14. Decembar 2017

Putevi makadamski, a vode i struje gotovo da nema

U selu, kažu mještani, obitava 95 domaćinstava sa tek oko 250 stanovnika a na biračkom spisku imaju 518 osoba sa pravom glasa Zbog toga što lokalna vlast nije imala sluha za sve naše probleme, ja nemam komentar. Prosto se stidim da izađem na oči komšijama i rođacima kojima je partija kojoj pripadam i čiji sam odbornik u predizbornoj kampanji obećavala kule i gradove, ali od toga nije bilo ništa, kaže Meho Hot.

 
RO­ŽA­JE – Ži­te­lji Mje­sne za­jed­ni­ce Bu­ko­vi­ca u Ro­ža­ja­ma slo­žni su u ocje­ni da je nji­ho­vo se­lo za­po­sta­vlje­no te da se su­o­ča­va­ju sa broj­nim ne­da­ća­ma, is­ti­ču­ći lo­še snab­di­je­va­nje vo­dom i stru­jom i lo­šu put­nu in­fra­struk­tu­ru. Na pi­ta­nje ka­ko se ži­vi u Bu­ko­vi­ci, jed­no­gla­sno od­go­va­ra­ju da „mu­ke ima­ju na pre­tek a do­bra, da­će Bog”. Kao i ži­te­lji osta­lih ro­žaj­skih se­la, i Bu­ko­vi­ča­ni su usled si­ro­ma­štva i ne­mo­guć­no­sti da do­đu do po­sla pri­nu­đe­ni da na­pu­šta­ju svo­ja og­nji­šta i od­la­ze za bo­ljim ži­vo­tom. U se­lu, ka­žu mje­šta­ni, obi­ta­va 95 do­ma­ćin­sta­va sa tek oko 250 sta­nov­ni­ka a na bi­rač­kom spi­sku ima­ju 518 oso­ba sa pra­vom gla­sa. Za sve ne­da­će kroz ko­je de­ce­ni­ja­ma pro­la­ze, mje­šta­ni Bu­ko­vi­ce op­tu­žu­ju lo­kal­ne vla­sti ko­je, ka­ko tvr­de, ve­o­ma ma­lo ili sko­ro ni­šta ni­su ra­di­le na po­bolj­ša­nju uslo­va ži­vo­ta i op­sta­nak sta­nov­ni­štva u ovom se­lu.

– Kod nas u se­lu sko­ro da ne­ma ni­čeg li­je­pog. Naj­go­re od sve­ga je to što je snab­dje­ve­nost stru­jom ka­ta­stro­fal­na. De­ša­va se da za je­dan sat po de­se­tak pu­ta osta­ne­mo bez stru­je. Osim što je do­tra­jao da­le­ko­vod, na­pon je kraj­nje loš uslijed če­ga do­la­zi do kva­ra kuć­nih apa­ra­ta a far­me­ri ko­ji se ba­ve uz­go­jom kra­va mu­za­ra ne mo­gu da uklju­če mu­zi­li­ce ka­ko bi oba­vi­li mu­žu, što iza­zi­va ogor­če­nje i re­volt. Isto ta­ko smo su­o­če­ni i sa ne­do­stat­kom vo­de za pi­će. Broj­na do­ma­ćin­stva su vo­du do­vo­di­la sa po ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra uda­lje­nih iz­vo­ra, dok po­je­di­na ga­zdin­stva u ovom 21. vi­je­ku vo­du za naj­o­snov­ni­je po­tre­be sa uda­lje­nih iz­vo­ra do­no­se u ba­lo­ni­ma – ka­že Me­ho Hot, od­bor­nik BS-a u lo­kal­nom par­la­men­tu, is­ti­ču­ći da je Bu­ko­vi­ca uda­lje­na od cen­tra Ro­ža­ja oko 30 ki­lo­me­ta­ra.

