3. August 2017

Siromašan svaki četvrti građanin Srbije

Iako statistička pokazuje da je stopa siromaštva u Srbiji među najvećim u Evropi, u Vladi različito razmišljaju o potrebi izrade socijalnih karti kojima bi detektovali i pomogli najugroženije slojeve društva.

Na pitanje da li država planira izradu socijalnih karti, nedavno je bivši ministar za rad, sada u sektoru trgovine, Rasim LJajić, odgovorio da je za to potrebno oko 30 miliona evra, a da su rezultati koji bi se time dobili “pod znakom pitanja”. Međutim, na pitanje Danasa da li se i dalje razmišlja o uvođenju socijalnih karata iz resornog Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja stigao je potvrdan odgovor.

– Kada bude uveden sistem socijalnih karti, korisnici socijalne pomoći neće morati da obilaze desetak šaltera i skupljaju dokumentaciju neophodnu za dobijanje dečjeg dodatka, novčane pomoći i ostalih socijalnih davanja. Naše ministarstvo upravo radi na zakonskoj regulativi koja će omogućiti da se napravi takav registar socijalnih osiguranika koji će biti promptno ažuriran, kako se podaci o licu ili licima budu menjali. Ti podaci biće ukrštani sa drugim bazama i kada se to uredi, ljudi koji su korisnici socijalne pomoći i drugih ovakvih prava će ta svoja prava realizovati znatno lakše, brže i sa neuporedivo manje administrativnih i proceduralnih zahteva – navodi se u odgovoru Ministarstva za rad.

Stručna javnost je kategorična u oceni da socijalne karte moraju biti urađene a da su dva osnovna razloga zbog kojih to nije učinjeno dosad želja vlastodržaca da izbegnu ozvaničenje broja siromašnih sugrađana i nesposobnost da se uradi jedan tako zahtevan i ozbiljan posao.
Ekonomski analitičar Branko Pavlović ističe da svi parametri jasno ukazuju na to da je u Srbiji neophodno sačiniti socijalne karte.

– Argument da je to skupo je neprihvatljiv. Za sve što vam je potrebno nužno je izdvojiti novac, pa ako bi se gledalo samo kroz tu prizmu, sve je onda skupo. Suština je u tome da li bi se izrada socijalnih karata isplatila ili ne. Definitivno je da bi to bilo korisno. Na taj način jasno bi bile utvrđene kategorije građana koje su zaista siromašne. Novac koji bi se u tom slučaju izdvajao za socijalnu pomoć bi bio racionalno raspoređen, odnosno pripao bi onima kojima je i zaista potreban. NJihov život bi se olakšao a i za državu bi bilo korisno da zna u koje regione treba ulagati kako bi se postigao ravnomerni razvoj i smanjilo siromaštvo – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, postoje dva osnovna razloga zbog kojih vlast još uvek nije formirala socijalne karte.

– Prvo, Vlada Srbije ne želi zvanično da prizna koliko siromašnih građana ima. Državni vrh smatra da bi to sa političke tačke gledišta bilo kontraproduktivno za njegove interese. Drugi razlog je taj što je vlast državnu upravu ispunila svojim partijskim kadrovima koji su u potpunosti nesposobni da osmisle tako zahtevan projekat kao što je izrada socijalnih karti. Zbog toga se stalno nalaze opravdanja zašto ih, navodno, nije korisno uraditi – ističe Pavlović.

Sa njegovim mišljenjem slaže se i Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga”.

– Sasvim je jasno da vlast u Srbiji ne želi da prizna koliko ima siromašnih u Srbiji, jer bi to za nju predstavljalo veliki politički poraz. Ne bi više mogli da se fingiraju podaci o životnom standardu građana kao što se radi sada. To je od izuzetnog značaja, jer bi pokazalo ne samo koliko ima siromašnih sugrađana, već koliko njih je zaista nezaposleno te sa koliko novca raspolažu a koliko im je zaista potrebno – ističe Veselinović.

On dodaje da bi se u tom slučaju jasno znalo šta su kriterijumi kada je reč o tehnološkim viškovima u preduzećima.

– Samohrani roditelji kao i oni koji su jedini zaposleni u svojoj familiji bi morali da budu pošteđeni od otpuštanja. Država bi jasno prepoznala koje su to kategorije stanovništva koje zaista nisu u stanju da plaćaju račune za struju i druge komunalije te bi im pomagala subvencijama. Kada se sve ovo stavi na papir, jasno je zašto su socijalne karte potrebne, ali nažalost praksa je takva da vlast beži od rešavanja tog gorućeg problema. Pitanje je i da li raspolaže kadrovima koji bi taj posao uspeli da urade na valjan način – kaže Veselinović.

Ističe da je Srbija zemlja sa najvećom stopom siromaštva u Evropi, sa najvećim brojem nezaposlenih i najnižim primanjima, te je Vlada Srbije dužna da u najkraćem roku izradi socijalne karte i da na taj način bar malo olakša egzistenciju građanima.

“Socijala” za četvoročlanu porodicu 17.054 dinara
Osnovica za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć od aprila 2017. godine je 8.168 dinara i ovaj iznos se utvrđuje za pojedinca, odnosno nosioca prava, za svaku narednu odraslu osobu u porodici iznos je 0,5 od osnovice, odnosno 4.084,00 dinara, a za dete do 18 godina iznos je 0,3 od osnovice, odnosno 2.451,00 dinara. Tako ukupna novčana pomoć za četvoročlanu porodica, bez prihoda koji su od uticaja na ostvarivanje prava, a koju sačinjavaju dvoje odraslih članova i dvoje maloletne dece, iznosi 17.054 dinara. Pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć ima pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad i jednoroditeljska porodica. Uvećana novčana socijalna pomoć utvrđuje se tako što se pripadajući iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca, odnosno porodicu uvećava za 20 odsto.

U najvećem riziku mladi
Koliko je problem siromaštva gorući u Srbiji najbolje pokazuju statistički podaci. Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku je obelodanilo da je stopa siromaštva u Srbiji 25,5 odsto, te da je četvrtina građana u riziku da postane siromašna. Rizicima od siromaštva najizloženiji su mladi od 18 do 24 godine (32,7 odsto), zatim mlađi od 18 godina (30,2 odsto), dok najnižu stopu rizika od siromaštva ima populacija starija od 65 godina (19,1 odsto). Najveću stopu rizika od siromaštva imaju osobe koje žive u domaćinstvima koja čine dvoje odraslih s troje ili više izdržavane dece (49,8 odsto) i osobe mlađe od 65 godina koje čine jednočlana domaćinstva (40,1 odsto). Kada je reč o radnom statusu, riziku od siromaštva najizloženiji su punoletni nezaposleni građani (48 odsto), dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca (devet odsto). Poređenja radi, u zemljama poput Grčke i Španije stopa siromaštva iznosi 23,1 odsto i 22,2 odsto, a kada su u pitanju naši susedi, u Rumuniji je 22,6 odsto a u Bugarskoj 21,2 odsto.

Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone



Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

No more articles