3. Oktobar 2018

Ima li neko da poznaje medicinu, hitno je, žena napolju umire?! – presretao je putnike na autobuskoj stanici u Užicu panični glas muškarca koji je u čekaonicu utrčao sa perona. Svi su ćutali i nemoćno vrteli glavom, osim učenica Minele Halilović i Anđele Nešković.

One su hrabro, ne znajući u šta se upuštaju, ali verujući u sebe, na vapaje uplašenog muškarca rekle: „Mi“.

A u medicinu se razumeju tek jedan ceo razred i jedan mesec drugog. Pokazalo se – dovoljno da spasu život Užičanki C. S. Suviše mlade da bi se skoro zaklele Hipokratu, ali i dovoljno hrabre i obrazovane da učine nešto što niko drugi u tom trenutku nije umeo ili nije hteo.

Minela iz Prijepolja i Novovarošanka Anđela, učenice drugog razreda Medicinske škole iz Užica, u petak po podne krenule su kući na vikend. Tek što su, čekajući prevoz istim autobusom, zakoračile u stanične prostorije…

Podvig hrabrih srednjoškolki iz Prijepolja i Nove Varoši

– Stanicom je išao jedan čovek, sav preplašen i od jednog do drugog pitao ljude koji su se tu zatekli da li je neko medicinske struke i da li može da pruži pomoć ženi kojoj je pripalo teško. Nismo se čestito ni pogledale, kamoli išta dogovorile, a u isti glas smo rekle: „Medicinarke smo, mi ćemo“ – pričaju za „Blic“ školske drugarice.

Pojurile su su za njim. Na intervenciju. Prvu istinsku u medicinskoj karijeri. Bez ikakve diplome, pribora, saveta profesora, samo sa znanjem stečenim u školi. Nikada do tada živoj osobi kojoj je pretila smrt nisu ukazale pomoć. Hoćemo li umeti da pomognemo? Šta ako žena umre? Barem da dobijemo na vremenu dok ne dođe sanitet – prebirale su devojčice po glavi koračajući ka peronima.

A tamo je, na jednoj klupi, sedela žena u vidno lošem stanju.

– Bila je okrenuta na stranu sa glavom spuštenom ka zemlji. Pitali smo je šta je muči, a ona je samo prstom najpre pokazala u vrat, a zatim u usta. Gotovo da nije ni disala. Shvatile smo da ima gušenje i da ne može da govori. Strah nas je obuzimao, ali smo bile svesne da je njen život u našim rukama. Rekle smo joj da ne paniči, podigle je, raskomotile i namestile je u polusedeći položaj kako bi joj se opustili grudni mišići da bi došla do vazduha. Izustila je samo: „Umirem“ – kaže Anđela Nešković.

Za to vreme onaj muškarac koji ih je odveo na perone pozvao je Hitnu pomoć. Odgovor je bio – trenutno nemamo slobodno vozilo. Na stanici je u tom trenutku bilo mnogo ljudi. Jedni su, pričaju drugarice, gledali šta one rade, drugi su okretali glavu, treći su se zabavljali mobilnim telefonima, kao da ih nije doticalo to što žena umire.

– Gospođa je došla do daha i zaplakala. Kazala sam joj da će sve biti u redu, samo da ne paniči. Pitala me je da li sam ja „ona žena“ koju je pre neki dan videla u bolnici, verovatno misleći od mene da sam doktorka ili medicinska sestra. Očito da me je pomešala sa nekim, ali rekla sam: „Da, ja sam“, samo da bih joj razbila strah, psihološki joj pomogla i ubedila je da je u sigurnim rukama – prepričava Minela Halilović.

Kada je C. S. povratila disanje i smogla snage da stane na noge, spasiteljke su je izvele napolje. Uvele su je u taksi vozilo, povele u užičku hitnu pomoć, od svog džeparca platile prevoz.

– Devojke su pritrčale, ja nisam mogla ni da dišem ni da govorim… Devojke, budući doktori, koje su znale šta treba da rade povratile su me u život… Svaka čast njihovim roditeljima, svaka čast Medicinskoj školi iz Užica. Srbija ima tako pametne dece, omladine što ceo svet nema – napisala je C. Z., između ostalog, u znak zahvalnosti Mineli i Anđeli.

Juče usred nastave u prvoj smeni đaci Medicinske škole su preko razglasa slušali o podvigu dve učenice drugog razreda, smer medicinska sestra – tehničar.

– Osim te medicinske pomoći, koja je doprinela tome da žena povrati disanje, mnogo je bitna bila ta psihološka pomoć koju su ženi Minela i Anđela pružile pričom. Spremne, spretne, preduzimljive, samoinicijativne, ništa ne prepuštaju slučaju. Od njih dve se tako nešto i moglo očekivati. Ne sumnjam da će postati doktorke i da će se o njima još u superlativu pričati – rekla nam je Jelena Šojić, profesorka Prve pomoći i zdravstvene nege.

Priznanje i nagrada od škole

Medicinska škola iz Užica poznata je po uspesima učenika na takmičenjima iz Prve pomoći, Minela i Anđela su, kažu profesori, dokaz dobrog rada.

– Zasad najmanje čime ćemo se odužiti našim učenicama jesu nagradni vikend, koji škola priređuje odlikašima i đacima bez izostanaka i priznanje za Savidnan – kaže Marija Knežević, nastavnik zdravstvene nege i koordinator predmetne nastave u Medicinskoj školi.
Izvor: Blic V.Lojanica

Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone



Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

No more articles