Međutim, hanuma koja je svojim danonoćnim angažmanom, stalnom brigom za vjeru i bošnjaštvo, britkim novinarskim perom i borbom za afirmaciju žene muslimanke postala simbol Bošnjakinje naših prostora i dragulj kojim se Islamska zajednica i nacionalne institucije Bošnjaka ponose jeste Mersada Nuruddina Agović. Rođena u Skoplju, odrasla u Tutinu i Rožajama, školovana u Sarajevu, nastanjena u Tuzli, rado viđena u dijaspori, okrenuta ka Novom Pazaru. Vjeroučiteljica, kaligraf i slikar, novinarka, pčelar, dobra supruga i kćerka, požrtvovana majka i sestra. Svršenica medrese, Fakulteta islamskih nauka, doktorant na Internacionalnom univerzitetu. U stalnom ibadetu, široko obrazovana, inteligentna, multitalentovana, hrabra, dostojanstvena, plijeni pojavom, a skrušena i skromna. Jednostavno, Bošnjakinja po mjeri koja je u svojoj ličnosti objedinila sve ono što ju je učinilo uzorom ostalim ženama koje se bore na putu islama i bošnjaštva. I ne samo njima, već i onima iz redova „jačeg pola“ koji izgaraju na ovim vjersko-nacionalnim projektima.
Međutim, Nuruddina je, od kako zna za sebe, u stalnoj borbi. Kao djevojka teško se izborila za svoj hidžab, kada je mahrama ‘80-ih godina u južnom Sandžaku bila simbol starih i zaostalih žena. Kasnije se borila da na svoju mnogobrojnu porodicu, kao najstarija od 11-oro djece, prenese ljubav prema vjeri i znanje koje je sticala družeći se s knjigom. U toku agresije na Bosnu, dok su mnogi bježali iz zemlje, uspjela da pređe sve prepreke, uđe u Tuzlu i priključi se svojoj novoj porodici. U Gradu soli, posljednjem bastionu komunizma, često je neshvaćena i marginalizovana, u stalnoj borbi da kao jedna od prvih vjeroučeteljica, i pored svojih kvaliteta, obezbijedi sebi normu časova radeći u više škola istovremeno. Svoju brigu za stanje u Bosni i Sandžaku, neslaganje sa ponašanjem bošnjačkih političara, želju da doprinese odbrani Islamske zajednice i nacionalnoj borbi pretočila je u mnogobrojne tekstove koje objavljuje u Glasu islama, reviji Sandžak, listu Saff, na web-portalima Sandzak.press, Bosnjaci.net, Islamskazajednica.org… Zbog svog kritičkog osvrta i prozivanja odgovornih više je cijenjena i tražena van granica Bosne, ali joj je podrška malobrojnih autoriteta, kao što su dr. Mustafa-ef. Cerić, mr. Muharem-ef. Omerdić i mr. Fatmir Alispahić, mnogo značila.
Sandžak, kao što to često i biva, prepoznao je Nuruddinine kvalitete i širom joj otvorio svoja vrata, gdje je uvijek rado viđen gost i promotor svog književno-umjetničkog rada. Lider vjerskog i nacionalnog pokreta muftija Muamer-ef. Zukorlić adresa je gdje se ona najčešće obraća i odakle crpi svoju energiju, podržana od najvećeg autoriteta Bošnjaka. U svojim saradnicima iz Mešihata, sa Univerziteta, iz Svjetskog bošnjačkog kongresa, Bošnjačke nacionalne fondacije, Bošnjačke kulturne zajednice i Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka dobila je iskrene sagovornike i prijatelje, koji je razumiju i podržavaju. U sandžačkoj dijaspori je napravljena „lista čekanja“ njenog gostovanja kako bi predstavila svoju knjigu prvenac „Na bošnjačkoj lađi“ i nanovo promovisala istinu da su doista Bošnjaci elitni narod. Uključena je u rad organa Svjetskog bošnjačkog kongresa, a kao budućeg doktora nauka očekuju je i mnogi naučni angažmani.
