Murino da krene stopama Gusinja

Gusinje – Funk­ci­o­ner De­mo­krat­skog fron­ta (DF) Mi­lun Zo­go­vić po­hva­lio je gra­đa­ne Gu­si­nja što su se iz­bo­ri­li za po­vra­tak sta­tu­sa op­šti­ne, na­gla­ša­va­ju­ći da će sa­da ima­ti pri­li­ku da se sa­mi sta­ra­ju o se­bi i svoj lo­kal­ni dru­štve­no-po­li­tič­ki ži­vot or­ga­ni­zu­ju u že­lje­nom prav­cu. Zo­go­vić sma­tra da bi nji­ho­vim ko­ra­ci­ma tre­ba­lo da kre­nu i gra­đa­ni Mje­snog cen­tra Mu­ri­no i Mje­sne za­jed­ni­ce Bre­zo­je­vi­ca.

– Ne­za­do­volj­stvo gra­đa­na Gu­si­nja po­sto­je­ćim sta­tu­som i tret­ma­nom u okvi­ru op­šti­ne Plav u ko­joj eg­zi­sti­ra­ju mje­sni cen­tri Plav, Mu­ri­na i Gu­si­nje, oči­gled­no je bi­lo oprav­da­no. Gu­si­nja­ni su se iz­bo­ri­li za no­vi mo­del ko­ji će za­si­gur­no is­pu­ni­ti nji­ho­va oče­ki­va­nja. Ina­če, u mo­de­lu funk­ci­o­ni­sa­nja kao tri mje­sna cen­tra bi­li su rav­no­prav­ni je­di­no u for­mal­nom smi­slu. Ap­so­lut­na do­mi­na­ci­ja u svim aspek­ti­ma dru­štve­no-po­li­tič­kog, pa čak i sport­skog ži­vo­ta, ko­ja se naj­bo­lje vi­di kroz opre­dje­lji­va­nje bu­džet­skih sred­sta­va, is­klju­či­va je eks­klu­zi­va mje­snog cen­tra Plav, dok su se Mu­ri­na i Gu­si­nje mo­ra­li za­do­vo­lja­va­ti onim što osta­ne. Rje­ša­va­njem sta­tu­sa Gu­si­nja, u op­šti­ni Plav pre­ma po­sto­je­ćoj te­ri­to­ri­jal­noj or­ga­ni­za­ci­ji osta­ju mje­sne za­jed­ni­ce Plav, Pr­nja­vor, Bre­zo­je­vi­ca, Ve­li­ka i Mu­ri­na, a pre­ma tret­ma­nu neo­p­hod­no je da Mu­ri­no i Bre­zo­je­vi­ca raz­mi­sle o svom bu­du­ćem sta­tu­su – oci­je­nio je Zo­go­vić ko­ji po­ja­šnja­va da gra­đa­ni mje­snog cen­tra Mu­ri­no i mje­sne za­jed­ni­ce Bre­zo­je­vi­ca, po­u­če­ni pri­mje­rom Gu­si­nja, sva­ka­ko mo­ra­ju raz­mi­šlja­ti o po­pra­vlja­nju sop­stve­nog sta­tu­sa i tret­ma­na od stra­ne lo­kal­ne ad­mi­ni­stra­ci­je. Neo­p­hod­no je, ka­že, tra­ži­ti ostva­ri­va­nje rav­no­prav­ne za­stu­plje­no­sti u or­ga­ni­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, dr­žav­nim or­ga­ni­ma, kao i u ras­po­re­đi­va­nju bu­džet­skih sred­sta­va u skla­du sa pro­cen­tu­la­nim uče­šćem u te­ri­to­ri­jal­nom smi­slu i bro­ju sta­nov­ni­ka.

– Mo­ra se obez­bi­je­di­ti da broj za­po­sle­nih gra­đa­na srp­ske i cr­no­gor­ske na­ci­o­nal­no­sti u lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi op­šti­ne Plav i dr­žav­nim or­ga­ni­ma bu­de shod­no nji­hov uče­šću u bro­ju sta­nov­ni­ka op­šti­ne, ka­ko bi mul­ti­et­nič­ki sklad bio pre­ni­jet i u di­je­lu be­ne­fi­ta, a ne sa­mo osta­jao na ver­bal­nom ni­vou kao su­va te­o­ri­ja bez prak­tič­nog ute­me­lje­nja. Uko­li­ko, pak, ne bu­de do­bre vo­lje za ova­kvim mo­de­lom, ne bi tre­ba­lo za­bo­ra­vi­ti da je mje­sni cen­tar Mu­ri­na eg­zi­sti­rao jed­no vri­je­me kao sa­mo­stal­na op­šti­na i da za­jed­no sa mje­snom za­jed­ni­com Bre­zo­je­vi­ca ima po­ten­ci­ja­la za raz­ma­tra­nje dru­gih mo­guć­no­sti. Sva­ka­ko, po­sli­je pred­sto­je­ćih lo­kal­nih iz­bo­ra tre­ba­lo bi raz­mi­sli­ti i na­ći naj­bo­lje mo­de­le ka­ko bi gra­đa­ni mje­snog cen­tra Mu­ri­no i mje­sne za­jed­ni­ce Bre­zo­je­vi­ce iz­bo­ri­li se za ono što im po za­ko­nu pri­pa­da, jer su de­ce­ni­ja­ma ta­o­ci ne­bri­ge lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, što se naj­bo­lje vi­di kroz de­va­sta­ci­ju ovih pod­ruč­ja i mi­gra­ci­je mla­đe po­pu­la­ci­je pre­ma cen­tral­nom i ju­žnom re­gi­o­nu u po­tra­zi za eg­zi­sten­ci­jom – po­ru­ču­je Zo­go­vić.

On za­klju­ču­je da su ko­ra­ci na osa­mo­sta­lji­va­nju neo­p­hod­ni i mo­ra­ju se pred­u­ze­ti u ci­lju po­ku­ša­ja oži­vlja­va­nja pod­vi­si­tor­skih, pod­go­le­ških i pod­ča­kor­skih se­la či­je za­pu­šte­ne ku­će i avli­je opo­mi­nju da će ako se ova­ko na­sta­vi one bi­ti do­mi­nan­tan am­bi­jent ovog di­je­la op­šti­ne Plav.

(dan)