21. Juni 2018

Direktne inostrane investicije i otvaranje novih radnih mjesta u Novom Pazaru su, čini se, mislene imenice, piše “Danas”.

I tako je već osamnaest godina, a konstatacije o ovom gradu, kao velikom privrednom potencijalu, postale su protokolarne posle dolaska brojnih inostranih delegacija. Dolaze, razgledaju, razgovaraju i odlaze. I nikad se više ne vraćaju. Do pre desetak godina, govorilo se da je razlog tome nestabilna politička situacija u ovom regionu, sada je opravdanje nedostatak savremenih saobraćajnih komunikacija – auto puteva, željeznice, blizine aerodroma. Zato se gradska uprava, u naporima da smanji veliku nezaposlenost, oslanja na lokalne privrednike, kroz sopstvene i programe Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) i inostranih donatora. U prethodnih petnaestak dana realizovana su dva takva projekta.

NSZ je obezbijedila više od 53 miliona dinara za aktivne mjere zapošljavanja, zahvaljujući kojima je posao dobilo 304 lica. Za 56 osoba iz kategorije teže zapošljivih subvencije od 11,9 miliona dinara dobilo je 50 poslodavaca, dok je 76 nezaposlenih dobilo 13,3 miliona dinara za pokretanje sopstvenog biznisa. U program stručne prakse uključene su 172 osobe, koje će praksu obavljati kod 50 poslodavaca i za to je NSZ obezbedila 28 miliona dinara. Stiglo je i obećanje da će do kraja godine, biti podržane dodatne mjere zapošljavanja u Novom Pazaru.

Lokalna samouprava i NSZ potpisali su ugovor o realizaciji Lokalnog akcionog plana zapošljavanja (LAPZ) za ovu godinu. Potpisnici ovog dokumenta su se obavezali da za ovaj program obezbede po 10 miliona dinara za zaposlenje još 100 lica. U toku je i realizacija projekta “Novi Pazar – novi poslovi”. Prošle sedmice uručeni su ugovori poslodavcima o subvencijama za otvaranje 30 novih radnih mjesta. Po 1.500 eura za svako otvoreno radno mesto dobilo je 26 novopazarskih privrednika i preduzetnika. Svi zaposleni su dobili ugovore na neodređeno vreme, a riječ je o licima iz kategorije teže zapošljivih – Romi, povratnici iz zemalja Evropske unije i mlađi od 30 godina.

Ovim je završen prvi dio projekta, a u drugom delu biće dodeljeno 20 grantova za započinjanje sopstvenog biznisa i dva za podršku socijalnom preduzetništvu. Riječ je o projektu vrednom 200.000 eura za čiju je realizaciju veći deo sredstava, odnosno 190.000 evra, obezbedila Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), dok je lokalna samouprava učestvovala sa 10.000 eura. Ima i drugih projekata, koji obuhvataju teoretsko i praktično sticanje znanja nezaposlenih. Sve je to nedovoljno da se učini značajniji pomak u smanjenju broja nezaposlenih.

Prema najnovijim podacima Filijale NSZ, na evidenciji nezaposlenih nalazi se 18.500 lica. Novi Pazar se ubraja u najmlađe gradove u Srbiji, ali je i na vrhu republičke ljestvice po stopi nezaposlenih – bez posla je 50 odsto radno sposobnog stanovništva. Ipak, ima i deficitarnih zanimanja. Osim tekstilaca i obućara na cijeni su i građevinski radnici (tesari, varioci, armirači). Na tržištu rada “atraktivni” su i kozmetičari, kuvari i knjigovođe. Do posla brzo dolaze i programeri, arhitekte, građevinski inženjeri, lekari specijalisti, profesori matematike i diplomirani farmaceuti.

Filijala NSZ zapošljavanja stalno organizuje obuke i prekvalifikacije, kako bi nezaposleni stekli znanja i veštine radi lakšeg pronalaženja radnih mjesta. Posebno je popularno učenje stranih jezika, za koje su najzainteresovaniji zdravstveni radnici. Moglo bi se reći da je trend među mladima da u velikom broju odlaze na privremeni rad u inostranstvo. Uglavnom su angažovani na gradilištima.

Tri mjeseca rade u inostranstvu, najčešće u Slovačkoj, a tri su kod kuće. Već postoji razrađena šema odlaska – jedni drugima “otvaraju” radna mjesta na bauštelama. Ako je za utehu, delegacije lokalnih samouprava Novog Pazara,Tutina i Sjenice dva puta su u prethodnih mjesec dana boravile u Njemačkoj. Tamo su se susreli sa privrednicima iz dijaspore u namjeri da ih motivišu da svoj kapital ulažu u ovaj kraj i otvaraju nova radna mjesta.

Novopazarski apsurd

Zvuči apsurdno, ali činjenica je da bez obzira na više od 18.500 ljudi bez posla, od kojih su mnogi godinama na evidenciji Filijale NSZ, postoje deficitarna zanimanja koja omogućavaju brzo zaposlenje i pristojnu zaradu.

U gradu tekstilne, obućarske i industrije namještaja, trgovine i ugostiteljstva, najviše se traže radnici za te poslove. Tako su, recimo, kod proizvođača konfekcije i obuće, stalno otvoreni konkursi. Više od godinu dana “operiše“ se podatkom da samo proizvođačima džins odjeće i lake konfekcije fali više od 1.000 radnika.

(Danas)

Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone



Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

No more articles