Više preuveličava nego što uveličava. Trener Novog Pazara je slavljen ili na stubu za “odstrel”. Kakva je pozicija današnjeg Novog Pazara i njegovog šefa pokušavamo da otkrijemo kroz razgovor s Marjanom Živkovićem, trenerom kojeg je deo publike u jednom trenutku i iz nepoznatih razloga uzeo na zub.
Posle Temnića i Proleter je odneo bod iz Novog Pazara. Posle svega što je viđeno rekli ste da taj remi doživljavate kao pobedu.
– Sa svih strana “tuku” nas s ciljem da duboko potonemo. Hoće da nas udave, a neće uspeti. Razočaran sam ponašanjem sudije, posebno komentarima i podrškom upućenom za vreme utakmice gostujućim fudbalerima. To nije normalno. Pokazalo se da brojni telefonski pozivi mojim igračima u nedelji uoči utakmice nisu bili slučajni.
Trenutno mesto na tabeli ne daje velike izglede Novom Pazaru da će se posle samo godinu dana vratiti u elitnu ligu. Kakvi su izgledi da Pazar od naredne sezone ponovo gledamo među superligašima?
– Hajde da razmišljamo glavom, ne srcem. Kad jedan klub ispadne iz najbolje lige to znači da je u toj sezoni imao mnogo problema. U tom slučaju on ima samo jedan cilj, da ponovo stane na zdrave noge. Znači, da obezbedi budžet za takmičenje, vrati sva ili gotovo sva dugovanja i da u klub na čelne funkcije dođu kvalitetni kadrovi. Tek u drugoj sezoni ciljaju se najviši dometi. Kad se do cilja dođe u prvoj sezoni, bez korenitih promena, od toga vajde nema niko. Iz ovoga što sam rekao ne treba donositi prerani zaključak, jer mi ne odustajemo od Super lige. Iskreno, očekivao sam probleme, ali ne u ovolikoj meri.
Novi predsednik Ćerim Šemsović prihvatio se ,,vrućeg krompira” i odustao pre kraja polusezone. Situacija u klubu daleko je od potrebne za ostvarivanje velikih ambicija.
– Da nije bilo Ćerima Šemsovića ko zna u kojoj ligi bi Novi Pazar sada bio. Nije lako raditi na zahtevnom projektu kad ostanete sami. Dozvoljavam mogućnost da grešim, kad ovo kažem, jer u klubu nisam tri godine, već samo tri meseca. LJudi koji su trenutno u klubu, na čelu sa Dinom Gicićem, daju sve od sebe, mnogo je teško, ali svaka im čast
Da bi se došlo do Super lige osim novih ljudi na čelnim funkcijama potrebni su i kvalitetni igrači. Ima li Novi Pazar tim za visoke domete?
– Nismo slabiji od grupe u kojoj su vodeći timovi, to je sigurno. Međutim, na to pitanje odgovoriću na sledeći način. Nemoguće je u jednom prelaznom roku selektirati najbolju ekipu, ona se dobije tek pošto se odrade tri do četiri prelazna perioda. To ne uspevaju ni oni sa najviše novca, a kamoli klubovi kao mi, kojima je nemanje finansija veliki problem. U šampionat smo ušli sa trojicom igrača iz prošle sezone i 17 novajlija. Ne postoji niko ko može da pogodi svih 17 fudbalera.
Igrači koje vodite su oni koje ste i želeli da imate kad ste dolazili u klub?
– Dobar deo fudbalera koje smo voleli da vidimo u Pazaru, nije hteo da dođe. Jedan od glavnih razloga, izuzmemo li odlaska u Super ligu i inostranstvu, je loš imidž kluba stvoren poslednjih godina zbog potezanja tužbi protiv kluba većine bivših igrača, kojima nije isplaćen novac po ugovoru. Svi koji vole Novi Pazar moraju da znaju i ovi koji su došli ne bi došli da nije bilo Ćerima Šemsovića i njegove upornosti.
Deo publike dugo je kritikovao vaš rad. Nezadovoljni igrom, rezultatima i sastavom koji izvodite, skoro da vam nisu dali priliku da se opustite.
– Ne znam čija sam bio meta, ali kritika ako je bazirana na činjenicama je sasvim u redu. Kad proizilazi iz analize učinjenog protiv nje nemam ništa. Imamo samo dva poraza, od Radničkog, kog smo nadigrali i nedavno u Pirotu, gde ništa osim gubitka bodova nismo ni zaslužili. Previše nerešenih rezultata kvare utisak, a sa samo dve pobede umesto tih remija bili bismo u grupi vodećih. Imamo igru i karakter, što smo pokazali protiv Inđije, u utakmici kakvu kao trener nikada ranije nisam vodio. Posle 3:0 za nas protivnik je izjednačio, da bi moj tim postigao i četvrti gol i pobedio. Po nekom nepisanom pravilu uglavnom se dešava obrnuto, pa ekipa koja je u naletu postiže i četvrti gol i pobeđuje. Do mišljenja publike mi je mnogo stalo, ali valjalo bi ponekad biti i realan. Nama je potrebna podrška ne samo kod vodimo 2:0, nego i kad je 1:1, ili kada gubimo 0:1. Protiv Proletera nas je ponela, da je nismo imali ne verujem da bi stigli do boda. Drugo, ako je u pitanju humor, tu vrstu humora u kojem se traži da u igru ubacim Alivodića, priznajem, ne razumem. Od mene se zahtevalo da u nekim utakmicama uvedem u teren Bajramlića, a dečko je tri nedelje bio ozbiljno povređen. Mogu da razumem da publika ima svoje igrače – favorite, ali bih voleo da i ona shvati da fudbalere niko ne poznaje bolje od nas koji sa njima živimo iz dana u dan.
Da danas treba da dođete iz Pirota u Novi Pazar da li biste doneli istu odluku?
– Naravno. Skoro da ne postoji moj prijatelj a da se nije čudio odluci što napuštam stabilan klub kakav je Radnički. Ambicija da radim u Super ligi je nešto što me vodi kroz ovaj posao. Najviše bih voleo da mi se tako nešto dogodi sa Novim Pazarom, ako se to ne desi, mišljenja sam, da se preko Pazara za razliku od ostalih klubova lakše dolazi do tog cilja. Nisam od onih trenera koji do elite želi na brz i lak način, jer verujem da je to put koji vodi ekspresnom silasku sa velike scene. Postepeno pečem ovaj surovo teški zanat ne koristeći prečice, koje neretko znaju da vam se obiju o glavu i to onda kad vam je do posla najviše stalo.
