Lapot je običaj ubijanja starih i nemoćnih, koji se u nekim dijelovima Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne zadržao skoro do kraja 19. vijeka, kada je zakonom zabranjen. Dotad se smatralo da kada muškarac navrši 60 godina, postaje teret za kući i porodicu, pa je na sinu ili najbližem muškom srodniku, ako nije imao sina, bilo da ga odvede u planinu i ritualno ubije, udarajući močugom ili maljem po pogači koju je “starac” držao na glavi, što je simbolizovalo da više nije dostojan hleba, a samim tim ni života. Posljednji zabilježeni slučaj lapota jeste upravo ovaj, kada je Mitar Stojnin iz sela Zjapina ubio oca Petka.
Mihailo Medenica obišao je porodicu Stojnin iz sela Zjapina gdje je zapamćen posljednji slučaj lapota, kad je Mitar Stojnin ubio oca Petka, i literarnom rekonstrukcijom podsjetio na jedan od najjezivijih običaja na ovim prostorima.
Ova reportaža, objavljena u Nedeljniku broj 40, osvojila je drugo mjesto na internacionalnom festivalu reportaže “Interfer 2014″, koji je održan proteklog vikenda.
Došao je i moj dan. Ako, ne marim, za to sam i živeo. Od smrti još niko nije pobegao. Kad ona okasni, mi po’itamo k njoj… Spavao sam otvorenih očiju. Među govedima, u štali, takav je red poslednju noć pred – lapot!
Tako je i moj otac, i njegov otac, i otac njegovog oca, sve dok nam prezime seže – kroz davnine u Stojnine je sin ubijao oca. Grobovi nam se ne znaju. Popovi nas nisu opojali. Sveća na našim humkama nema. Nema ni humki. Lapot je to, kad čoveka ubiju ko kučište, samo se strovali u provaliju na kosti predaka.
Petli kukuriču, a još neće zora. Raduju se prokletinje. Ako, ako, i njihovo će brzo…Čujem korake u kući. Snaja poranila da umesi pogaču. Onu posmrtnu nad kojom će moj Mitar da zamane sa štapinom i raspoluti je. Najjače što može, da mi lobanja pukne iz prve. Na pola. Ko što je i mom ocu kad sam ja zamahnuo i precepio mu glavu ko panj…
Ne plašim se ja smrti! Lapot je za starca spas. Šta ima džaba ‘leba da jedem kad više nisam ni za šta! Da pomažem ne mogu, da odmažem ne smem. Stisle godine, evo baš juče navrših šezdesetu, lepa starost za lapot. I oca sam ubio u tim godinama. Ako bog da da mi sin dočeka starost, pa da i njega njegov sin povede na lapot… Plašim se samo da ne udari dovoljno jako. Da me posle ne dotukuje ko ranjeno pseto…
I goveda se umirila, ko da me žale. Porodica me je prežalila, sinoć me se još odrekla. Posle večere, kad mi snaja poslednji put celivala ruku, a ona moja nesrećna žena zakukala nad živim mrtvakom.
Mirišu cerovina i dud. Razleglo se celom Zjapinom. Do Knjaževca, more.
Cerovina je najbolja za štapinu. Rekao sam mom Mitru da od nje izdelje močugu. Tri lapota može s jednom, takvo je to drvo! Glava pukne ko ono prezreli šipak, al’ močuga ne…
Gotova je pogača. Miriše. Osećam dovde u štali. Uskoro će slava, istu takvu da lome, ime da mi ne pomenu… ‘Oće li da zagrmi na Svetog Iliju ove 1883? Vreme je da budim Mitra. Snajka je pobegla u sobu kako sam stao na prag. Nema me više, još sinoć sam prežaljen, ovo mrtvak gazi prag…
“Ajde, sine, vreme je da oca vodiš na lapot”, probudih Mitra, skoči iz kreveta kao da njega vode. Doći će i njegovo vreme, ako bog da…
Ovu sam rakiju prošle jeseni ispeko! Dok sam još vredeo nečemu. Jaka je ko zime na Staroj planini, prokleta bila.
Mitar se obukao u svečano. I treba tako da isprati oca. Stevan, unuk mi, sin Mitrov, i on se obukao u nove ‘aljine. Devet mu je godina, koščato a jako dete. Na oca i mene. Nema taj da omane kad bude udario preko pogače na Mitrovoj glavi…
“Ajmo, stari, ajmo… Ima puta pred nama”, požuruje me sin. Tako sam i ja svog oca. Valja mu se vratiti da namiruje stoku, u njivu da ide. Toliko toga ima da oposli do mraka…
Zora se prevalila preko močuge u Mitrovoj ruci. Čini mi se – dobru je izdeljo! Kratka, a čvrsta. Malo da zamane i puče glava ko kruška kad tresne na zemlju s najviše grane.
