Novopazarska odbojkašica, studentica ekonomije, Hena Kurtagić (20) članica je državne reprezentacije Srbije i učesnica ovogodišnjih Olimpijskih igara u Parizu. Debitovala je za seniorsku reprezentaciju na Mediteranskim igrama 2022. godine, kada je osvojila bronzanu medalju. Već naredne nedelje putuje u Milano, gde će dve godine nositi dres ekipe Vero Volej. Ranije je igrala za francuski Nant i Tent iz Obrenovca. Igra na poziciji srednjeg blokera, a visoka je 195 cm.
Free media: Jedna ste od troje olimpijskih takmičara iz Novog Pazara, koji su dokazali da je san svakog sportiste ostvarljiv. Kakav je bio Vaš put do ostvarenja tog sna?
Kurtagić: Put do Olimpijade bio je trnovit i težak. Uopšte nije bilo lako, posebno što sam ja jedna od najmlađih igračica u reprezentaciji. Godinu dana posle Evropskog prvenstva dobijam šansu da igram, a da to uopšte nisam imala u planu. Od momenta kada sam bila tu da popunim broj, postala sam jedna od vodećih igračica za Olimpijske igre. Ključna stvar u sportu, koju svi sportisti moraju da prođu u nekim godinama, je da se pokažu u najboljem svetlu, jer tada dolaze prilike.
Free media: Koji Vam je najjači utisak sa Olimpijskih igara i da li su ostvarena Vaša očekivanja?
Kurtagić: Moja očekivanja nisu ostvarena, jer uvek može bolje, a najjači utisak na mene je ostavila utakmica protiv domaćina, Francuske. Sala je bila prepuna, nismo mogli da čujemo sebe od galame i navijanja. Tek u tom momentu, posle pet–šest dana boravka u Olimpijskom selu, osetila sam da smo mi na nekoj velikoj sceni, velikom takmičenju, da zapravo igramo najveće sportsko takmičenje na svetu. U tom momentu krenula je neka trema da me hvata, ali posle par poena sve se iskristalisalo i došlo u normalu.
Free media: Da li ste u tim trenucima, gledajući domaće navijače kako bodre svoju ekipu, pomislili na Novi Pazar? Da li Vam je briga o tome kako ćete ga predstaviti stvarala određenu dozu pritiska?
Kurtagić: Jesam, razmišljala sam da li me gledaju, kakva su im očekivanja, pre svih moje porodice i prijatelja. Brinula sam da li ću odigrati utakmicu u najboljem svetlu, kako bih se pokazala na najbolji način prvenstveno njima. Želela sam da tamo predstavim Novi Pazar, ali i Srbiju, na najbolji način. Da ljudi shvate da to nije mala sredina, već grad vrhunskih sportista i da će ih iz godine u godinu biti sve više. Mnogo mi je značila podrška iz Pazara. A što se tiče pritiska, on je uvek privilegija i podsticaj. To ne može svako da oseti. Meni je taj pritisak pomogao da porastem kao igrač i kao osoba. Odvojila sam se od porodice kao veoma mlada i sa tim osećanjem sam porasla. Nisam navikla da igram bez pritiska i to mi nije stvaralo problem. Možda malo trema, ali sve je to u pozitivnom smislu. Najčudnije od svega mi je bilo kada sam videla sebe na bilbordu, na zgradi Gradske uprave. Reakcija mojih bratanaca je bila: Hena, ti visiš gore i duva te vetar!. Bilo mi je čudno da me ljudi na ulici zaustavljaju, čestitaju, hvale me, daju podršku za sva moja postignuća do sada. Ja nemam još ni 20 godina, a ljudi me prepoznaju, jer ja još uvek nisam svesna koji je to uspeh, pošto se nisam vratila sa medaljom, onako kako sam zamišljala tu prvu Olimpijadu. Međutim, verujem da će biti i medalja u budućnosti. Kao što moji roditelji kažu Nadia, Elzan i ja smo ambasadori Novog Pazara, čak iako ne ostvarimo neke uspehe koji se nagrađuju medaljom, samim odlaskom na tako veliko takmičenje mi predstavljamo svoj grad. Do pre par godina atletičarka Amela Tezić je bila jedina učesnica Olimpijskih igara, ove godine je bilo nas troje, a nadam se da će nas za četiri godine u Los Anđelesu biti još više.
Free media: Dolazite li često u Novi Pazar?
Kurtagić: Zbog brojnih obaveza ne mogu da budem ovde duže od pet-šest dana, ali je svaki moj dolazak poseban. Slobodne dane u klubu dobijamo za Novu godinu i na kraju sezone. Prošle godine sam bila prvi put odvojena od Srbije, od kuće, pa mi se desilo da sam jednom došla samo na noć u Novi Pazar. Sada iz Milana ima direktnih letova dva puta dnevno, tako da ću moći lakše i češće da dolazim.
