Štrpci – zločin koji je planirao vrh Srbije

63
71

‘Ko u ovoj zemlji zaboravi stanicu Štrpci i 27. februar 1993. odustao je od budućnosti’, piše na spomen-obilježju u Prijepolju.

Zloslutna tišina nadvila se nad Limskom dolinom tog 27. februara 1993. godine. Zatomila je tišina struganje kočnica voza na pruzi Beograd – Bar i  stanici Štrpci. Putnici voza 671, na traženje konduktera, pokazali su karte. Bio je to drugi zahtjev za pokaz karata od kako su se u voz ukrcali u Beogradu. I ne bi to bio neobičan zahtjev da uz kartu nisu trebali pokazati i lične karte. Nesrbima su sa ličnih dokumenata imena upisana na karte, mimo dotadašnjeg običaja.

“Obilježeni” su upitali – zašto? – ali odgovora nije bilo ni tada, ni sada.  Zloslutna tišina zatomila je zveket oružija i brundanje motora, koji su odvezli 20 civila – 18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jednog crnoputog putnika nepoznatog identiteta. Odvedeni su u nepoznato, a “oteli” su ih nepoznati (?!) vojnici.

“Nismo isti dan znali šta se dogodilo. Tek sutradan. Jutrom, počelo se govoriti o vozu 671 i Prijepoljcima koji se nisu vratili domovima. Jer, u tom vozu najviše je bilo Prijepoljaca – čak njih 11”, prisjetio se umjetnik iz Prijepolja Meša Brničanin događaja od prije 21 godinu. Tada se dogodio surovi zločin na stanici u Štrpcima. Nakon tog nedjela, uslijedila je šutnja srbijanskih političara i izvršioca vlasti, ali i srbijanske javnosti… Zlokobnu šutnju i tišinu nije narušio ni jecaj očajnih roditelja i prijatelja, suze majki, sestara, supruga, sinova i kćeri…

Sa ove vremenske distance izgleda naivno, ali građani Prijepolja dan nakon što se “otmica” putnika dogodila okupili su se ispred zgrade opštine Prijepolje. Bilo ih je 4.000-5.000. Čekali su da im neko objasni šta se dogodilo s njihovim sugrađanima.

Pitaljke za specijalce

“Okružili su nas specijalci, kojima smo oko akšama, pošto je bio ramazan, počeli nuditi pitaljke [lokalizam somun]. Na to je jedan od specijalaca promrmljao kolegi: ‘Mi došli da ih pobijemo, a oni nama daju lepinje'”, odmahujući glavom i sabirajući nabujale emocije, kazao je Brničanin.

Ni njemu nakon više od dvije decenije nije jasno kako su naivno Prijepoljci izašli na ulice. Pitali su tiho i dostojanstveno gdje su njihovi sugrađani. Brničaninu to s vremenskim odmakom izgleda kao da su se dobrovoljno javljali za logore. S nevjericom se sjeća kako su (i on, i ostali sugrađani) vjerovali da će im tadašnji predsjednik Savezne Republike Jugoslavije i lider Socijalističke partije Srbije Slobodan Milošević ispuniti obećanje i pronaći njihove sugrađane, a počinioce nedjela kazniti. Milošević je tada u Prijepolju rekao da će “podići svaki kamen dok ih ne pronađu”.

Srbija nikada nije krvično gonila počinioce. Tu i tamo sporadično državno Tužilaštvo se bavilo tim slučajem. Od 20 otetih putnika, pronađeni su posmrtni ostaci tek dva tijela u jezeru Perućac. Suština je da je jedini procesuirani za otmicu 20 nedužnih građana u Štrpcima Nebojša Ranisavljević iz Despotovca, koji je iz zatvora pušten 2011. godine, nakon što je izdržao kaznu. Uhapšen je u oktobru 1996, a pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora), 9. septembra 2002. osuđen je na 15 godina zatvora. Tokom suđenja je kazao da je grupom komandovao Milan Lukić, koji je pred Haškim sudom osuđen zbog zločina počinjenih nad bošnjačkim civilima u Višegradu tokom rata u Bosni i Hercegovini, ali njegova optužnica nije obuhvatala zločin u Štrpcima.

Bivši predsjednik Helsinškog odbora za ljudska prava iz Sandžaka Šefko Alomerović više puta je optužio bivšeg predsjednika SR Jugoslavije Dobricu Ćosića i njegovog savjetnika Vladimira Matovića da su podstakli i potom zataškali otmicu na željezničkoj stanici Štrpci. Pred novosadskim Opštinskim sudom, u postupku po tužbi Ćosića i Matovića zbog uvrede i klevete, Alomerović je tada primijetio da nijedan tužilac nije razmotrio njihovu krivicu za otmicu i kasnije ubistvo 20 putnika iz voza Beograd – Bar 27. februara 1993. godine.

Pregovori s Miloševićem

No, sve je to došlo kasnije. Ali, tog februara 1993. godine, prema svjedočenju drugih građana Prijepolja, zločinci iz stanice Štrpci bili su na granici s Bosnom i Hercegovinom. Tadašnji predstavnici prijepoljske Stranke demokratske akcije su u noći sa 27. na 28. februar pregovarali upravo s Miloševićem. Činjenica je da Lukić nije došao u Prijepolje, ali i da “oteti” putnici nisu pronađeni. Nerijetko su se svi nesrbi koji su se vozili prugom Beograd – Bar upitali jesu li to mogli biti oni, ali i pribojavali svaki naredni put kada bi u voz ulazili.