U na­di da će Bo­šnjač­ka stran­ka ko­ja je pre­u­ze­la vlast od DPS-a pri­je vi­še od tri i po go­di­ne, pre­po­zna­ti pro­ble­me ži­te­lja ove MZ i ure­di­ti in­fra­struk­tu­ru u Bu­ko­vi­ci, Hot je ušao u po­li­tič­ke re­do­ve te par­ti­je.

– Pot­pu­no sam raz­o­ča­ran od­no­som BS-a pre­ma na­šem se­lu, u ko­jem su ima­li ogrom­nu po­dr­šku. Ono či­me se mo­že­mo po­hva­li­ti je vo­do­vod za po­tre­be ov­da­šnje osnov­ne ško­le, ko­ja je sa ne­do­stat­kom pi­ja­će vo­de ku­bu­ri­la de­ce­ni­ja­ma. Ono što se još ra­di u na­šem se­lu je po­li­gon za ma­le spor­to­ve u okvi­ru osnov­ne ško­le. Upr­kos to­me uče­ni­ka je iz go­di­ne u go­di­nu sve ma­nje jer su uslo­vi za op­sta­nak u se­lu kraj­nje ne­za­do­vo­lja­va­ju­ći – is­ti­če Hot, i na­gla­ša­va da Bu­ko­vi­ča­ni de­ce­ni­ja­ma sa­o­bra­ća­ju ma­ka­dam­skim pu­te­vi­ma.

– U se­lu ima­mo oko 30 ki­lo­me­ta­ra ne­as­fal­ti­ra­nih se­o­skih pu­te­va. Još pri­je dvi­je go­di­ne smo ima­li obe­ća­nje da će bi­ti as­fal­ti­ra­no oko 3,5 ki­lo­me­ta­ra pu­te­va ali od to­ga ni­je bi­lo ni­šta. Zbog to­ga što lo­kal­na vlast ni­je ima­la slu­ha za sve na­še pro­ble­me, ja ne­mam ko­men­tar. Pro­sto se sti­dim da iza­Đem na oči kom­ši­ja­ma i ro­đa­ci­ma ko­ji­ma je par­ti­ja ko­joj pri­pa­dam i či­ji sam od­bor­nik u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji obe­ća­va­la ku­le i gra­do­ve, ali od to­ga ni­je bi­lo ni­šta. In­ter­net do­bi­ja­mo sa­mo po­vre­me­no a pri­jem sig­na­la lo­kal­nog Ra­di­ja Ro­ža­je ne­ma­mo. Mje­šta­ni ve­o­ma lo­še ži­ve i to ve­ći­nom od sto­čar­stva. Ja da­nas ne mo­gu da iza­đem na uli­cu ili odem na po­sje­dak jer me lju­di psu­ju. Omla­di­na ma­sov­no na­pu­šta se­lo, a sa­mo iz mo­je ši­re po­ro­di­ce osam mla­di­ća je oti­šlo u Nje­mač­ku i Ru­sju, jer ov­dje ne­ma po­sla ni­ti bo­ljeg ži­vo­ta ko­ji vlast sa dr­žav­nog ni­voa de­ce­ni­ja­ma na­ja­vlju­je – s ogor­če­njem kon­sta­tu­je Hot, is­ti­ču­ći da se­lo ima sve­ga tro­je za­po­sle­nih.

Pred­sjed­nik MZ Bu­ko­vi­ca Sa­bro Ibra­hi­mo­vić na­gla­ša­va da je se­lo bi­lo za­po­sta­vlje­no i od pret­hod­ne vla­sti, ko­ju je oko dvi­je de­ce­ni­je vr­ši­la DPS.

