Dr. Kurtović o izborima za BNV: Očekujem promjene, zbog nerada nastalo mnogo problema

– Ovo su treći neposredni izbori za Nacionalni savet bošnjačke nacionalne zajednice, kao i za nacionalne savete drugih nacionalnih manjina, relativno novi instrument u našem pravno-političkom sistemu. Uprkos svim nedaćama koje su nam se dešavale u predhodnim izbornim procesima 2010. i 2014. godine, otvorene diskriminacije od strane režima Borisa Tadića i njegovih saradnika, kao i svim kontraverzama koje su pratile rad Bošnjačkog nacionalnog vijeća, Bošnjaci se aktivno pripremaju za izbore koji će biti održani 4. novembra, verujući da se politički ambijent u Republici Srbiji promenio, da su demokratija i ljudska prava na mnogo većem nivou nego nekada, rekao je Kurtović za Pink.rs.

Šta predstavljaju izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina?

– Ovi izbori predstavljaju jedan poseban demokratski instrument koji je ustanovljen radi poboljšanja prava i statusa nacionalnih manjina, očuvanja nacionalnog identiteta manjina i njihove potpune integracije. Postoje dve vrste izbora za nacionalne savete, neposredni i elektorski izbori. Neposredni izbori za nacionalne savete su posebni izbori, koji se sprovode po sličnim procedurama kao i opšti izbori, ali na njima mogu glasati samo pripadnici nacionalnih manjina koji su upisani u poseban birački spisak. Za svaku nacionalnu manjinu sprovode se posebni izbori i svaka nacionalna manjina bira svoj nacionalni savet. Ovim izborima daje se mogućnost nacionalnim manjinama da samostalno izaberu predstavnike iz reda svog naroda koji će ih najbolje predstavljati u oblastima kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma.

Ako možete malo dublje da nam objasnite šta predstavljaju nacionalni saveti manjina?

– Ustavom Republike Srbije, članom 75. garantuje se pravo na osnivanje nacionalnih saveta, gde se kaže: ,,Radi ostvarivanja prava na samoupravu u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom.“ Takođe, ovo pravo je zagarantovano i Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, a donet je i poseban Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji detaljno uređuje ovu oblast. Nacionalni saveti mogu imati najmanje 15, a najviše 35 članova, u zavisnosti koliko je brojčan zastupljena jedna nacionalna manjina u ukupnom broju stanovnika . Nacionalni saveti su predstavničke organizacije nacionalnih manjina kojim se zakonom poveravaju određena javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuju o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalnih manjina na samoupravu u tim oblastima. Nacionalni savet mogu osnivati ustanove, privredna društva i druge organizacije iz navedenih oblasti. Nacionalni savet može osnivati ustanove vaspitanja, obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda i vršiti prava i obaveze osnivača. Mnogo je ingerencija u ovim oblastima, da ne nabrajam sada sve ponaosob. Uglavnom, to su široka ovlašćenja koja zadiru u sve pore ove četiri nabrojane oblasti. Takođe, nacionalni savet je prva i prava adresa za sva pitanja koja se odnose na pripadnike jedne nacionalne manjine. Nacionalni savet je legalna i legitimna oraganizacija nacionalnih zajednica u pregovorima sa svim drugim institucijima u zemlji i inostranstvu. Nacionalni savet sarađuje sa međunarodnim i regionalnim organizacijama koje se bave pitanjima prava pripadnika nacionalnih manjina, sa organizacijama i ustanovama u matičnim državama, kao i sa nacionalnim savetima ili sličnim telima nacionalnih manjina u drugim državama. Predstavnici nacionalnog saveta učestvuju u pregovorima ili se konsultuju povodom pregovora o zaključivanju bilateralnih sporazuma sa matičnim državama, u delu koji se neposredno odnosi na prava nacionalnih manjina. Predstavnici nacionalnih saveta učestvuju u radu mešovitih međudržavnih tela čiji je zadatak da nadziru sprovođenje bilateralnih međudržavnih sporazuma o zaštiti prava određene nacionalne manjine i aktivni su akteri u mnogim drugim odnosima.