Prema pričanju Brničanina, historičari i publicisti, uglavnom Bošnjaci, koji su kasnije istraživali i rekonstriirali zločin u Štrpcima utvrdili su da je sve mjesecima unaprijed bilo planirano. U knjizi Usud imenaautora Mirsada Rastodera objavljeni su dokumenti u kojima se navodi da su Željeznice Srbije, policijski i vojni zvaničnici znali za plan za događaje u Štrpcima.

Nakon protesta u Prijepolju, dugo se o Štrpcima šutjelo. Srbijanski i crnogorski mediji ovaj događaj u to vrijeme uglavnom su ignorirali. Prvi je porodice nestalih posjetio Pribojac Džemail Halilagić 1997. godine i njihove ispovijesti objavio u Sandžačkim novinama. Tada je tek svjedočanstvo malog čovjeka “pogrešnog” imena potisnulo šutnju koja je zamijenila tišinu iz 1993. godine.

“Niko do tada od novinara nije posjetio porodice nestalih – tako su mi kazali”, objasnio je Halilagić, koji je mnogo istraživao i pisao o zločinima u Štrpcima (1993), Sjeverinu (1992) i Kukurovićima. Istakao je da je šutnja srbijanskog pravosuđa spram ovih zločina grozomorna poruka Bošnjacima da zločini počinjeni nad njima nisu kažnjivi, što je, prema njegovom mišljenju, uvertira za novi genocid. Ocijenio je da je šutnja Haškog tribunala i međunarodne zajednice za zločine počinjene nad Bošnjacima u Srbiji prešutno odobravanje za prekomponiranje etničkih prostora.

Bojan Tončić je lani u e-novinama.com, na 20. godišnjicu zločina u Štrpcima, napisao da je prvi pisani trag o pripremanju otmice nastao u Železničko-transportnom preduzeću Beograd, čiji je direktor bio Milomir Minić, koji je pripadao vrhušci SPS-a. Dokument pod naslovom “Procena političko-bezbednosne situacije u železničkom čvoru Užice”, namijenjen samom državnom vrhu, nastao u “železničko-bezbednosnim strukturama”, donosi stravični sadržaj:

Mirno koračali u smrt

“Najveću opasnost za bezbednost pruge i objekata na njoj predstavljaju radnici muslimanske nacionalnosti. Oni su upoznati sa svim detaljima organizovanja železnice, jer su uključeni u svakodnevan proces rada. Što se tiče radnika muslimanske nacionalnosti zaposlenih u ŽTO (kojih ima 732), za sada se ne eksponiraju kao neprijatelji, ali nam otežavaju posao, jer zbog njih, tj. nepoverenja u njih, ne možemo da realizujemo neke operativne zamisli…”

Džemail Halilagić iz odbora za Ljudska prava u Priboju kaže da su, prema iskazu jedinog izvršioca zločina u Štrpcima kojeg je osudio crnogorski sud, žrtve kidnapirali i likvidirali pripadnici Interventne čete Višegradske brigade srpske vojske, čiji je komandant bio potpukovnik Luka Dragičević, a zločince je predvodio zloglasni Milan Lukić. Izvedeni putnici iz voza su ukrcani na kamion, a potom odvedeni u selo Prelovo, u opštini Višegrad, gdje su likvidirani.

Prema izjavama očevidaca, putnici su izvođeni i provođeni do kamiona potpuno mirno, bez ikakvih incidenata, bez opiranja, bez bilo kakvog povika ili protesta.Sve se to odvijalo naočigled deset policajaca, pripadnika Ministarstva unutrašnjih psolova Srbije, koji su bili iz Priboja i Prijepolja. Imena policajaca su: Miroslav Gazdić, ZoranUdovičić, Miroslav Vranić, Ljubiša Radomirović, Goran Bukvić, Željko Šalipur, Goran Vuković, Radojko Ješić, Nenad Cvijović i Periša Golubović.

Prijepoljci nisu odustajali od traženja istine za nestale u Štrpcima. Izvršioci vlasti u Srbiji uskratili su ih za istinu i pravdu. Jedno što su im udovoljili je da na 16 godišnjicu zločina u Štrpcima podignu spomen-obilježje u Prijepolju. Kamen simbolično postavljen pokraj mosta na obali rijeke Lim jedinstven je podsjetnik. Brničanin kaže da je, zbog protivljenja pojedinih poslanika u mjesnoj skupštini, na spomen-obilježju zločina u Štrpcima ispisano samo 11 imena, uz riječi “Ko u ovoj zemlji zaboravi stanicu Štrpci i 27. februar 1993, odustao je od budućnosti”.

POSLJEDNJE PUTOVANJE

Na poslednji put prije 21 godinu na voz za Beograd su se ukrcali: Esad Kapetanović (19 godina), zaposlen u preduzeću Rad iz Beograda; Ilijaz Ličina (43), zaposlen u firmi “Ratko Mitrović” iz Beograda, Fehim Bakija (43), zaposlen u Planumu iz Beograda; Šećo Softić (48), zaposlen u ŽTP-u Beograd; Rifet Husović (26), zaposlen u Bijelom Polju; Ismet Babačić (30), zaposlen u preduzeću Wall Street u Podgorici; Hail Zupčević (49), izbeglica iz Trebinja, Adem Alomerović (59), zaposlen u Raketi iz Prijepolja; Rasim Ćorić (40), zaposlen u Limci iz Prijepolja; Fikret Memetović (40), zaposlen u ŽTP-u Beograd; Favzija Zeković (54), vlasnik radnje u Kraljevu; Nijazim Kajević (30), zaposlen u pribojskoj pošti; Muhedin Hanić (27), zaposlen u Zmaju iz Beograda; Safet Preljević (22), zaposlen u privatnoj radnji u Beogradu; Džafer Topuzović (55), zaposlen u Planumu iz Prijepolja, Jusuf Rastoder (45), zaposlen u Beogradu; Zvezdan Zuličić (23), student, izbeglica iz Sarajeva; Tomo Buzov, vojni penzioner iz Beograda; te najmlađi među njima, šesnaestogodišnji Sead Đečević, učenik iz Bara.