“Uzmi si torbak, tata”, zapoveda, pomalo ljut što ne požurim. Ne mogu, a bih. Noge ne služe ko nekad. Jedva nose ovo jadno telo ta dva suvarka…
Zbogom, kućo! S ove dve ruke sam te napravio. Dobro da mi služiš sinu, pa ako bog da i njega da ispratiš na lapot!
Stevan, moj Stevica, kako mu tepamo, uzeo torbak dok se poslednji put umivam na bunaru između kuće i pojate. Još ga je otac mog oca iskopao. Išao do velike dudine dok nije udario na vodenu žilu. Sećam se, zima beše kada sam oca poveo na lapot. Jedva prtismo do bunara koliki je sneg bio. Voda skoro zaledila, jedva je bilo da se umije…
“Daj ga sad dedi”, čujem Mitra kako prekoreva Stevana što još drži torbak. I ne treba. Moja je pogača u njemu. Moje je da nosim taj pokrov, kad drugog neću imati…
Pređe Mitar ispred mene da prti put uz Timok. Samo u močugu gledam. Pratim kud ide ona, idem i ja. Bliže svojte od nje više nemam.
“Možeš li, stari? Hoćeš da te ponesem?”, dovikuje Mitar, već dosta odmakao preda mnom. Vidim ga tek kad sunce belasne preko močuge.
“Mogu, Mitre! Nisam ni ja nosio svoga oca, nećeš ni ti mene”, nemam glasa da viknem, ne znam je li me čuo, huči Timok, vrišti šuma od vetra s planine.
Boli li smrt? Mora da boli da onolika močuga probije teme i prospe mozak po pogači! Samo da Mitar ne omane! Da zamahne samo upola koliko sam ja kada sam ocu izbio oči…
Nekad je čitavo selo išlo na lapot. Druga su vremena danas, svako gleda svoju muku.
Klizam u reku. Stevan mi pruža ruku da izvučem opanke iz blata. Koščato a jako dete. Isti otac, a otac isti ja, baš kao što je i moj otac bio jakih ruku, težačkih…
“Požuri, deda, tata je daleko odmakao”, vidiš li – i njemu se žuri da povede dedu u planinu, na stenu, da vidi kako će sutra i on svoga oca. Da zapamti stazu. Zevam koliko mogu, al’ vazduh neće niz ždrelo. Steglo se, stislo ko Mitrova šaka oko močuge. Nemoj, bože, molim ti se poslednji put, da sad ispustim dušu, nema još mnogo do stene nad Timokom. Nemoj, nemoj da se priča kako sam manjkao nasred puta!
Žuri im se, pa ne strahuju od čoveka. Ogladnele strvine, teška je i duga zima za Starom planinom, starom prokletnicom! Posadio je Mitar Stevana malo niže od nas. Da jasno vidi, ali da ga ne poškrope mozak i krv.
Uspravih se ko pritka. Skliznu mi iz prve pogača s temena, Mitar je ćušnu nogom k meni. Drugačije i ne može, šakama je stiso močugu, spreman da zamahne.
Je li pogledao da nema kakva grana nad njim da štapina ne zapne o nju? Ja nisam gledao nigde bez pred sobom i tek ponekad u Timok, da se oprostimo do skorog viđenja…
“Gledaj, Stevane, ovako ćeš i ti svog oca, ako bog da da dočeka ove godine! Tebi, Mitre, prosto od boga i ljudi, dabogda doživeo da poneseš svoju pogaču i staneš na moje stope”, povih se malo, držeći se za štap, da budem tačno pod Mitrom, da lakše zamane i udari posred pogače.
Evo ga, sad će, vidim senku kako zamahuje, čujem kako drvo u zamahu reže vazduh, ne zatvaram oči želeći da…
Ajmo, Stevane! Ajmo, već smo dovoljno okasnili…
I ja ću tebe ovako, tata. Izdeljaću još jaču močugu, videćeš kakva će biti!
Hoće, ako bog da! Pokazaću ti i s kog drveta da odsečeš granu. Ovde čim se rodiš izabereš svoju…
Pamti put, sine, ti ćeš da vodiš kad sledeći put krenemo iz sela u planinu potokom…
Ajde, pitaće se majka gde smo dosad?
Autor: Mihailo Medenica
Stoka . . .
Pa to sto su palili zene mozda i nije tiliko lose
To nije paganski obicaj nego pitanje prezivljavanja mladjih narastaja. Tu brigu nije imalo muslimansko stanovnistvo pa prema tome ne laprdati previse o satanizmu I caru dusanu koji je to iz gladi za vlascu uradio kao bajazit nad svojim bratom. Istorija turskog dvora je prava horor sapunica po pitanju ove teme.