Free media: Kako je sve počelo, kako ste počeli da se bavite odbojkom i ko je prepoznao taj talenat?
Kurtagić: Odbojku sam počela da treniram u osnovnoj školi, zbog fizičkog vaspitanja, da bih dobila bolju ocenu iz tog predmeta. Nekako su se kockice poklopile. Predstavnici selekcije pionirske reprezentacije su prvi put došli u Novi Pazar da gledaju i biraju devojčice, a ja sam bila među visočijima i to me je kandidovalo. Od tog momenta sve je nekako sudbinski krenulo, nije da sam to planirala. Moj prvi trener u Novom Pazaru Aldin Zoranić počeo je danonoćno da trenira sa mnom posle tog poziva. Inače, nisam bila primljena u reprezentaciju odmah, jer jednostavno nisam ispunjavala njihova očekivanja tehnički i fizički. Moj trener je garantovao za mene i inicirao još jedan poziv, nakon kojeg sam tu već sedam godina. U kratkom periodu se u mom životu svašta izdešavalo. Napustila sam kuću i svoj rodni grad, upisala Gimnaziju u Obrenovcu, gde sam završila dve godine, a potom još dve godine u Novom Pazaru. Trenutno studiram ekonomiju na Beogradskom univerzitetu. U reprezentaciji sam stigla do kategorije seniorki, prešla put koji nismo mogli moji roditelji i ja ni da zamislimo. Uvek je bilo aktuelno pitanje da li ću se profesionalno baviti sportom, jer škola je uvek bila u prvom planu. Ni sada ne zapostavljam školske obaveze, jer to mi je veoma važno.
Free media: Da li ste zbog visine nekada bili u dilemi da igrate košarku i koliko ste bili u prednosti u odnosu na druge devojčice, jer dolazite iz sportske porodice?
Kurtagić: Roditelji i porodica su mi najveći najveći vetar u leđa. Moj otac je bio košarkaš, braća takođe, ali nisu bili profesionalni igrači. Nisam nikada bila u dilemi, odbojka je više ženski sport. Što se tiče visine i predispozicija, to ne mora ništa da znači. Imam mnogo drugarica koje su znatno niže, ali su tehnički potkovane, skočne i zaista su dobre igračice. Mislim da je želja to što menja sve, ako je imate, onda se zanemaruje visina i sve ostalo.
Free media: Sa nepunih 20 godina ste ostvarili veliki uspeh, dobili brojna priznanja i titulu najbolje centralne blokerke. Koje priznanje Vam je najdraže?
Kurtagić: Nemam najdraže priznanje, zato što je odbojka timski sport i bez celog tima ni ja ne bih došla do tih priznanja. Svaki put kada bismo se takmičili za medalju, izdvojili bi se neki pojedinci za „dream team“, ali prve tri ekipe mogu samo da budu izabrane za taj tim snova. U nekom momentu sam to bila ja, ali ne samo zbog mog individualnog, već zbog kvaliteta cele ekipe, jer da se nismo kvalifikovali do finala ili polufinala, ne bismo ni imali šansu da osvojimo bilo šta. Mislim da pored mene, ima mnogo dobrih srednjih blokerki, koje su moje drugarice, igraju sa mnom, ali koje nisu mogle da se dokažu u tom svetlu. Ja bih rado sve svoje nagrade podelila sa ekipom. Nemam ni jednu omiljenu, a jedino mi je žao što nemam nijedno zlato u svojoj mladoj karijeri.
Free media: Iz ove perspektive, da li bi nešto menjali da ste u mogućnosti ili bi opet prošli istim stazama?
Kurtagić: Ne bih ništa menjala, a jedino mi je žao što nisam osetila čar srednje škole sa svojom generacijom u ovom gradu, pa nemam društvo iz srednje škole, zajedničke ekskurzije, nisam imala maturu… Znam da to sve zvuči nekako dečije u poređenju sa onim što mi sport donosi. Ipak, volela sam da živim nekako normalno u jednom periodu, bez treninga, utakmica, takmičenja, putovanja, već samo da budem kod kuće, idem u školu ili na primer bežim sa društvom sa časova. To su stvari koje mi malo fale, ali ne mogu da se žalim.
Free media: Gde vidite sebe u budućnosti, hoćete li se baviti sportom, ekonomijom ili nečim trećim?
Kurtagić: Vidim sebe kao ostvarenu majku, to mi je najveći cilj. Što se tiče sporta, neću se njime profesionalno baviti, neću raditi kao trener.
Free media: Šta poručujete mladim ljudima koji u Vama vide uzor?
Kurtagić: Poručila bih im da samo disciplina i istrajnost dovode do rezultata. Mladi treba da znaju da neće sve biti lako u životu, da moraju da prođu i teške faze kako bi došli do rezultata i kako bi im kasnije bilo lepo.
S. Ljajić
Foto: Hena Kurtagić-Ustupljene fotografije, Free media