Autor: Saida Mustajbegović


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

POVEZANI ČLANCI

63 KOMENTARI

    • Za Bijeli golub sabaha,

      Eh, nisu ni Bosnjaci birali te GENOCIDNE VLADE SRBIJE vec su ih sami birali misleci da ce srecu dobiti u Bosnjackoj nesreci i GENOCIDU koji su nad njima (Bosnjacima) izvrsili!

  2. Gospodine Malo Morgen, ne razumijem kakve veze imaju dogadaji u susjednoj drzavi obuhvacenoj ratom, bez da ulazimo u tacnost iznesenog, sa zlocinom nad civilima, gradanima drzave Srbije, samo zato jer imaju muslimanska imena. To sto vi pokusavate je jedna gnusna podvala.

    Drzava Srbija je planski izvrsila zlocin nad svojim gradanima muslimanima, ni krivim ni duznim, samo da bi unijela strah u pogranicna podrucja sa Bosnom i Hercegovinom te ih na taj nacin etnicki ocistila. Mozete li vi uopce pojmiti o kakvom je podmuklom zlu rijec gospodine Malo Morgen?

  3. Za Oliveru,

    Ne to nije bio nas komentar ali se slazemo sa Presjednikom Skupstine Republike Kosova Jakup Krasiqi jer je zaista Srbija izvrsila NAJSTRAVICNIJI DRZAVNI TERORIZAM poslje drugog svjetskog rata, zar ne?

  4. Otmice desavale se i u Priboj. Dolazili su nam Bosnjaci iz FAP.
    Cilj srba bio je poplasit Bosnjake Sandzaka. Priboj granici sa nasom maticom BIH.
    Danas u Priboj ima negdje oko 20%-25% Bosnjaka…

    • РАТНИ ЗЛОЧИНИ

      И пре отпочињања ратних сукоба у Сарајеву и читавој Босни и Херцеговини у пролеће 1992. године, Мушан Топаловић је био познато име у сарајевском подземљу, спреман буквално на све. На почетку рата постаје “десна рука” муслиманског вође Алије Изетбеговића, за кога је одрађивао најпрљавије послове укључујући пљачку српске имовине и етничко чишћење Сарајева од немуслиманског становништва. Преко странке СДА учествовао је крајем 1991. и почетком 1992. године у илегалном наоружавању муслимана у Сарајеву и околини. Алија Изетбеговић је Цацу звао “сине”, а овај њега “дедо”.

      Јама “Казани” – скрива Цацине злочине

      Као официр муслиманске Армије БиХ, “уселио се” у стан одбеглог Србина, на сарајевском Бистрику, који је добио као “командни кадар”. Управо на Бистрику током рата, Цацо је био господар живота и смрти, неко ко је ведрио и облачио, одређивао све и за све се питао. Чак је добио и надимак “Бистрички бабо”.

      Формирао је себи посебну чету, од које је касније настала Десета брдска бригада муслиманске Армије БиХ од 4.000 војника. Улазак у ту чету је било одсецање српске главе. По наређењу муслиманских власти у БиХ, формирао је концентрационе логоре за мучење и убијање Срба на ширем подручију Сарајева. Често је током 1992. године ишао са камионом (на коме је писало “копај до слободе”) по градским деловима Сарајева, када је купио људе и одводио их на копање ровова, на прву линију фронта, одакле се мало ко вратио. Сматра се да је током рата у Сарајеву лично убио око 100 српских цивила (углавном из сарајевских општина Стари Град и Центар).

      Исто тако је одоводио Србе на локацију “Казани” код Сарајева, где је са својим војницима ликвидирао српске цивиле, а потом их бацао у ту јаму. Касније су у ту јаму бацали смеће и палили то, како би сакрили трагове злочина. Сведоци памте и то да је Мушан Топаловић противзаконито хапсио српске цивиле, а потом их је везао за камион и возио док не издахну. Његово име се везује за ливидације Бранислава Радосављевића, Шалипур Предрага и др. Своје жртве које је убијао, то је углавном радио хладним оружјем, јер је “штедео” муницију. Био је суров и немилосрдан до неслућених размера. Током августа 1992. године, локацију “Казани” посетио је лично Алија Изетбеговић, употивши похвале на Цацин рачун.

      Често се дешавало да Цацо са својим борцима заплени сву хуманитарну помоћ и лекове, које је доносио Међународни Црвени крст у Сарајево током рата, односећи у свој ратни штаб, што је касније поделио својим поверљивим борцима.

      Своје злочине Цацо и његови борци су неретко снимали на видео тракама, али су оне углавном уништене 1996. године, с тим да се за једну зна да је однета у иностранство, тачније Немачку од једног бившег цациног борца.

