Greške ostalih igrača mogu da se pripišu i nekom drugom, njegove njemu i nikom više. Najbolji je ili najgori u timu. To je sudbina golmana od koje ne mogu da pobegnu ni oni najveći. Na temu – golman, zahvalnijeg sagovornika od bivšeg čuvara mreže, a danas trenera golmana – nema. Sead Gluhavičanin (49) je bivši vratar Novog Pazara iz devedesetih godina prošlog veka, koji zbog učestalih povreda kači rukavice o klin već u 28 godini. Danas je trener golmana Tutina, povremeno i Novog Pazara, istovremeno i učitelj u sopstvenoj školi za čuvare mreže.
* Kad tim prima manje od gola po utakmice to je najbolji dokaz da je pozicija golmana jedna od najstabilnijih u ekipi Tutina?
– Nikola Tasić bio je golman Slobode iz Užica i Borca iz Čačka, ima 24 godine i zreo je za superligašku scenu. Ovim sam verujem sve rekao. Pred drugim golmanom je velika budućnost, Petar Ćulibrk je pre dve sezone čuvao mrežu Čukaričkog u kvalifikacijama za omladinsku Ligu šampiona.
* U Tutin ste stigli iz Novog Pazara u koji ste za trenera golmana došli u sezoni koja je prethodila ulasku u Superligu. Bilo je to neko drugo, zlatno vreme novopazarskog fudbala?
– Poziv koji se ne odbija stigao je od Bajra Župića i Ratka Šarca. Tim je vodio Mladen Dodić, da bi u stručnom štabu ostao i u Superligi, sve do brzog odlaska trenera Mihajla Ivanovića.
* Par godina kasnije ste se vratili. Klub je i dalje bio superligaš?
– Dugo ću pamtiti saradnju koju sam imao sa Zoranom Marićem, Dejanom Govedaricom, Neškom Milovanovićem, Nebojšom Vučićevićem i Izetom Lajićem. U prvom mandatu golmani su bili Borivoje Ristić i Vladan Đogatović, kasnije Mladen Živković, Zlatko Zečević, Miloš Budaković i Bojan Zogović.
* Koga od trenera ćete najduže pamtiti, a za kog golmana bi moglo da se kaže da je za nijansu bio bolji od ostalih?
– Ne bih nikoga da izdvajam, ali postoji nešto što nikada neću zaboraviti. Pre prvog treninga koji je održao, Zoran Govedarica je golmanima rekao da su oni druga firma i da on sa njima nema ništa. Pokazao je na mene i rekao, on donosi odluke i sve što vam je nejasno pitajte ga. Bila je to klasična podela rada u kojoj vam se daju odrešene ruke, dobio sam potpunu samostalnost. Analizirao bih danima s golmanima igrače protivničkih timova koji izvode prekide i penale. Šteta što smo tada zapali u krizu. Naravno, ne pitaju se uvek treneri golmana u koga imaju najviše poverenja, poslednju reč uglavnom daju glavni treneri. Kako sam radio sa Govedaricom tako sarađujem i sa LJajićem.
* Novi Pazar je prva i najveća ljubav. Zašto su tek po ispadanju iz Superlige priliku da čuvaju njegovu mrežu konačno dobili Novopazarci?
– Preovladavao je kod trenera neki neopravdan strah. Kako golman da se nametne ako ne dobije šansu. Koč je i tada zasluživao mesto među stativama.
* Desetak godina imate sopstvenu golmansku školu. Ko su njeni najbolji i najpoznatiji polaznici?
– Mnogo je škola fudbala u gradu, iz tog razloga javila se potreba za individualnim radom van ekipe. Danas radim sa petnaestak golmana, među kojima su vratar omladinskog i rezervni prvog tima Admir Omerović, čuvar mreže kadeta Novog Pazara Kadir Hajrović, četvorica dolaze iz obližnje Raške.
* Neki su iako vrlo mladi već napravili iskorak u karijeri?
– Još dok je bio petlić sa mnom je radio Lazar Slavković, Novopazarac koji je danas golman kadetske reprezentacije Srbije i Partizana, pa Vladan Simić čuvar mreže Brodarca, Denis Krasić i Nemanja Andrijanić su u Napretku. Naravno, umalo da zaboravim prvog golmana Novog Pazara Pavla Nićiforovića.
* Kako gledate na njegove nastupe u Prvoj ligi?
– Ne ide mu kao ni ostalim igračima na ruku situacija u klubu, ali ja sam zadovoljan. Iz utakmice u utakmicu napreduje. Videli ste da je nedavno njegovom zaslugom osvojen bod protiv Teleoptika, a stigao je da odbrani i dva penala.
