski oslabljene (ubacivanjem parčeta DNK neke druge vrste čije mitohondrije proizvode manje energije) onda ono prvo što opadne u organizmu je energija potrebna za funkcionsanje ljudskog mozga. A mozak je posle srca najveći potrošač bioenergije, pa sami tim i kiseonika. Tako nastaje autizam. Nova istraživanja autizma sve više pokazuju da mitohondrije kod autistične dece proizvode daleko manje energije i da im se čak i mozak strukturno razlikuje. Upravo zbog manjka bioenergije ova deca nemaju potencijal za rad mozga koji je karakterističan za ljudsku vrstu.
Genetski modifikovana DNK vakcina ide daleko izvan delovanja svih ostalih štetnih sastojaka u vakcinama. Ona čini nešto sasvim novo u istoriji čovečanstva, nešto mnogo rudimentarnije, nešto što se tiče same suštine života. Ona skrembluje (šifruje) sam ljudski genetski kod i to sa patogenim ili neadekvatnim DNK.
Od 1. januara 2015. to će postati obavezno u Srbiji.
Naravno, kod onih koji su nam nametnuli tu obavezu to nije obavezno.
************************************************************
Zdrav imunitet, a s njim i otpornost na sve bolesti, obezbeđuje pre svega zdravlje majke u trudnoći, dojenje deteta (što duže), stalni fizički kontakt majke sa detetom (nošenje, opet što duže, dok ne prohoda) ljubav i harmonija oba roditelja, čista voda i zdrava, prirodna hrana.
Ako vam dete vrišti od straha dok ga vodite na vakcinaciju, to je zato što vidi i ojseća opasnost, mnogo bolje od vas.
Poslušajte ga.
IZUZETNO KORISTAN SAJT SA DETALJNIM
INFORMACIJAMA O SVIM VAKCINAMA :
Domaći sajt posvećen istoj temi
Hrvatski sajt posvećen vakcinaciji
(Ivantic.net)