      • Е,срам да те буде!
        Па зар то да раде добри бошњани? највеће жртве, од кад постоје ратови на планети.
        Лажна ти та историја, логори, казани, муђахиди, главосеци, добровољачке…
        Па сви знају да су они у рату држали у рукама само цвеће, пушке никад!

      • “Uslov za ulazak u 10u brdsku brigadu koja je brojala 4000 vojnika je bilo odsecanje srpske glave…”

        😆

        Mi srbi lazemo da bi obmanuli sebe… Laz je vid naseg patriotizma i potvrda nase urodene inteligencije. Lazemo stvaralacki, mastovito, inventivno.

        Uh kako sam ponosan sto sam SRBIN! 😀

    • [[]][[]][[]] [[]][[]][[]][[]] [[]][[]][[]][[]] [[]][[]] [[]][[]] [[]][[]][[]][[]] [[]][[]][[]][[]]
      [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]]
      [[]][[]][[]] [[]] [[]][[]][[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]][[]] [[]] [[]] [[]] [[]][[]][[]]
      [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]]
      [[]][[]][[]] [[]] [[]][[]][[]] [[]] [[]] [[]][[]][[]][[]] [[]] [[]] [[]][[]][[]][[]] [[]][[]][[]][[]]
      [[]] [[]] [[]]
      [[]][[]][[]][[]][[]][[]][[]][[]][[]][[]][[]][[]][[]]
      [[]] [[]] [[]]
      [[]][[]][[]] [[]] [[]][[]][[]] [[]][[]][[]][[]] [[]][[]][[]][[]] [[]][[]][[]][[]] [[]]
      [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]]
      [[]][[]][[]] [[]] [[]][[]][[]] [[]][[]][[]][[]] [[]] [[]] [[]] [[]]
      [[]] [[]] [[]] [[]] [[]] [[]]
      [[]] [[]][[]][[]][[]] [[]][[]][[]][[]] [[]] [[]]
      [[]]
      [[]] Szaba ti te zivotinje mozete samo da sajate.

    • “BI CE TURSKA” Е јест прелијепо, Аллах да те награди да коначно научиш да елементарни правопис

  6. Otmica se, istina desila na teritoriji BiH, ali se pri dolasku i povratku sa zeljeznicke stanice mora preci teritorija tadasnje SRJ. Drugo, milicija u vozu je bila iz SRJ. Trece, ko je granatirao selo Kukurovici, na teritoriji SRJ. I jos drugih stvari, ali treba vremena i pameti da se istina prihvati.

    • РАТНИ ЗЛОЧИНИ

      Ахмет Сејдић је имао запажену улогу у геноциду над српским становништвом у рејону Подриња, односно општина Вишеград, гдје је и рођен, а посље у Горажду, када је ЈНА ослободила Вишеград. Његова јединица којом је комадновао, Прва вишеградска бригада муслиманске Армије БиХ, је за вријеме рата имала око 2.000 бораца.

      Према подацима које је прикупио Комитет за истраживање злочина на подручију бивше Југославије 1998. године, Ахмету Сејдићу се приписују сљедеће одговорности:

      одговоран је за ратни злочин убијање цивила. Именовани је, заједно са осталим припадницима муслиманских оружаних снага, учествовао у нападу на српско село Јелашци код Вишеграда дана 1. 8. 1992. год. Том приликом су убили 10 српских цивила, међу којима је било и двоје малољетне дјеце, наведено у Документу ДЦ РС бр. И-11;
      одговоран је за организовање и извршење оружаног напада 9. 9. 1992. на путу према Бродарима код ушћа Лима у Дрину на подручију општине Рудо и том приликом је нападнуто санитетско возило гдје је смртно страдала докторица Јојовић Стојана и медицинска сестра Кастратовић љубица;
      одговоран је за организовање и извршење оружаног напада на подручје општине Вишеград и том приликом из ватреног оружја убили 10 цивила српске националности међу којима је било и 2 малољетна дјетета, наведено у КП Комитета бр. И-213;
      одговоран је за организовање и извршење оружаних напада муслиманске полиције и војске у периоду од маја 1992. до средине 1994. на подручју општине Горажде када је убијено 145 цивила српске националности, наведени у КП Комитета бр. И-199.;
      одговоран је за учествовање у организовању и директном извршењу злочина над српским становништвом у 33 села и убиство три цивила у овим селима за које су у КП дата имена села и погинулих лица српске националности. При томе су куће опљачкали
      па запалили, а приликом убистава чинили невиђена стравична звјерства над цивилима;
      одговоран је за хапшење мушкараца, жена и дјеце српске националности у периоду јул 1992. год. и њих 44 је одвођено на Требушко брдо гђе су тучени рукама, ногама и кундацима од оружја, тако да су многи били у крви са повредама и тешко се кретали, некима је прикуцавано ухо за дрвену грађу;
      одговоран је за организовање и командовање муслиманском војском за напад на село Бучје 14. 7. 1992. хапшење Срба, одвођење на Требешко брдо гђе су затварани у подрумске просторије, зграде гђе су над њима вршена малтретирања, туча кундацима од оружја и палицама по леђима и другим дијеловима тијела до онесвјешћивања. Подметање ножева под врат и испред очију врховима ножа урезивање муслиманског амблема, полумјесец и звијезда на тијелу и ознака СДА на леђима. Бушење ушију, закивање уха ексером за греду у подруму зграде;
      одговоран је за организовање и учешће у заробљавању припадника територијалне одбране српске војске 16. 9. 1992. год. на мјесту Мемеришје, у близини Вишеграда, гђе су били мучени, ударани са пендрецима, дрвеним палицама, ногама и рукама, кундацима од оружја, бацање претучених низ степенице. Љубинко Давидовић је умро од задобијених повреда. Над њима је вршено и застрашивање, тјерање да једни на друге пуцају, били су изложени гладовању. Од физичког злостављања, исцрпљености и хладноће умро је заробљеник Слободан Танасковић;
      одговоран је и за учешће у заровљавању још 25 српских војника из Дволог 21. 1. 1993. год. на брду Стрмица и мјесту Долани у општини Рудо, међу којима је било и рањеника. Због изгладњавања, физичког и психичког мучења у тешким условима живота живота, здравље заробљеника је оштећено, а њихова тјелесна тежина је преполовљена;
      одговоран је за претресање српских станова и њихово пљачкање, хапшење српских цивила, њихово мучење тучом и стављање цијеви од оружја и ножева под грло уз упућивање разних пријетњи у периоду од маја 1992. до маја 1994.