Hiperaktivna, a porodična; nenametljiva, a prodorna; uvijek budna, a neumorna; oštra, a čitljiva; otvorena, a nedodirljiva; borbena, a plemenita; uspješna, a samokritična – sandžačka odiva Nuruddina je bošnjačka heroina.
Autor: Redakcija
revija SANDŽAK | 1. februar 2014. | br. 176 | RevijaSANDZAK.com
Pravi dokaz da je zena biser Islama <3
Ipak, zemljaci muslimani, ne treba zaboraviti to vreme nasih predaka – pre turskih osvajanja. Tad su nam svi preci bili Srbi. Muslimani ne treba ih se odricu, jer ce biti jedini narod na svetu koji se odrice svojih predaka i njihove kulturne bastine. O tome da smo svi pripadnici jednog naroda, bez obzira na veru, lepo je objasnio Vas zemljak, Salih Salihovic, iz Sjenice:
О исламизацији Срба у Босни и Рашкој, пише Салих Селимовић и истиче, да су муслимани, све до најновијг доба, посећивали православне храмове и славили православне свеце, јер су те обреде наследили од својих православних предака, а не од припадника неке нехришћанске вере:
„У првом периоду турске окупације, ислам су прихватили појединци из властелинских породица, трговци, занатлије и сточари власи у брдско-планинским пределима, где је организација српске православне цркве била слабија. Власи су били слобднији од земљорадника и вршили су разне помоћне војне службе за Турке. Знатан број хришћана је исламизиран и кроз данак у крви (девширма). Неки родитељи су урезивали крст на чело дечака, или им ломили и секли прсте на десној руци, како би их спасили да буду одведени у Истамбул и постали ‘Турци’ јаничари… Ако се ко од раје потурчи, одмах има сва права као и остали Турци; не само што га Турци неће прекорити због пређашње вере, него што ће га свако радије помоћи него рођеног Турчина… И поред прихватања вере освајача, никада наши домаћи муслимани нису заборавили свој матерњи језик, а у отменијим круговима се увек писало ћирилицом, коју су, често, називали ‘босанчицом’, ‘беговским писмом’, или ‘старом србијом'… Ћирилица и српски језик су били у употреби на турском двору, а Дубровник је, у преписци са турским достојанственицима, који су били пореклом ‘наше горе лист’ користили ћирилицу и српски језик још од 1420. године. Султан Мехмед Фатих је говорио и грчки и словенски, заправо српски. И, касније, кад је дошло до радикалније исламизације, ипак су биле сачуване код муслимана и многе хришћанске и уопште аутохтоне народне традиције и празници, као што су: Божић, Савиндан, Ђурђевдан, Видовдан, Прокопље, Младенци. У народном календару код муслиман, поготово у руралним срединама, се све до данашњих дана користи одредница ‘од Божића’ или ‘до Божића’, ‘за Видовдан’, ‘по Ђуршевдану’, или ‘на Прокопље’ (Свети Прокопије) неће да раде, и слично. Наши муслимани су, веома често и издашно, давали поклоне црквама и манастирима и посећивали их, тражећи често лека и савета. Посебно је поштован култ Светог Саве, посећиван и дарован Манастир Милешева. И данас има веровања у народу Рашке, да је Аранут Синан-паша спалио мошти Светог Саве на Врачару 1594. само због тога“.
Gospodine Slobodane sve više mi potvrđujete mišljenje.Ipak ste vi žrtve “vidovdanskog kulta”, zapravo nesposobnosti da se život razluči od mita, i dalje ostajete zatočnici mitologije.
Samo se ti drzi Saliha i uzivaj.
A evo kako taj TVOJ salih “uceno” besjedi:
“Посебно је поштован култ Светог Саве, посећиван и дарован Манастир Милешева. И данас има веровања у народу Рашке, да је Аранут Синан-паша спалио мошти Светог Саве на Врачару 1594. само због тога“.
