Sjeverni Sandžak – Esad Džudžević (SDA) sada bi da mijenja nazive osnovnih škola u Novom Pazaru, ističu srpski mediji, kao i to da je nemoguće mijenjati nazive škola bez Ministarstva prosvjete i to da su direktori protiv.
Tako bi bila skinuta tabla sa imenom Desanke Maksimović, a zamijenio bi je Musa Ćazim Ćatić. Džudžević bi htio da umjesto po Vuku Karadžiću škola bude nazvana po Muhamedu Hevaiju Uskufiji. Jovana Jovanovića Zmaja zamijenio bi Ahmed Ali Gurbi, Aleksu Đilasa Beća Ferhad-beg Draga, Aleksu Šantića Kadija Gulavički, Vladimira Perića Valtera Murat efendija Šećeragić, a umjesto po Svetozaru Markoviću jedna škola bila bi nazvana po dr Rifatu Ramoviću.
Škole su proglasili ustanovama od posebnog značaja za Bošnjake, a inicijativu uputili Ministarstvu prosvjete i upravama ovih škola. Prijedlog Džudževića još nije stigao u Ministarstvo prosvjete, nauke i tehnološkog razvoja, koje daje posljednju riječ o promjeni imena obrazovnih ustanova.
– Prema Zakonu, odluku o promjeni naziva obrazovno-vaspitne ustanove prvo donosi organ upravljanja, u ovom slučaju školski odbor. Mišljenje o promjeni naziva škole potrebno je da dostave i nastavničko vijeće i Savjet roditelja, kao i jedinica lokalne samouprave. Posle toga, zahtjev se na razmatranje dostavlja Ministarstvu, preko načelnika školske uprave koji, također, o tome treba da dostavi svoje obrazloženje – objašnjavaju zvaničnu proceduru u Ministarstvu prosvjete.
Tek ako zahtjev prođe sve ove procedure, Ministarstvo će reći svoj sud.
A pomenuta inicijativa nije još stigla ni u škole čije preimenovanje traži Džudžević. Direktori nisu bili ni pretjerano voljni da je komentarišu. Stav je uglavnom sličan – da neće podržati promjenu naziva škola.
– Ništa o tome ne znam. Nisam dobio zvanični dopis, a nisam čak ni nezvanično čuo tu vest – kaže Munir Šabotić, direktor OŠ „Desanka Maksimović“. – Mi smo jednom, devedesetih godina, mijenjali naziv i škola je od „Stanike Radovanović Cane“ postala „Desanka Maksimović“. Mislim da sada nema smisla menjati naziv. Džudžević je u privremenom mandatu i njihove inicijative nećemo prihvatati. Možemo samo da uslišimo naloge zvaničnih vlasti. Ako nam neko sa više instance naredi, mi ćemo poslušati.
Sličnog je mišljenja i njegov kolega Edin Dugopoljac, direktor OŠ „Stefan Nemanja“.
– Za promjenu imena škole postoji striktna procedura. Za mene kao direktora škole, poslodavac je Ministarstvo prosvjete i sprovodiću samo odluke koje mi oni upute, posredstvom školske uprave. Samo instrukcije Ministarstva prosvjete su za nas relevantne – napominje Dugopoljac.
I direktora OŠ „Vuk Karadžić“ Zenuna Mučića zatekla je ova vest. Prvi put čuje, kaže, za Muhameda Hevaija Uskufiju, kako je predloženo da se njegova škola zove.