Koliko su nacionalni saveti bitni za manjine?

– Nacionalni saveti su najbitnije nacionalne predstavničke institucije nacionalnih manjina u jednoj državi. Oni su stub opstanka nacionalnih manjina, zaštitnik od asimilacije i diskriminacije. Od ozbiljnosti i kvaliteta rada jednog nacionalnog saveta zavisi i položaj jedne nacionalne manjine. Oni su kreatori nacionalne politike, dobrih odnosa sa državom u kojoj deluju i matičnom državom. Zahvaljujući postojanju nacionalnih saveta u Republici Srbiji, manjinska prava podignuta na visok nivo. Obrazovanje i informisanje nacionalnih manjina obavlja se na manjinskim jezicima, služebena upotreba jezika i pisma vrši se sada u skladu sa svim ustavnim i zakonskim garancijma, manjine su sve više integrisane u državne i društvene tokove, ne osećaju se diskriminisano i imaju povlašćen status. Kao rezultat novog odnosa prema manjinama, često se primenjuju mere afirmativne akcije i pozitivne diskriminacije. Nacionalni saveti daju određenu vrstu sigurnosti nacionalnim manjinama. Koliko su nacionalni saveti bitini za manjine najbolje možemo videti putem njihove međusobne komparacije. Oni nacionalni saveti koji su svoju funkciju shvatili ozbiljno, prava njihovih pripadnika su visokom nivou u Republici Srbiji, oni koju su se bavili dnevnom politikom, i koji nisu svoje obaveze izvršavali na adekvatan način, odnosno koji nisu radili u proteklom vremenskom periodu, nivo prava njihovih pripadnika je prvorazredan.

Kako vidite položaj nacionalnih manjina u Srbiji?

– Zbog specifičnog geografskog položaja i istorijskog nasleđa, demografskog razvitka i stalnih seoba stanovništva, socioekonomskih i političkih okolnosti, Republika Srbija je uvek predstavljala multinacionalnu državu, zbog čega su manjinska pitanja i dobri međuetnički odnosi imali i imaju izuzetnu važnost. Položaj nacioalnih manjina jedno je od važnih pitanja koje se nameće pred našu državu, pre svega iz razloga što u njoj živi preko 20 nacionalnih manjina, ali i ratova koji su se odvijali na našim prostorima i tranzicije u kojoj se nalazimo. U Republici Srbiji se odnos prema manjinama promenio za 360 stepeni, zato o ovom pitanju možemo govoriti afirmativno, jer se puno učinilo i čini na ovom polju. Nacionalne manjine su sigurnije nego nekada, i tek sada izraženo u punom kapacitetu počinju koristi svoja prava koja su im zagarantovana međunarodnim dokumentima i unutrašnjim propisma.

U minulom periodu, Republika Srbija je izvršila ratifikaciju velikog broja međunarodnih dokumenata kojim se na neposredan i posredan način jemče i posebna manjinska prava. Mehanizmi i standardi zaštite nacionalnih manjina koji su razvijeni u okviru Ujedinjenih nacija, OEBS-a, Saveta Evrope i drugih organizacija, postali su sastavni deo nacionalnog zakonodavstva Republike Srbije. Pored toga, u Republici Srbiji osnovane su posebne institucije koje se isključivo bave implementacijom i unapređenjem manjinskih prava. Na taj način, spojena su dva vida zaštite nacionalnih manjina, zakonodavni i institucionalni, koji su u praksi dali pozitivne rezultate. Da je Srbija napredovala u oblasti zaštite nacionalnih manjina najbolje govore izveštaji relevantnih svetskih činilaca: UN-a , Amnesty International -a, Human Rights Watch-a, OEBS-a, Evropske komisije, U.S. Department of Stata, Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i drugih. To je evidentno u svakom smislu, i najveći laik i svaki građanin mogu to zaključiti. Posle smutnih vremena devedesetih, apatije i beznađa, manjinska prava dolaze do izražaja. Danas, sistem zaštite nacionalnih manjina u Republici Srbiji prvenstveno počiva na Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine, koji na direktan način jemči zaštitu nacionalnih manjina, uz proklamovanje posebnih manjinskih prava nacionalnih manjina. Pored toga, u Republici Srbiji postoji i niz drugih zakona kojima se garantuju posebna prava nacionalnim manjina, kao što su: Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao i niz drugih zakona. Donet je i poseban Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.