      • Ove podatke moze da ima samo BIA, eto imamo na portalu uvid u knjige u koje inace ne bismo mogli ni zaviriti. Sad moguce da su podaci tacni kao i ovaj nick (,, malo morgen,, tacni).

      • Taman tako,sve ko sto velis Milice !Pa posle djavo kriv,ko se maca lati od maca ce i umreti! Uvek postoje posledice i razlozi,no poznato je da Srbi uvek ne pominju svoje zrtve i puno ne kmece,jedno je sigurno znajte da Srbin nikada nece udariti ako nije izazvan…To nek vam je jasno!

      • Ti deticu mladi, srpska vojska je na zalost osudena za genocid u Srebrnici, to je ziva istina. Tako se stidim toga. A kakve su prilike jos malo pa ce se otkriti i umesanost drzave Srbije u oticu sa ovog voza. Ljudi ni krivni ni duzni bijahu pobijeni.

        Sta nam rade nasi lideri od Srbije!

      • Milice@ Baš ste monstrumi i svi se uklapate u riječi vag Dobrice Ćosića “Laž je održao Srbe….”

      • РАТНИ ЗЛОЧИНИ

        Насер у Кравици 1993. године

        По избијању рата у Босни и Херцеговини, Насер Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта штаба Територијалне Одбране у Сребреници, а од 1. јула 1992. и за члана Ратног председништва Сребренице. Почетком новембра 1992. је постављен на положај команданта обједињених Оружаних Снага подрегиона Сребреница и тиме су у његову надлежност поред територије општине Сребреница додељене и територије општина Братунац, Власеница и Зворник. Ове оружане снаге су 1. јануара 1994. преименоване у „Штаб Осме оперативне групе Сребреница“.

        Насер Орић је предводио је многобројне нападе на више од 50 српских села 1992-1993, у општинама Братунац и Сребреница. Његове јединице су у источној Босни одговорне за смрт више од 3.200 Срба.

        На Петровдан 1992. године Насер Орић са својим јединицама долази у сребреничко село Залазје, када праве покољ над српским цивилима. Том приликом је убијено најмање 69 мештана Срба. Насер Орић је дошао на коњу, носећи зелену (арапску заставу), вичући: “Хватај живе ћетнике! Ни мачке не остављај”. Убацивали су Србе у подрум, а затим су им бацали запаљене гуме, тако да су сви живи горели: Гојко Петровић, Драган Ракић, Лука Јеремић, Марко Јеремић и Радован Јеремић… Док су у град Сребреницу одведени Драгомир Вујадиновић, Петко Симић, Бранко Симић, Миладин Тубић, Иван Цвјетиновић, Момчило Ракић, Милисав Илић… Насер Орић је судију Слободана Илића лично заклао.

        Наредног месеца, тачније 8. августа 1992. Орић предводи хорде злочинаца који су напали сребреничка села Јежештица, Шљиковићи и Залужје. Том приликом су убили 13 мештана Срба и опљачкали српску имовину.

        Средином децембра 1992. године припадници муслиманске Армије БиХ које предводи Насер Орић настављају своје крваве походе у сребреничким селима. 14.12.1992. нападају српска села Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека. Том приликом је убијено око 180 Срба, а спаљено и уништено најмање 350 кућа, док су им покретну имовину и стоку опљачкали.

        На православни Божић 7. јануара 1993. године Насер Орић предводи своје јединице, око 3.000 војника, у великом нападу на српско село Кравица, крај Братунца и при томе је убијено 50 мештана, а међу њима и неколико деце млађе од 12 година. Сеоска стража Кравице је штитила одсупницу да 1.000 мештана пребегне преко Дрине у Србију и избегне сигурну смрт Орићевих кољача.

        У Сребреничком обручу Насер Орић је завео страховладу, па су и муслимански цивили зазирали од њега. Хуманитарна помоћ која је стигала до Сребренице, он је присвајао за себе, па је то после продавао суграђанима.

        Насер Орић је са осталим члановима Штаба 8. операционе групе, почетком јула 1995, пре него што је Војска Републике Српске ослободила Сребреницу, евакуисан хеликоптером на подручје под контролом муслиманске Армије Босне и Херцеговине.

    • cuce neko tvoj plac ili tvoga deteta zapamti ovo cetooo
      setices se mene i moje opomene…
      ali ce ti biti kasno.
      nemora da ces stradati u ratu, desice ti se nesto sto ce te na ovo pisanje posjecat.

