Ren je najdragoceniji zimi – djeluje kao antibiotik i ubrzava cirkulaciju. Za lijek se najčešće uzima uz kisela jela kao sirup kuvan u bijelom vinu ili vodi.
Iako se smatra da je poreklom sa Mediterana ili iz zapadne Azije, ren (Cochlearia armoracia) danas raste gotovo u svim podnebljima, a još od srednjeg vijeka koren ove biljke smatra se jednim od najzdravijih i najlekovitijih začina, pišu Novosti.
Spolja žućkasto-sivkast, a iznutra beo, dok je mlad, ima ljutkast i „topao“ ukus i bez mirisa je, ali ako se renda razvija poseban, ljut miris koji izaziva jako suzenje. Presan, svež koren rena bogat je vitaminom C (više od 100 miligrama u 100 grama), a sadrži i kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, glikozid, morozin, sinigrin, glutamin, glukozu, kiseli sulfat, kao i etarska ulja od kojih mu potiče ljutina.
Ren može da se koristi tokom cjele godine i često se upotrebljava za pripremanje čajeva, sirupa i obloga. Nutricionisti, ipak, poručuju da je najdragoceniji zimi jer ima jako antibiotsko djelovanje, pomaže protiv umora, čisti organizam, ubrzava metabolizam i poboljšava cirkulaciju.
Dragocen je i kao stimulator organima za varenje s obzirom na to da izaziva pojačano lučenje žuči i želudačnih i crevnih sokova, podstiče obnavljanje oštećenih, korisnih bakterija u crevima, a pomaže i uništavanje koli-bacila ako se tri puta dnevno, uzmeđu obroka, uzme 15-20 kapi renovog soka.
U narodnoj medicini vekovima se koristi kao lijek protiv bolesti pluća, reume, gihta i kijavice, za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva i protiv skorbuta.
Osim toga, preporučuje se i za čišćenje krvi, za izbacivanje kamena i pijeska iz bubrega, pomaže znojenje i podstiče mokrenje, a posebno se preporučuje u ishrani dijabetičara.
Oni koji ren svrstavaju među desetak biljaka koje bi zimi trebalo da budu što češće u jelovniku, podsjećaju i da širi krvne sudove, zagreva tijelo, jača otpornost organizma i bori se protiv malokrvnosti. Ima i onih koji tvrde da je i jedan od proverenih afrodizijaka.
Kada je o ishrani riječ, sveže izrendan koren rena je izuzetan dodatak sosovima, a u našim krajevima često se uzima i cijeni mešavina rena i kisele pavlake ili mlijeka, koja se obično služi uz dimljenu ribu i šunku.
Uz dodatke kao što su majonez, jogurt, pavlaka i neki drugi začini, od rena mogu da se pripremaju razni sosovi. S druge strane kao lek najčešeć se uzima uz kisela jela kao sirup kuvan u bijelom vinu ili vodi, kao sok ili čaj. Ipak, sa uzimanjem rena ne bi trebalo da se pretera, jer može da izazove dijareju i povraćanje.
Osim toga ne preporučuje se pacijentima koje muči čir želuca, bubrežnim bolesnicima kao ni mališanima mlađim od četiri godine. Štaviše, djeci ovog uzrasta se ne preporučuju ni proizvodi koji sadrže ren.
Recepti
|
Za zdravo srce i krvotok
– 5 kašika soka od šargarepe
– 5 kašika narendanog rena
– 3 limuna
– 2 čaše meda
U med dodajte ren, limunov i sok od šargarepe i dobro promešajte varjačom. Mešavinu čuvajte u zatvorenoj tegli na tamnom i hladnom mestu i tokom dva mjeseca uzimajte po kašičicu smese tri puta dnevno, sat prije jela.
Ojačajte pluća
– 10 g korena rena
– 2 dl vode
Narendan koren prelijte proključalom vodom, poklopite, sačekajte pet do 10 minuta, procedite, podjelite u dve-tri doze i popijte tokom dana, dva sata posle jela.
Napomena: Prvu dozu čaja popijte mlaku, a drugu i treću prije uzimanja malo podgrejte (do 40 stepeni).
Kaša protiv astme
– 4 kašike narendanog rena
– šolja jabukovog sirćeta
– med
Ren pomešajte sa sirćetom i kuvajte na tihoj vatri. Kada ren omekša, procedite (ren sačuvajte) i tečnosti dodajte istu količinu meda pa kuvajte na tihoj vatri da se smesa ujednači i zgusne. Potom dodajte i kuvani ren, promešajte, sačekajte da se ohladi, stavite u teglu, zatvorite i čuvajte u frižideru. Uzimajte po kašiku smese ujutru i uveče.
Spriječite prehladu
– veći koren rena
– limunov sok
Ren narendajte, dodajte limunov sok, promešajte, stavite u teglicu, zatvorite i čuvajte u frižideru. Uzimajte po kašiku smese, više puta dnevno, između obroka.
(B92)