* Jesenas Jasmin Koč, sada Nićiforović često napuštaju svoj kazneni prostor uključujući se u igru. Podržavate li takav stil branjenja?
– Naravno, to je način branjenja najboljih svetskih golmana. Ako ne znaš da igraš nogom ne možeš ni da budeš golman. Vreme linijaša je davna prošlost. Kod istrčavanja samo valja pronaći meru. Problem je i to što se kod nas ništa ne prašta, a svedoci ste da i najbolji predstavnik takvog načina branjenja Nojer sebi više puta dopusti velike greške, ali to mu niko ne uzima za zlo. To je stil kojem moraju ostati dosledni, s tim da u pojedinim situacijama neke poteze valja uprostiti, a to znači odigrati iz prve ili kad je pozicija komplikovana loptu bez razmišljanja izbaciti u aut.
* Nekada su na ceni bili golmani – paraderi. Gde su se izgubili?
– Dobar golman brani ono što je moguće, odbrani li i nemoguće tad je vrhunski. Ipak je to stil branjenja koji pripada davno prošlim vremenima.
* Zašto je krivica za primljeni gol po pravilu golmanova?
– Samo iz ugla posmatrača i ostalih igrača u timu to izgleda tako. Oni ne vide ili ne žele da vide sve greške koje prethode golu. Uglavnom je golman najmanji krivac, ali u glavama svih aktera koji nisu golmani je samo slika lopte koja ulazi u mrežu.
* Šta je za golmana jedanaesterac?
– Poslastica. Ne poznajem golmana koji ima strah od jedanaesteraca. Dobro izveden penal ne može da se brani, a golman je uvek u psihološkoj prednosti prilikom njegovog izvođenja. Junak si kad odbraniš, ne snosiš krivicu kad primiš gol. Kod jedanaesteraca važno je za golmana da vodi ličnu statistiku izvođača penala. Tako je Nićiforović odbranio penal u meču sa Bežanijom.
Bio sam dobar fudbaler
Od golmana do golmana se razlikuje priča o ulasku u čudesni svet čuvara mreže.
– Bio sam dobar fudbaler, ali kako sam odskakao od vršnjaka visinom, trener mlađih kategorija Novog Pazara Vehbija Škrijelj na jednom treningu odredi me da stanem na gol. Sa 14 godina odem sa kadetskom ekipom Pazara, koju je vodio trener Jonuz DŽanković, na neki turnir u Kragujevac. Tamo odbranim skoro sve, i više nisam imao dilemu šta ću biti. Sa 16,5 bio sam prva rezerva legendarnom golmanu Novog Pazara Novici Jovanoviću. Ne sećam se debija u prvom timu, ali pamtim devedesete. Bila je Druga A i B liga, jaka konkurencija, a ja na nekih šest, sedam utakmica najbolji igrač. Jedan sam od retkih koji je od novinskih izveštača ocenjen desetkom, bilo je to u meču sa Pobedom u Prilepu, prisetio se lepog detalja iz karijere, Gluhavičanin.
Tutin može i dalje i više
Tutin je prvi deo šampionata u Srpskoj ligi – Zapad okončao na sjajnom trećem mestu. „Nije to iznenađenje. Radi se o odlično organizovanom klubu koji vodi preduzimljivi predsednik Ernes Dacić. On i ljudi koji ga okružuju znaju šta rade, s njima Tutin može i dalje i više. Pronađen je idealan način selektiranja ekipe, uz odlične igrače sa strane u timu je uvek najmanje šest domaćih. Ovakav Tutin do poslednjeg kola biće uz rame Slogi iz Požege, Smederevu 1924 i Jošanici u trci za Prvu ligu. Bilo bi sjajno da zajedno sa prijateljem Izetom LJajićem kao prvim trenerom ispišem istoriju tutinskog fudbala“, ne krije o čemu sanja Sead Gluhavičanin.
Pobedili prvoplasirano Smederevo
U poslednjem kolu Srpske lige – Zapad fudbaleri Tutina kao domaćini pobedili su jesenjeg prvaka Smederevo 1924 (2:1). Golove za ekipu koju vodi Izet LJajić postigli su Grkajac u 49. i Đakovac u 83. minutu, za goste jedini strelac bio je Stojanović u 84. minutu. Tutin je trenutno treći sa 27 bodova. Prvoplasirano Smederevo ima 29, a Sloga iz Požege sa istim brojem bodova nalazi se na drugom mestu. Jošanica je četvrta sa 26 bodova.
izvor: Danas