A evo sta je Rastko medj srbljem znan kao sveti sava govorio o islamu:
“Proklinjem Alija zeta Moamedova po kćeri, i Apupikerta i Vukikera, i Umara i Talhana i Apupakra, Sadikina i Maviju i Zupeira i Avdelana i Zeita i Izita i Saita i Utmana i sve ostale suvernike i saradnike i naslednike Moamedove.
Proklinjem Zadizu i Aiseju i Zejnepu i Omeltunu – prve i najskvrnavije od žena Moamedovih; i Fatumanu kćer njegovu.
Proklinjem zvani Kuran, odnosno čitav spis Moamedov, koji laže kad govori da ga je arhangel Gavrilo njemu sneo. I čitavo učenje i zakone i potajena kazivanja i tajne i predanja i hule njegove.
Proklinjem raj Moamedov u kojem će, kaže, biti četiri reke: jedna, čiste vode što se ne muti; druga, mleka što ne menja sladost svoju; treća, vina slatka i, četvrta, meda proceđena. A doći će, [kaže], i dan u kojem će odrediti da pet hiljada godina prebivaju u raju Sracini sa svojim ženama, koji će živeti telesno i skvrno, i pod hladovinom nekih drveta koja se nazivaju sidri i taleh jesti meso od ptica koje zažele, i plod svakojaki; piti čistu vodu sa izvora i potoka Zingiver, zvanog Salsavila; i biti služeni vinom zahvatanim sa izvora zvanog Stenim. Muškarci i žene će rastom tada dosezati nebesa, a sramni udovi – 40 lakata, spajajući se nenasito pred Bogom, jer se Bog, reče, ne posramljuje.
Proklinjem anđele kojima je Moamed dao imena: Areta i Varota i Tazafa i Maruva, za koje izmišlja da su od častnih Božjih.
A uz njih proklinjem proroke i apostole što ih je izumeo, a to su: Hud i Zalet i Saleh i Soaip i Edris i Doalifil i Lokman.
Proklinjem i sva svedočanstva Moamedova, koja iz Starog pisma, tobože, preuze, izopačavajući ih i huleći i mnoštvo laži govoreći protiv Noja n Avrama i Isaka i Jakova, protiv Josifa i Jova i Mojsija i Arona, protiv Davida i Solomona i Ilije i Jone, protiv Zaharije oca Jovana Preteče.
Proklinjem još sve ono što [on] rodoslovi paganski i neznalački o drugim Božjim stvorenjima, i o suncu i mesecu, govoreći da su oni konjanici.
Proklinjem tajno učenje Sracina i Moamedovo obećanje da će, reče, biti ključar raja i uvesti u njega sedamdeset hiljada pravednih Sracina, a grešnicima će suditi Bog; na njihovim vratovima biće privezane ispisane hartije pa će tako i oni ući u raj, nazvavši se proštenicima Moamedovim.
Proklinjem zakonodavstva Moamedova o brakovima i o razrešenju brakova i o očišćenju žena koje su učinile preljubu; i o broju žena i naložnica; i sva nečista učenja o tome.
Proklinjem Moamedovo huljenje koje govori da Bog koga hoće vara a koga hoće upućuje na dobro; i da, ako Bog ne bi hteo, ljudi među sobom ne bi ratovali: nego sam On čini što hoće, i svakom zlu i dobru on je uzročnik, i drži sreću i sudbinu svih.
Proklinjem Moamedovu izmišljotinu koja govori da se Gospod naš Isus Hristos rodi od Marije sestre Mojsijeve i Aronove besemeno – od Reči Božje i Duha. I da je, još dok je bio mlad, lepio ptice od blata i, duvajući u njih, oživljavao ih. I daje slepe isceljivao i mrtve podizao; da je, zamoljen od apostola, isprosio od Boga da mu spusti sa neba trpezu i nahrani ih. I da, niti je raspet, niti je stvarno umro kao čovek, nego samo prividno to od Jevreja pretrpeo. I da se, upitan od Boga da li je sebe nazvao Bogom u svetu, odrekao, govoreći: ‘Pa Ti sve saznaješ i znaš da se ne nazvah Bogom ni sinom Tvojim, jer sam sluga Tvoj i ne stidim se da to kažem’.