Posebnu ulogu u zaštiti prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji imaju i bilateralni međunarodni ugovori koje je Republika Srbija zaključila sa Hrvatskom, Makedonijom, Mađarskom i Rumunijom. Ovim bilateralnim ugovorima reguliše se ostvarivanje i zaštita prava hrvatske, mađarske, makedonske i rumunske nacionalne manjine u Republici Srbiji i položaj srpske manjine u tim državama. Dobar zakonodavni i institucionalni okvir stvorili uslove za poboljšanje statusa nacionalnih manjina.

Sigurno, ne možemo reći da je poštovanje i zaštita manjina na najvećem nivou, jer smo država mlade demokratije i još smo u procesu tranzicije, a i nivo manjinskih prava se razlikuje između različitih nacionalnih manjina. Međutim, u budućem periodu očekivanja manjina su velika, jer Republika Srbija ima za to i zakonodavnog i institucionalnog kapaciteta, uz sve napore koje čini ka članstvu u EU. Proces stabilizacije i pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji, dodatno je podigao nivo zaštite nacionalnih manjina, i doveo do promene zakona koji direktno ili indirektno uređuju oblast manjinskih prava. Upravo, zahvaljući evropskim integracijama, sistem zaštite nacionalnih manjina u Republici Srbiji još uvek nije zaokružen i u budućem vremenu može se očekivati niz promena na polju zaštite nacionalnih manjina.

Koliko nacionalni saveti mogu da utiču da se popravi položaj manjina?

– Već sam rekao, imaju ovlašćenja i kapaciteta da u velikoj meri utiču na položaj manjina, uostalom to svrha i bit njihovog postojanja. To smo u proteklom periodu videli i u praksi, saveti koji su radili imali su podršku države i drugih relevantnih međunarodnih faktora, to je dovelo do poboljšanja položaja njihovih pripadnika i veće integracije uopšte. Oni koji su bili pasivni, pogledajte šta su uradili svojim pripadnicima, i dalje se bore da reše neka najosnovnija pitanja, da ne pričam o nekim velikim stvarima. Zato građani, pripadnici nacionalnih manjina moraju voditi računa kom će dati poverenje i ko će ih predstavljati u nacionalnim savetima. Nadam se da je period adaptacije prošao i da u predstojećem periodu nacionalni saveti moraju mnogo više i kvalitetnije obavljati poslove za koje su nadležni.

Koliko će Bošnjaci imati lista na izborima za BNV?

– Lično očekujem da će biti tri liste koje podržavaju tri najveće sandžačke partije, ali ne iskuljučujem mogućnost da se pojavi još neka lista. Međutim, postoje i neka očekivanja da će Rasim Ljajić podržati svog dugogodišnjeg saradnika i koalicionog partnera Sulejmana Ugljanina, kao što je to učino i na izborima 2014. odnosno, kao i posle izbora 2010. godine. To je možda i najrealnije, obzirom na njihovo zajedničko delovanje i jedinstvo koje stalno potenciraju. Do sada je jedini zvanično kandidaturu najavio najveći bošnjački lider akademik Muamar Zukorlić, koji će biti nosilac liste koju će predložiti Matica bošnjačka. Sulejman Ugljanin i Rasim Ljić i dalje kalkulišu, jer znaju da ih je u predhodna dva izborna procesa pobedila lista koju je Muftija Zukorilić predvodio, odnosno podržavao. Sada je panika i nervoza, jer nije ista politička klima kao nekada. Lajić nema ekskluzivna prava u Beogradu koja je nekada imao, a Ugljanin je svestan da više nema šta da ponudi i da je prokockao šanse koje je nezasluženo dobijao.

