Saradnik Centra za razvoj civilnog društva Vladimir Ilić ocijenio je danas u Novom Pazaru da je veliki hendikep za Bošnjake to što nemaju ozbiljan štampani medij na bosankom jeziku.
On je na predstavljanju studije Informisanje na jezicima nacionalnih manjina, koja je radjena tokom druge polovine 2016. i početkom ove godine, rekao da uzajamna razumljivost srpskog i bosanskog jezika olakšava situaciju u ovdašnjim medijima.
„Funkcije medija su, osim informisanja, komunikacija, snaženje, razvijanje i izražavanje grupnog identiteta. Ako želite da razvijate unutarbošnjačku komunikaciju, onda morate da imate ozbiljan štampani medij. Izmedju proizvodjača medijskih sadržaja i najšire kulturne publike treba da postoje posrednici, oni koji su sposobni da se obavještavaju preko složenijih medijskih žanrova, kao što su komentari, analize i feljtoni“, rekao je Ilić.
On smatra da bi takve novine mogle da budu održive ukoliko bi se državna politika promijenila prema Bošnjacima, „koji su pod pritiskom svog nacionalnog savjeta, odnosno tri najrelevantnije političke opcije“.
Menadžer u kulturi i medijima Miroslav Keveždi rekao je da se u registru medija Srbije nalazi samo jedan on line medij (PP media), koji emituje sadržaj i na bosanskom jeziku, što je iznenadjujuće malo u odnos na broj Bošnjaka.
„Istraživanje je pokazalo da ljudi mnogo prate internet sadržaje i ovdašnje portale, ali oni nisu registrovani, što im onemogućuje da učestvuju u konkursima lokalnih samouprava. Internet je budućnost, stalno se povećava broj korisnika, a tradicionalni mediji, tv i radio, se sve manje prate“, rekao je Keveždi.
On je dodao od 527 registrovanih on line medija u Srbiji, njih 57 ima neki sadržaj na manjinskom jeziku.
Jedan od autora ove studije Kalman Kuntić rekao je da političke prilike u Sandžaku utiču na položaj medija u ovoj regiji, ali da je situacija kod albanske, bugarske i vlaške manjine u Srbiji još gora.
„Privatizacija je delimično uspela, jer su u posjed medija uglavnom došli rukovodioci na lokalnom ili republičkom nivou ili oni ljudi koji su povezani sa njima. Pojavili su se i neki medijski magnati, za koje niko prije nije čuo, tako da se postavlja pitanje da li će i kako će ti mediji preživjeti“, rekao je Kuntić.
On je istakao da je, kvantitativno gledajući, situacija slična kao i prije 10 godina, kada je radjena posljednja ovakva studija, kada je u pitanju broj tradicionalnih medija koji se obraćaju nacionalnim manjinama, ali da je situacija u kvalitativnom smislu znatno gora.