Proklinjem učenje Moamedovo, koje govori: Hristos nije sin Božji, već apostol i prorok, jer Bog reče da nema zajedničara i svi koji Hrista čine Njegovim zajedničarem biće mučeni u paklu ognjenom.
Proklinjem izmišljotinu Moamedovu u kojoj reče da će molitveni dom Božji biti onaj koji su [osnovali] Avram i Izmail u mestu zvanom Vakha, koje se i Meka zove, što označava poklonište uočavanja i naređuje da, ma gde da budu i mole se, svoja lica okreću na tu stranu.
Proklinjem i sami taj molitveni dom u mestu zvanom Meka, u kojem, kaže, leži po sredini veliki kamen sa likom Afroditinim pa ga treba poštovati zato što se na njemu sa Agarom spojio Avram, ili zato što za njega beše privezaokamilu kada htede žrtvovati Isaka. Onima, pak, koji tamo dolaze pa molitvu, naređuje da jednu svoju ruku ispruže ka kamenu, a drugom da obuhvate svoje uho i tako se vrte okolo neprekidno dok pe padnu onesvešćeni od okretanja.
Proklinjem i samu Meku i svu okolinu njenu. I sedam kamenova što su ih Sracini tamo bacili na hrišćane. I svaku molitvu i službu i običaje njihove.
Proklinjem one koji se klanjaju jutarnjoj zvezdi, to jest Danici, i Afroditi koju arapskim jezikom nazivaju Hovar, što znači velika.
Proklinjem sve zapovesti Moamedove u kojima hrišćane, rugajući im se, naziva otpadnicima i pričesnicima i dvobošcima; i podiže Sracine da ih mrze. A put Božji naziva klanicom i ratom protiv hrišćana, dok Sracine koji u takvom ratu umiru naziva sinovima Božjim i dostojnima raja.
Proklinjem prljave i nečiste zapovesti Moamedove o molitvama, kojima i ovo dodaje: da, ako ne nađu običnu vodu, uzmu sitan pesak i njime potru svoja lica i ruke.
Proklinjem učenje Moamedovo o sazdanju čoveka, u kojem kaže da je čovek bio sazdan od zemlje i od kaplje, od pijavica i od mešavine: i da se čoveku, kada je sazdan bio, po naređelju Božjem pokloniše svi drugi anđeli, a jedino se sotona ne pokori, ne pokloni se.
Iznad svega proklinjem boga Moamedova za koga kaže da je samo on bog – jedan bog iskovan, koji ne rađa niti je rođen, niti je iko bio sličan njemu. Sve, dakle, što je rečeno, i tog samog Moameda i njegovog skovanog boga, proklinjem i odričem ih se. ”
Moze salih da “postuje” sve ovo kao “musliman”, razumijem da i ti postujes saliha zbog toga sto on postuje ovakvog rastka, ali Bosnjaci bez obzira na vjeru nemaju ni trunke postovanja prema ovakvoj blasfemiji.
Bravo ona tebi Serdare ti njoj Bajraktare
Vazno je da znate
@ dobricabradic
Bravo ona tebi Serdare ti njoj Bajraktare
Vazno je da znate
_____________________
Dobrice, mi znamo koliko vrijedimo, ono što mislimo ili osjećamo podijelimo sa drugima.
U tome je ljepota Islama.
A tebe dugo nije bilo na ovom portalu da “prosipaš” negativnu energiju .
p.s. Popravljaš se u pisanju komentara , još kad bi se potrudio da naučiš koristiti znake interpunkcije zaista bi bilo dobro. 😀