      • Busmanjine sabanski,kupam se redovno,zivim u Beogradu,zavrsio dva fakulteta,imam firmu,malu ali je moja i zadovoljan sam svojim zivotom tako da ne brines za mene

      • Jadni su ti SMRDIJANSKI `VAKULTETI kad si ih ti pozavrsavao,a ni vojvode nisu vise sto su bili.Znaci kupas se.E svaka ti cast.A zaudaras li po BELOM LUKU?Znaci ti si SMRDIJANSKI VOJVODA,vjerovatno poreklom iz MANJEG OKA U GLAVI, a tamo se jos nisu poceli kupati.

    • Slusam stalno pominjete reci velikog Srbina Cosica ,nek mu dragi Bog dodeli mir i spokoj!Jednom davno napisah a opet da ponovim.Dubinu reci Cosica ,vi koji ni komandanta Marka nemozete razumeti a kamoli reci ovog velikog coveka a tumacite sta je on ovim hteo reci.Velike su to reci,oslikavaju svu tragiku jednog naroda na balkanskoj vetrometini,naroda koji se morao sluziti svim lukavstvima da bi preziveo i opstao .Kao uvek veliki ste bukvalci i neznalice i bolje da nesto sto ne razumete da o tome ne besedite..Lepo vi uzmite bajke iz 1001 noci pa citajte ,tu je sve razumljivo i citko napisano,lako se shvati sta je madam govorila i zasto je govorila i kako je glavu svoju spasila…

    • E jadan si mi ti “Vojvoda Durisic” ko i tvoj imenjak.A iz Istorije Srpske mozes procitati kolike ste kukavice.A ovaj nesretni rat je dokazao koliko ste hrabri bili ??!!!!
      Gde je bilo puske malo ste se culi, nego na nejac starce,zene i decu.

  8. Битно је да и овај дан неће проћи без распиривања мржње према држави Србији.
    Тенденциозним и лажним спиновањем.
    Чуј Србија и њен државни врх, нису и имали преча посла него да планирају да неке паравојне снаге у РС отму и ликвидирају неколико обичних грађана.
    Само се срамотите и брукате оваквим небулозама, сваких пед дана вртите Штрпце и Кукуровиће, и верује м да би живот дали да си Србија и СР Југославија бар једног Муслимана убиле на својој територији, да са тим бедно кукумавчите по свету и просите тиме неби ли србији неку штету начинили.

    • vi ste sami sebi najveca steta sto postoji.
      mi samo upoznajemo svijet sa kakvim poremecenim genima imamo posla.
      a to ste i vi osetili.
      cijo svijet vas mrzi,i vi nikako da skontate.

    • Ma kakvi planirala,Srbija i srpski pomraceni umovi,genocidasi , genocid su vrsili neplanski.Genocid je Srbima u krvi,ne moraju ga planirati.Tu se slazem sa MILJICOM,znaci nema plana,ali ima GENOCIDA.I to su za ovu protuhu “OBICNI LJUDI”,pa je sasvim u redu da budu ,bez razloga,poubijani.Za tebe su Milice nacisti mirotvorci.Sta bi ti tek tim “obicnim” nesretnicima uradila.

  9. Predsjednik Skupštine Kosova Jakup Krasniqi: Srbija treba biti proglašena krivom za genocid na Kosovu, u BiH i Hrvatskoj!

    “Žao nam je što su taj režim i ti ljudi koji su sproveli genocid ostali nekažnjeni. Njihovo zasluženo kažnjavanje bilo bi to da se država Srbija proglasi krivcem za genocide koje je sprovela na Kosovu, u Bosni i u Hrvatskoj”, kazao je Krasniqi.

    ****://sandzakpress.net/jakup-krasniqi-srbija-treba-biti-proglasena-krivom-za-genocid-na-kosovu-u-bih-i-hrvatskoj

    • Bošnjače iz New Yorka grada, tebe Albanci izgleda plaćaju u naturi, viškom svog jedinog proizvoda. I nimalo nisi originalan. Vrtiš jedan tekst već mesecima. Bojim se za tebe, da nisi u krizi.

      • Оливера, мислим да грешиш.
        Он је уствари неписмен, па пошто су одустали да га науче свим словима, јер је очигледно за њега претешко, научили су га да користи копи-пејст, па он сирома ради једино што уме.

      • Za Oliveru,

        Ne to nije bio nas komentar ali se slazemo sa Presjednikom Skupstine Republike Kosova Jakup Krasiqi jer je zaista Srbija izvrsila NAJSTRAVICNIJI DRZAVNI TERORIZAM poslje drugog svjetskog rata, zar ne?

      • Molio bi te ,Olja,da nam kazes koji je to ALBANSKI proizvod,posto je isti nepoznanica u Srbiji,jet se njime niko ne bavi,a kamo li da ga ko konzumira.A ti vidim si prirodno dozirana.

  10. Ја никад нисам порицао да су све сукобљене стране у рату у Босни правиле злочине, и ја осуђујем све те злочине без обзира на починиоце, и жао ми је свих невиних жртава. Али ја не поричем ни то да сматрам Алију Изетбеговића главним кривцем за рат у Босни. Кад су пред сам почетак рата представници сва три народа потписали споразум да се БиХ уреди на кантоналном принципу, Алија је одједном, подржан од Сједињених Америчких Држава, повукао свој потпис, опредијеливши се дефинитивно за ратну опцију како би створио исламску државу Босну.