Kakav je položaj Bošnjaka u Srbiji?

– Ovo pitanje bi se moglo posmatrati sa više različitih aspekata, iz razloga što ne možemo neke stvari generalizovati i što postoje oblasti koje su u potpunosti različite. Ako posmatramo položaj Bošnjaka sa aspekta oblasti za koje je Bošnjačko nacionalno vijeće imalo nadležnosti, možemo reći da smo tu na prvorazrednom nivou, a negde i ispod toga. Puno bi o tome mogli govoriti, pre toga treba pozvati Sulejmana Ugljanina da podnese svoj izveštaj šta je to radio ovih 8 godina. Kada su u pitanju verska prava, i dalje smo u lošem položaju zbog problema koje nam je napravio Vojislav Koštunica zajedno sa Sulejmanom Ugljaninom. Inače, i sami znate, Koštunica je uvek voleo da napravi takav problem koji će dugo trajati i koji nije lako rešiti. Nažalost, uz pomoć Suljemana Ugljanina, nama je udario na nešto najsvetije, tj. veru i Islamsku zajednicu. U tom kontekstu, danas se suočavamo sa različitim sektašima, paradžematima i pokušajima stvaranja više zajednica i sl. Direktno vezan za ovaj problem je i problem vakufske imovine. Dugo godina su pojedinci pokušavali da nas svađaju sa vlastima u Beogradu, prikazujući lažnu sliku, stvarajući sebi na taj način politički profit. Zato imamo mnogo problema koji se tiču infrastrukture, zaposlenosti, investicija, otvaranja novih radnih mesta i migracija stanovništva. O statusu Bošnjaka u ovim oblastima pitajte Rasima Ljajića, tj. tražite mu izveštaj.

Ako pogledamo zastupljenost Bošnjka u političkim insitucijama, Vladi, Parlamentu i dr. možemo se pohvaliti da je to na dobrom nivou. Takođe, pozitivne promene za Bošnjake se dešavaju u sudskoj vlasti, policji i tužilaštvu, ali i u narednom periodu to treba poboljšati. Ono što ne smemo zaboraviti, jeste pozitivan odnos vlasti prema Bošnjacima, i želji da se sa najvišeg nivoa rešavaju nagomilani problemi koji godinama stoje. Mi cenimo svaki pozitivan gest i pomak u rešavanju nagomilanih problema u Sandžaku. Ne zaboravimo da je Srbija naša zajednička kuća koju moramo zajedno graditi na principima jednakosti, demokratičnosti, mira, saradnje i poštovanja različitosti. Polažemo nade i zalažemo sve pozitivne resurse da položaj Bošnjaka bude na najvećem mogućem nivo.

Da li Bošnjačko nacionalno veće može da popravi položaj Bošnjaka?

– Naravno da može i mora. Mnogo problema je i nastalo kao rezultat nerada BNV-a , mnogi problemi odatle i potiču. Bošnjačko naciononalno vijeće se mora staviti u službu Bošnjaka, ma kojoj stranci i ideologiji pripadali. Ono se mora studiozno i stručno posvetiti svim oblastima za koje ima ingerencije i boriti se za nacionalnu integraciju Bošnjaka. Stručnim i profesionalnim odnosom, u koordinaciji sa državnim organima, Bošnjačko nacionalno vijeće može rešiti većinu problema, i na taj način popraviti položaj Bošnjaka u Republici Srbiji.

Zbog čega to do sada nije urađeno dok je na čelu BNV-a Sulejman Ugljanin?