– Postoje instance više od škole koje će o tome odlučivati. Ja sigurno neću pokretati incijativu, a vjerujem ni školski organi – najavljuje Mučić.
|
PRIJEDLOZI PREIMENOVANjE OŠ U NOVOM PAZARU |
|
|
OŠ „Vuk Karadžić” |
OŠ „Muhamed Hevaji Uskufija” |
|
OŠ „Stefan Nemanja” |
OŠ Naziv ef. Šušević” |
|
OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” |
OŠ „Ahmed Ali Gurbi” |
|
OŠ „Desanka Maksimović” |
OŠ „Musa Ćazim Ćatić” |
|
OŠ „Aleksa Đilas Bećo” |
OŠ „Ferhad-beg Draga” |
|
OŠ „Alesa Šantić” |
OŠ „Kadija Gluhavički” |
|
OŠ „Vladimir Perić Valter” |
OŠ „Murat ef. Šećeragić” |
|
OŠ „Svetozar Marković” |
OŠ „Dr Rifat Ramović”
|
Само се трошите. Ништа од тога. Какве глупости ваљте. Значи-овде Срба нема, све у ислам и ћао! Па један вели-школе су на бошњачкој земљи, подигнуте бошњачким парама. Како тога није срамота да тако лупета. Да није било претеривања-било је. И сад ћемо склонити неког борца (коме је истекло време и пропала идеологија) и ставити неког дервиша, и то окупатора. Ајде, домаћи муслимани нису спорни, а шта ће нам окупатори и крвопије који су се одметнули од свог народа и постали највећи душмани. Сиктер бре. Али, није лоше, нека људи пишу, неки се овде лече, иживљавају, просипају неке лажне наде, а то није лоше за ментално здравље. И поздравите ко пита.
Preživjećemo,
jer su naša mjerila drugačija
i naša osjećanja dublja i toplija,
jer se ne bojimo ni drugih,
ni drugačijih,ni boljih,
jer se sami sobom grijemo
*
Musa Ćazim Ćatić
budući nazivi škola po esadu džudži:
OŠ Naziv ef. Šuša
OŠ Musa Ćazin Ćata
OŠ Kadija Gluha
OŠ Murat ef. Šećerag
OŠ Dr. Rifat Ramo
Zeznuo si Dzudzu ko tebe priroda!
Aleksa Santic
Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи –
Бог је слободу дао за човјека.
Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свико –
У својој смрти да нађе лијека.
Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко ошрта кама!
Све тако даље, тамо до Голготе,
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!
PISMO VUKANOVO PAPI INOCENTIJU III
„Најблаженијем и најсветијем Оцу и господину Иноћентију по Божијој милости првосвештенику Римске цркве и Папи свих, Вукан по Божијој милости краљ Дукље и Далмације, упућује поздрав и изражава оданост.
Веома смо се обрадовали када нам је дошло побожно и уважено посланство свете католичке и апостолске столице – капелан Јован и господин Симеон; јер, као што блештави сјај сунца силом својом обасјава читав свет, тако ће њихова света и исцелитељна проповед осветлити сво наше краљевство. За то с правом кажемо: посетила нас је сила са висине.
Стога, поштонам је указана част да будемо поучени њиховом знањем, настојимо да узвратимо неизмерну захвалност Богу и Вашој очинској бризи, јер такве сте нам послали какве смо у нашим молитвама искали да добијемо, божанским даром даривани, „јер одозго је сваки најбољи поклон и сваки савршени дар“. Из Вашег писма смо схватили да је Ваше апостолско блаженство милостиво прихватило наше молбе. Ми смо, наиме, с особитом преданошћу намерили да се у нашем краљевству уређује и утврђује све оно што је по Богу, а оно што је противно њему да се – према оном славном пророштву – искорењује и уништава.
Када су дошли наместо где се у старо време обично одржавао сабор, ту су одржали свети скуп на коме се до танчина расправљало о пороцима и врлинама и сви су једнодушно хвалили Бога и најблаженију Девицу Марију и светог Петра, првог међу апостолима, а и Ваше апостолство. Осим тога, Ваше очинство зна да смо овенчани Вашом узвишеном круном и, оно што је нама још драже и милије, знамо да имамо наклоност ваше племените крви.