    • Nije to tema rasprave voloda. Ovdje se radi o teroristickom aktu organizovanog od najvisih struktura vlasti u srbiji okrenutih naspram njenih drzavljana samo zarad njihove nacionalne pripadnosti.

      O aliji, ratu i miru, pticama selicama, futbalu, sahu i pcelarstvu mozemo rado diskutovati kad su oni tema.

  11. ‘Kad cetnicima uzmes iz saka kame,puske,topove i tenkove od njih ostane ono sto uistinu jesu: beda i lakrdija,Beda od lakrdije.Lakrdija od bede’

    Marko Vesovic

  12. Voloda -Ovaj bezobrazluk za ovim pitanjem o odgovornosti Alije İzetbegovica je krajnji cinizam, jedno bezdusno provociranje.

    Tema su ubijeni neduzni ljudi za kojima ni nakon 22 godine se ne znaju kosti,hej covjece kosti.

    Sasvim dva razlicita dogadaja po karakteru i svemu drugom.Budi uvjeren da je bilo bilo kakvog osnova da bi medunarodna zajednica davno davno procesuirala odgovorne za pogibiju vojnika Da te samo podsjetim da je cilj i plan kolone bio presjecanje Sarajeva ( citaj intervju Kukanjca) i dovodenja u jos tezi polozaj grada i civila koji su u njemu bili.A bilo je u njemu ljudi svih konfesija.Da ne ulazimo dalje.

    Tebi i drugima nije istina bitna, vama je cilj da opravdate te silne zlocine koje su oruzjem i kadrovicima JNA ucinjeni na nesprskom stanovnistvu u okviru granica Karlobag -Karlovac-Virovitica i dalje, znacu u HR,BiH i R.KOSOVO.

    PS. Vladimir Knezevic -Voloda je bio komadant IV Sandzacke brigade i ne bi trebao uzimati njegov pseudonim,on je bi antifasista.

    • Која Међународна заједница, она што је разорила па ћутала уништење Ирака, Сирије, Либије итд. ? По истом шаблону прво сатанизовавши њихове лидере измишљајући наводне злочине и уз подршку одметнутих етничких група унутар њихових граница ?
      Шаблон је свуда исти, босански муслимани су само били инструмент у рукама запада, као и многи други полу-народи у горе наведеним земљама, што вас сврстава у ниже народе ове епизоде светске историје.

      • Srbi su svrstani u najnizi sloj naroda – onih genocidnih koji se nisu odrekli zlikovackog unistavanja naroda u okruzenju. O tome u ostalom svijedoce i optuznice na medunarodnom sudu pravde….

        To je cinjenica koja je poznata u citavom svijetu. Ali nicija milice nije dogorela do zore – a velikosrpska svijeca upravo pjeva poslednje strofe…

      • Ма није ваљада Мало морген, Срби геноцидашки народ ?
        Србија остала једина мултиетничка земља, а шта је са 200 000 Срба у Сарајеву, шта је са 25% Срба у Мостару или Тузли, шта је са Србима из Санског моста, и осталих градова и села који су етнички очишћени.
        Шта се са Хрватском у којој за време НДХ у пола градова Срби поклани и покатоличени а друга половина почишћена деведесетих мећу којима и чисто српски градови попут Книна или Бенковца, као и стотине чисто српских села.
        Или етничка чишчења у ХР градовима где уопште није ни било ратних дејстава.
        Шта је са Косовом, које је цело очишћено од Срба док нпр у Прешеву и Бујановцу Шиптари нормално живе, где није било одмазде ни кад су Срби у колонама бежали од терориста.
        И после сви ви добри а Срби неваљају, служили сте Османлијама, Аустроугарима, Хитлеру сада Америма који су најгори фашисти од свих скупа а ми се протих свих злотвора борили и ви ваљате а ми лоши.
        Никад мира са вама сатанином децом, и на крају ће и бити она Његошевска да буде борба не престана и да буде што бити не може!

      • Морген , немој ме засмејавати. Уозбиљите се аман заман људи 🙂
        Ми две деценије ратујемо против запада и сада о томе треба да пресуди некакав суд који је сав под контролом запада чак и на територији запада, и то у време кад је империјалистички запад био једина светска супер сила хахахаха.
        Па да је то стварно суд, што није судио за хиљаде убијене деце у Судану, или за исто толико побијене санкцијама за увоз лекова.
        Што није пресудио за преко милион жртава у Ираку који је пре агресије запада био земља мира и напретка где виски могао да попијеш у сваком бару, где су жене носиле кратке хаљине а живело се као у свакој земљи запада тада ?
        Ко ће да одговара за хиљаде упропашћених живота у Либији, за невино настрадаје у бомбардобању СР Југославије, сада у украини ?
        Ваши зликовачки ментори полако губе дах и иду на сметлиште историје и са њима и ви и ваши судови, пропаганда и све остало. Покајте се зато док је време.

      • @milica:

        Taj sud je priznat i od srbije i time ima ingerenciju sudenja i presude su svidale se one tebi ili ne pravosnazne. 🙂 Tebi je to mozda smesno ali bi svakom normalnom bilo tuzno da su toliko zlocini pocinjeni u ime srbstva.

        A onaj ko gubi dah je fasisticka srbija. 🙂 Mi sandzaklije ce mo vas demokratizovati, nauciti kako se postuju manjinska prava, kako se ophodi prema drugome… 😀

    • Криво срастање, ајде ме просветли шта је био циљ Тузланске колоне, кад тв водитељ до деца у ЈНА униформама жива горе(притом нису сви Срби), говори : ево печења дајте пиве, и смеје се

      • Milice, ovdje se govori u planiranom i kukavicki izvedenom zlocinu nad civilima, gradanima srbije, koji nikakve veze nemaju sa dogadajima u BIH!!!