Varvari i zatucane budaletine
ETO TI STA JE PRAVO SRPSTVO,MUCE RODITELJE SVOJE, A MI OCEKUJEMO DA NE MUCE NASU DJECU.TO SU SLUGE SATANE, ALLAH IH UNISTIO I PONIZIO KO STO IH JE.PA DA IM SE DA KOSOVO KRAJINA, BOSNA…TREBA MAJMUNIMA SVE UZET, KO NE POSTUJE SVOJE NE POSTUJE NI TUDJE
Islam je sve lose obicaje ukinuo,nekad je (crkva ) palila zene i to masovno
Noc vestica se i sada obelezava u nekim zemljama.Islam
ih je spasio
Opšte je poznat stav da narodi, nacije, plemena, itd, čija vjerovanja nisu bila utemeljena na vjerskoj doktrini, već običajnoj i tradicionalnoj, nisu mogli izbeći ovakve i slične monstruozne rituale. Sa pojavom islama, prije nekih 1434 god. ovakvi islični paganski običaji su izbačeni iz prakse, tj zabranjeni jer nemaju versko utemeljenje, svi smo čuli jedan takav paganski, koji je islam zabranio, da se ženska novorodjena djeca živa zakopavaju!
Subhanallah, da nas Allah sačuva sličnih stvari!
-Uzvišeni Gospodar nam je poslao Islam kao milost svim svjetovima, kao najveću mudzizu, kao najljepši dar…
Jedan od Kur'anskih ajeta koji najbolje opisuje pojavu,ili budjenje Islama, glasi: “Došla je istina, nestala je laž”
….Sellam svima
Opet ovaj portal širi mržnju sa svojim nebulozama tako što jednim mitom hoće kod svojih čitalaca muslimana izazvati i utvrditi razloge zašto treba mrzeti i prezirati i Srbe i ostale nemuslimane ovih prostora.
Koliko gadnih mitova ima o muslimanima i autoru ovog teksta sigurno nisu dragi kao ni svim muslimanima ,e pa zato ovako nečem ne bi smeo niko pribegavati.
Jako jadno , zaista ajko jadno da jednije ne može biti.
Barbari bili i ostali, kom vi da prodajete mu.a za bubrege o civilizaciji kad se zna ko ste niko ne mrzi vise od vas.
Ateisto
Kao što ti svojim izabranim imenom pokušavaš da nam dokažeš da ne vjeruješ u Boga i da nam možda nametneš svoj paganski stav, tako neko ovim prilogom pokušava da nam ukaže na primitivizam i monstruoznost paganskih običaja naroda koji okružuju nas Bošnjake. Dokazala se u ratovima devedesetih ona narodna: “Kada može onako svome, šta bi tek uradio tuđem.”
Koji je to moj paganski stav?! z ašto lažeš i stavljaš mi etiketu koja je pritom i glupa jer ateista ne veruje i nikakve bogove i za njega je svaka religja istia i svi bogovi bilo paganski ili ovi sa bliskog istoka jednako nepostojeći.
Problem je ovde što je ovo LAŽ i MIT a ne istina , ima dosta mitova o svakom narodu saovim prostora koji su upotrebljavani da se širi mržnja , a to ovaj članak upravo radi , a ti prihvataš ovaj članak kao istinu bez da si proverio i uputio se u temu već prihvataš ovo zato što hoćeš da je to istina s'obzirom da jako mrziš.
Ja bih sad mogao pričati o mitovima o ovdašnjim muslimanima koje su inače srpski fašisti koristili da sebi nađu opravdanje za mržnju i ubijanje , e ti isto to radiš nimalo se ne razlikuješ.
Mene lično zabole ona stvar šta ćeš ti i slični misliti o Srbima jer vi već imate svoje predrasude kao što ih imaju i srpski nacionalisti i fašisti.
Problem je što i jedni i drugi trujete nove generacije svojim zlom.
Autor ovog texta je srbin,tako da nemoj da se sikiras, ateisto.
http://www.youtube.com/watch?v=ahwJbom6ZBM
Režiser i svi glumci Srbi i Crnogorci.
MIT, malo sutra.
ti si iz meni nepoznatih odredzujucih razloga donio sud da je ovaj clanak naime namenjen da bi sirio mrznju prema srbima , ja na primjer ne mislim tako dok sam citao clanak …stoga tvoj sud je subjektivan LAPOT nije mit vec povijesna cinjenica kod Srbijanskog naroda recimo car dusan je takodzer ubio svoga oca ,,,provjeri u povjesnim knigama