– Ak­tu­el­noj vla­sti ni­je la­ko da po­stig­ne ogro­man za­o­sta­tak u raz­vo­ju iako su po­ku­ša­va­li da nam po­mog­nu kroz sa­na­ci­ju se­o­skih pu­te­va, ko­je su od­mah po stu­pa­nju na vlast na­su­li šljun­kom. Bo­šnjač­ka stran­ka je, čim je za­u­ze­la po­zi­ci­je u op­šti­ni, ve­li­kom bro­ju do­ma­ćin­sta­va po­mo­gla jed­no­krat­nim nov­ča­nim po­mo­ći­ma. Mno­gi­ma su po­mo­gli da do­bi­ju kro­vo­ve nad gla­vom, kao i u do­vo­đe­nju vo­de za pi­će, te iz­grad­nji šta­la i dru­gih obje­ka­ta. Pu­tem do­na­ci­ja smo obez­bi­je­di­li ra­ču­na­re za po­tre­be na­še ško­le. Ipak, naj­ve­ća in­ve­sti­ci­ja je iz­grad­nja škol­skog po­li­go­na, vri­jed­nog 85.000 eura, či­ju re­a­li­za­ci­ju smo obez­bi­je­di­li po­sred­stvom na­ših ka­dro­va (BS). Do do­la­ska BS na vlast vi­še od de­ce­ni­ju i po ni­smo ima­li ni­jed­nog za­po­sle­nog a sa­da ima­mo če­tvo­ro – ka­že Ibra­hi­mo­vić. 
On po­tvr­đu­je da mla­di Bu­ko­vi­ča­ni na­pu­šta­ju se­lo te da mi­gra­ci­je tra­ju vi­še od dvi­je de­ce­ni­je. Na­gla­ša­va da je kao pred­sjed­nik MZ od ak­tu­el­ne vla­sti još pri­je vi­še od tri go­di­ne do­bio uvje­ra­va­nja da će Bu­ko­vi­ca bi­ti pri­o­ri­tet­na ka­da je ri­ječ o iz­grad­nji in­fra­struk­tu­re. 

– Do­sad je ma­lo ura­đe­no ali nam je obe­ća­no da će na­še se­lo na pro­lje­će do­bi­ti pri­o­ri­tet. Uko­li­ko mi­sle da osta­ne­mo na svo­ja og­nji­šta vlast bi mo­ra­la da iz­gra­di pu­te­ve, obez­bi­je­di kva­li­tet­nu stru­ju i vo­du. Uko­li­ko nam ova vlast ne is­pu­ni po­sljed­nja obe­ća­nja, mi će­mo pri­zna­ti da ni Bo­šnjač­ka stran­ka ni­je ra­di­la za do­bro­bit gra­đa­na – za­klju­ču­je Ibra­hi­mo­vić uz pod­sje­ća­nje da je Bu­ko­vi­ca pri­je de­ce­ni­ju i po ima­la ne­ko­li­ko de­se­ti­na upo­sle­nih.V.Rat­ko­vić

Zbog lo­šeg na­po­na cr­ka­va­ju apa­ra­ti

Snab­dje­ve­nost stru­jom je alar­mant­na jer je da­le­ko­vod od 63 ki­lo­me­tra do te­me­lja za­sta­rao uslijed će­ga Bu­ko­vi­ca, kao i na­ši su­sje­di iz Pa­u­či­ne tr­pi­mo ve­li­ku šte­tu, zbog ne­do­stat­ka na­po­na. Stu­bo­vi su is­tru­li­li pa zbog ovih i slič­nih pro­ble­ma mi stru­ju do­bi­ja­mo na 15 mi­nu­ta a isto to­li­ko osta­je­mo bez nje po ne­ko­li­ko pu­ta dnev­no. Zbog to­ga na­ši kuć­ni apa­ra­ti ne mo­gu da iz­dr­že vi­še od po­la go­di­ne. Uko­li­ko pad­ne ma­li sni­jeg ili du­ne vje­tar mi osta­je­mo bez stru­je a do­dat­ne pro­ble­me stva­ra i dr­ve­će ko­je do­la­zi u kon­takt sa da­le­ko­vod­nim ži­ca­ma. Slič­na si­tu­a­ci­ja je u svim ov­da­šnjim se­li­ma ali u Bu­ko­vi­ci je na­pon vr­lo slab i taj pro­blem tra­je de­ce­ni­ja­ma. Obra­ća­li smo se nad­le­žni­ma da nam ri­je­še ovaj pro­blem, ali nam je re­če­no da tre­ba da se ra­di tra­fo­sta­ni­ca, a ka­da će ona bi­ti iz­gra­đe­na to ni­ko ne zna – ka­že Ibra­hi­mo­vić