– Ti problemi datiraju još od 2010. godine, kada su Boris Tadić i Svetozar Čiplić, uz podršku Rasima Lajića pogazili volju Bošnjaka i Suljemanu Ugljaninu dali nelegalno Bošnjačko nacionalno vijeće u tehničkom mandatu. Nazalost, od 2010. godine BNV u tehničkom mandatu ništa nije uradilo u oblastima za koje ima nadležnosti, samo je trošilo državni novac i zadovoljavalo lične interese određenog broja ljudi. Od 2014. BNV imalo je ulogu da se korisit za političku trgovinu, što je dovelo do toga da Rasim Ljajić i Suljeman Uglanim uđu u koaliciju po sandžačkim opštinama i gradu Novom Pazaru, ali i da neke svoje kadrove preko partije Rasima Ljaića Sulejman Ugljanin pozicionira ovde u Beogradu i Vladi Republike Srbije. U zadnjem periodu BNV se koristi za prijetnje, ucene, huškanje naroda i provokacije. Takođe, BNV se koristi u lične i partijske promocije, dnevno političke obračune, obmanjivanje javnosti i vraćanju naroda u devedesete godine . Takvim pristupom se ništa ne može uraditi.

Po vašem mišljenju, ko bi mogao posle 4. novembra da vodi BNV?

– Bošnjaci veruju da će BNV voditi onaj kome je do sada dva puta nezakonitim radnjama oduzeto Bošnjačko nacionalno vijeće. Onaj ko je jedini do sada ostao dosledan, koji je veran svom narodu, koji je prepoznatljiv kao uzoran Bošnjak, ko je najviše učinio na polju verskog i nacionalnog buđenja Bošnjaka, nacionalne integracije, koje je napravio jaku Islamsku zajednicu, koji je otvarao vrtiće, škole, fakultete i univerzitet. Onaj koji se stvorio ugledno versko glasilo, prestižnu televiziju, Bošnjačku kulturnu zajednicu, BANU-u i koji se javno, uzdignute glave, bez sitnih političkih trgovina borio i dalje bori za prava Bošnjaka ma gde oni bili. Verujem da će Bošnjačko nacionlano vijeće će preuzeti akademik muftija Muamer Zukorlić.

U kom pravcu mislite da će buduće BNV da ide?

– Bošnjačko nacionalno vijeće treba uvesti u legalne i legitimne tokove. Za to je potrebno sprovesti fer i demokratske izbore, uz posebne kontrole koje će onemogućiti zloupotrebe i izborne krađe. Bošnjačkom nacionalnom vijeću se moraju prepustiti sve oblasti za koje ima nadležnosti predviđene Ustavom i Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. BNV ne sme biti radno mesto jednog čoveka i partijska filijala par ljudi. Zato, treba dozvoliti svim stručnim i kvalitetnim pojedincima da se uključe u njegov rad i doprinesu afirmaciji posebnih manjinskih prava iz oblasti nadležnosti nacionalnih saveta. Ono treba biti stožer okupljanja bošnjačke elite i stručnjaka, uzorna i reprezentativna institucija, koja će imati poseban značaj za bošnjački narod. Bošnjačko nacionalno vijeće u budućem mandatu mora poći od početka, od svake oblasti pojedinačno i pomoći državi da se reše svi problemi koji postoje, a direktno utiču na položaj Bošnjka i nivo njihovih prava u Republici Srbiji.

Da li je potrebna dublja saradnja BNV-a sa Beogradom?

– To je sasvim normalno. Partnerska saradnje mora postojati, bez te saradnje nema ni rada BNV-a u punom kapacitetu. Srbija je otvorena država za manjine, u tom smislu treba iskorisiti sve ustavne i zakonske garancije i položaj Bošnjaka podići na najveći nivo. Beograd ima tu obavezu, ali ništa nije manja Obaveza BNV-a, zato njihova saradnja mora biti konstantna i kontinirana.

izvor: Pink.rs