Odvajkada je selo Požega kod Novog Pazara bilo poznato po krečanama i vrsnim proizvođačima kreča, gotovo da nema kuće ili zgrade u Novom Pazaru, Sjenici, Raški i Tutinu u koju nije ugrađen kreč iz ovog pitomog sela pored puta Novi Pazar – Sjenica…
Među proizvođačima kreča u Požegi, a i šire u cijelom regionu, decenijama je najpoznatiji i najcenjeniji starina Sulejman Curić (83), koji je skoro cio svoj vijek proveo pored vatre i krečane… Sulejman je danas u poznim godinama i više ne može da pravi kreč, njegovi sinovi Bahto i Zuko takođe su živeli od pečenja kreča, ali su se potom otisnuli u Nemačku…
Vekovna tradicija
Da se tradicija ne ugasi pobrinuli su se Bahtovi sinovi Rijad (27) i Rejhan (29) Curić koji, iako su se školovali za druga zanimanja, prave najbolji kreč u ovom kraju. Rijad je diplomirani ekonomista, uskoro će postati i magistar ekonomskih nauka, a Rejhan policajac u Novom Pazaru. Pošto ne radi, Rijad je glavni majstor, a Rejhan pomoćnik. Mada sve imaju u malom prstu, savjeti dede Sulejmana dobro im dođu i uvek su im dragoceni…
– Proizvodnja kreča u Požegi ima vekovnu tradiciju, valjda zato što u blizini ima nekoliko majdana kamena-krečnjaka koji je osnov za proizvodnju kreča… Imamo i svo potrebno znanje i iskustvo, ali i neke tajne u proizvodnji koje drugi ne znaju. Težak je ovo i pretežak posao, ali i dobra prilika da se mukom nešto zaradi… Pošto ne radim, a u Nemačku, gde povremeno rade i žive otac i stric, ne želim da idem, odlučio sam da nastavim ono što su deda i otac radili. Nije lako, ali isplati se – priča Rijad Curić i dodaje:
– Nekada se radilo sekirama, klinovima i volovima, a danas motornim testerama i traktorima. Najpre se kamen-krečnjak izvadi iz majdana, iseče i potom doveze do krečane koju smo sagradili pre nekoliko godina. Obično jedna krečana potraje desetak godina… Reč je o nekoj vrsti peći, sličnoj velikoj pekari, sazidanoj od tri sloja: azbestnih ploča, zemlje i sige u kojoj se kamen 35 sati neprekidno peče na temperaturi do 1.400 stepeni. Inače, ceo proces (sa hlađenjem) traje nedelju dana. Vrlo je važno da se dostigne ova temperatura kako u kreču ne bi ostalo kamena. To se postiže stalnim loženjem suvim drvima, nikako ne valja da su drva sirova, majstor uvek mora biti uz krečanu i stalno je izložen visokim temperaturama – priča Rijad.
Radi se samo leti
Braća Curić obično u jednoj turi potpale 10 tona kamena i dobiju pet tona kreča. Prodaje ide odlično jer nema mnogo proizvođača (u Požegi ih ostala još osmorica), a potražnja je ogromna, jer se u Novom Pazaru i Tutinu zida na sve strane. Od jedne ture ostane im 500-600 evra, mesečno naprave u proseku po tri ture.
– Radi se samo leti ili dok je vreme lepo, čim spoljašnja temperatura padne ispod 10 stepeni nema više rada, gasimo peći i čekamo prvo prolećno sunce. Kad bi se radilo tokom cele godine možda bi ovaj posao bio isplativiji, verovatno bismo mnogo više zaradili, ali pitanje je i da li bismo mogli izdržati 365 dana pored užarenih peći i koliko bi peći izdržale – objašnjava Rijad.
Rijad i njegov brat Rejhan ističu da, uprkos što pečenje kreča donosi lepu zaradu, malo mladih ljudi, čak i u Požegi, ostaje da se bavi ovim teškim i prljavim poslom… Mnogi radije odlaze na fakultete i više se ne vraćaju, a veliki broj žitelja ovog kraja sreću je potražio u inostranstvu.
Vezan za rodnu grudu
Rijad kaže da je više puta bio kod oca i strica u Nemačkoj, da je povremeno i radio u ovoj zemlji, ali da se uvek vraćao u rodni kraj. Želja mu je da se zaposli u nekoj dobroj firmi i bavi se trgovinom ili bankarstvom.
– Volim da sam svoj na svome. Zato ću ostati u Požegi, Novom Pazaru i Srbiji. I sa trostruko manje para ovde se osećam lepše – poručuje ovaj uspešni mladi čovek koji za sve što radi ima punu podršku supruge Emre (oženio se u januaru ove godine), medicinske sestre u Novom Pazaru.
izvor: Vesti Online