Ru­jo­vić: Sa ova­kvom vla­šću ne mo­že­mo na­pri­jed 

Po­ljo­pri­vred­nik Ra­sim Ru­jo­vić, ko­ji uz­ga­ja 24 kra­ve, is­ti­če ne­za­do­volj­stvo po­dr­škom ko­ju far­me­ri ima­ju od dr­ža­ve.

– Sa dr­žav­nog ni­voa se mno­go pri­ča da po­ma­žu po­ljo­pri­vre­du, ja ne osje­ćam da mi bi­lo šta po­ma­žu. Pri­je sve­ga, far­me­ri iz na­šeg se­la su ugro­že­ni ot­ku­pom mli­je­ka jer ne­ma­mo ko­me da ga pre­da­je­mo. Do pri­je par mje­se­ci smo ga pre­da­va­li La­zi­na­ma a ka­da su uvi­dje­li da ima­ju mli­je­ka na pre­tek oni su po­če­li da se ža­le na kva­li­tet na­šeg mli­je­ka i na­vod­no pri­su­stvo bak­te­ri­ja. Ista je pri­ča i sa ot­ku­pom sto­ke ko­ju smo pri­nu­đe­ni da tje­ra­mo na stoč­nu pi­ja­cu u Be­ra­na­ma. Ta­mo če­sto ima­mo pro­ble­ma s po­li­ci­jom ko­ja nam tra­ži da ima­mo re­gi­stro­va­ne pri­ko­li­ce ali mi ni ova­ko ne mo­že­mo da op­sta­ne­mo, pa nas nji­ho­ve ka­zne do­dat­no is­cr­plju­ju. Stru­je ne­ma­mo, pa mu­zi­li­ce ne mo­gu da ra­de i zbog to­ga mi do­đe da sve pre­dam đa­vo­lu. Sma­tram da je ne­bri­ga pre­ma se­lja­ku pre­vr­ši­la sva­ku mje­ru – ka­že Ru­jo­vić i do­da­je da u su­sjed­noj Sr­bi­ji is­pla­ću­ju pre­mi­je po ov­ci vi­še ne­go u Cr­noj Go­ri za kra­vu, za ko­ju je u Sr­bi­ji pre­mi­ja čak 250 eura.

– Mo­ja dva bra­ta su se do sko­ro ba­vi­la sto­čar­stvom ali zbog ova­kvog od­no­sa dr­ža­ve na­pu­sti­li su sve i oti­šli u ino­stran­stvo pa ću vje­ro­vat­no i ja isto uči­ni­ti. Ra­ni­je je sva­ka ku­ća ima­la po naj­ma­nje 10 gr­la krup­ne sto­ke i na de­se­ti­ne ova­ca a sa­da ne­ko dr­ži jed­nu ili dvi­je kra­ve. Ako se ne­što ne pro­mi­je­ni utri­je­će se stoč­ni fond jer na­rod bje­ži tr­bu­hom za kru­hom tra­že­ći bo­lje a svu­da je bo­lje ne­go što je kod nas. Sa ova­kvom vla­šću ne mo­že­mo na­pri­jed – za­klju­ču­je Ru­jo­vić, ko­ji sma­tra da bi bi­lo po­treb­no iz­gra­di­ti mlje­ka­ru u Ro­ža­ja­ma.

 
izvor: DAN

Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone



Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVI ODGOVOR

No more articles