        Drzi se teme!

  14. Хоће ли икад неко поставит питање и о одговорности Алије Изетбеговића и ондашњег крњег руководства БиХ за масакр над регрутима Југословенске Армије у Добровољачкој улици и у Тузли 1992. године?

    • Koji to masakar u Dobrovoljackoj pominjes?Jesi li ti uopste normalan ili si samo fasista i bezobrazan?Istina je da je Ejub Ganic bio optuzen za navodni zlocin nad srpskom okupatorskom armijom u Dobrovoljackoj u kome su poginula 3 srpska paravojnika
      Ejub je oslobodjen,a dokazano je vjestacenjem da su srpski okupatori kao dio optuznice poturili montirani snimak neke druge ulice kao Dobrovoljacku.Na isti nacin je oslobodjen i Naser Oric kad je dokazano da su srbi iz Kravica sami popalili svoje kuce i iskopali svoje mrtve s groblja i to snimili kao lazni napad Armije BIH
      Radovan Karadzic je takodje pokusao da uz pomoc montiranog snimka dokaze da su Bosnjaci na Markalama pobili sami sebe
      Vjestacenje je pak dokazalo da je snimak montiran
      srpski fasisti su uz pomoc Norveskih fasista sledbenika Andreasa Brevika snimili lazni dokumenetarac o Srebrenici.
      To je radjeno uz pomoc glumaca i imitatora[lazirani su glasovi Alije Izetbegovica i Sefera Halilovica] a neke scene su snimane i u samoj srbiji,poput scene u kojoj strijeljani Bosnjaci kobajagi ustaju posle strijeljanja
      srbo fasisticka propaganda je otisla toliko daleko,da je na pr Mustafa Hadizpasic zarobljeni vojnik petog korpusa Armije BIH zaklan pred srpskim kamerama ali je prethodno natjeran da glumi nepostojeceg srbina Radeta Rogica
      srpski fasisti su na tom gnusnom snimku glumili Armiju BIH i mudzahedine
      Dokazano je pak da Rade Rogic nikad postojao nije, dok su Mustafu prepoznale na stotine svedoka na celu s njegovom majkom Husnijom
      Osim svedoka to su i slike i dokumenti, vojna knjizica itd [rodjen je 1962 god]
      Uprkos zalbama YOUTUBE je odbio da ukloni taj klip a sud u HAGU kaze da navodno nema dovoljno dokaza da pokrene proces.Niko od brojnih ljudi sa snimka nije prepoznat,i lako je zakljuciti da su sve ubice sa snimka srbijanci.
      Sto niko iz srbije ne pominje masakr na Tuzlanskoj kapiji,kad je srpska paravojska granatom ispaljenom is kruga kasarne pobila djecu tj Tuzlansku omladinu na korzou.
      Sarajevo je non stop granatirano 4 godine i na taj grad je ispaljeno vise granata nego sto ih je Hitler ispalio na Staljingrad
      Mete su bile skole bolnice cak i porodilista
      Sacuvan je snimak na kome Ratko Mladic komanduje granatiranje rijecime
      -Tuci po Pofalicu,tamo nema puno srba,Gadjaj u meso-
      samo u Sarajevu srpska okupatorska paravojska je pobila 1601 dijete a ranila i osakatila barem jos tri puta vise
      Na isti nacin je na pr kapetan prve klase Borko Glavinic pripadnik Uzickog korpusa iz kruga kasarne granatirao civile Visegrada,
      Oni koji su prezivljeli granatiranje su odvedeni na mostove i zaklani a njihova tijela su pobacana u Drinu
      Amor Masovic je otkrio da su majkama vezivana djeca na ledja kao tegovi a onda su zajedno zivi bacani s mosta u Drinu
      srpski fasisti su s mostova gledali agoniju tj kako se majke i djeca dave i umiru
      Murat Sabanovic kaze da je od srba tj Cadja bio dobio ponudu od 4 miliona KM da ode na sud u Hagu i da lazno svjedoci da su Bosnjaci sami sebe granatirali.Heroj Murat je odgovorio pitanjem.A znas li ti Cadjo da je jedna od tih 3.000 zrtava genocida iz Visegrada moja rodjena sestra?

      • Бошњакс ове твоје бљувотине ни пас с малом неби појео.
        А шта је са приватним затворима, шта је са Казанима, шта је са скоро 10 000 убијених сарајевских Срба именом и презименом, шта је са 200 000 протераних сарајевских срба, шта је са јединицама Ел Муџахид које су салутирале добром Алији Изетбеговићу па главе отсецали, шта сад сведоче сами Муслимани да су Алија и церић уговарали погибију свог народа зарад интервенције Нато пакта

  15. huh 🙁

    Zaista, dok se ovi dogadaji detaljno ne istraze i odgovorni kazne neznam kako cemo mi bosnjaci moci imati povjerenja u drzavu srbiju?

      • Normalo da moraju imati poverenja, to je njihova drzava iako ih ubija kad stigne 😉 , oni moraju verovati u nju i njenu udbu 😉 Sad smo se malo primirili jer smo istrosili municije ali cim malo stanemo na noge ima da mundzose opet rasturamo 😉 . Ima da im bude lelecu turci kukaju bule 😉

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.