Све снисмо, пак, да смо обећали послати легате на поклоњење Вашем блаженству, али сада нисмо у могућности да то учинимо јер смо чули да су у оној земљи немири; јер док се Вашем посланству указује дужно поштовање, наши посланици, кад би и хтели тамо часно и достојанствено да иду, трпели би презир и прогон. За то, кад дође време, одаћемо почасти, а Ваше охрабрујуће речи нека и даље буду упућене нама јер су нам слађе од меда и саћа.
Са надом и вером вас Силно молимо да за нас грешнике узнесете молитве Господу, јер сте намесник Господа нашег Исуса Христа, „јер је слух Царства небеског кроз тебе благо изволео да се отвори за нас, јер нам ни шта овоземаљско није потребно“.
Особито нежелимо да тајимо од Вашег очинства да је јерес преко мере ојачала у земљи угарског краља, односно Босини (Босни), толико чак да је сам Бакилин (бан Кулин) заведен заједно са својом женом и својом сестром, која је била жена покојног Миросклава Захумски, и са многим својим рођацима, те је у ту јерес увео више од десет хиљада хришћана.
Због тога огорчен, краљ Угарске натерао их је да к Вама дођу и да их Ви испитате, а они су се вратили са лажним писмом говорећи да сте их Ви озаконили. Зато Вас молимо да краљу Угарске саветујете да их издвоји из свога краљевства као што се кукољ одваја од жита“
У име Оца и Сина и Светога духа, ја син Завидин, а именом раб Стјепан Мирослав, кнез хумски саздах цркву светог апостола Петра,ох. – Запис кнеза Мирослава на цркви у Бијелом Пољу (1170-1190)
Ја раб божији Стефан Урош, праунук светога господина Симеона и унук првовенчаног краља Стефана, син великог краља Уроша и краљ свих српских земаља……. – Краљ Милутин на камену цркве св. Јоакима и Ане у Студеници (1314)
…Зато и ја, најоданији раб Господа мог Христа, Богом венчани и благоверни цар Стефан,царски скиптар с вером држећи у рукама,…. -Душанов Законик (1349/1354)
Ја, раб Христов Јован Оливер по милости божјој и господина ми краља Стефана бих у Србаља велики начелник,… -Натпис уз портрет деспота Јована Оливера у Леснову(1341)
У лето 6954. ја раб Христу Богу господин Херцег Стефан, подигох храм светога великомученика Христова Георгија, … Натпис херцега Стефана Вукчића Косаче у Горажду (1454)
У име Оца и Сина и Сватога Духа амин!
Аз раб Божји Матеј, а одмјелом Нинослав, бан бос'нски велики, кле се кнезу
Дубров'чкому Жан Дандолу и всеј опћине Дубров'чкој. -(1232-1235)
У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми Стефан Дабиша по милости Господа Бога краљ Срба (1395)
У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми господин Стефан Твртко Твртковић по милости Господа Бога краљ Срба – (1433)
У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми Стефан Томаш по милости Господа Бога краљ Срба – (1451)
Дакле, гдје год владају српски владари имамо спомињање ријечи “раб” “по милости божијој” и почетну формулу “У име Оца и Сина и Светога Духа Амин”.
Ahmed-paša HercegovićPovjesni
izvori ne dvoje kako je Ahmed-paša Hercegović pod imenom Stjepan Kosača
rođen 1445. godine u Humskoj zemlji (Hercegovini). Otac mu je sam
herceg Stjepan Kosača, a majka njegova žena Barbara Bavarska. Mladi
knez školovanje je počeo u Dubrovniku, a potom ga je nj…egov
otac posalo u Carigrad. U Carigradu je uspješno nastavio školovanje na
čuvenom Enderun mektebu. Pored maternjeg jezika, učio je osnove
orijentalno-islamske metrike i poetike, kao i vještinu sastavljanja
administrativnih spisa. Pod imenom Ahmed prvi put se javlja 1477, a već
sljedeće godine bio je državni zastavnik, mirialam. U prosincu 1481.
oženio se kćerkom sultana Bajezida II, princezom Hundi-hatun i ušao u
sam vrh otomanskog plemstva. Ahmed-paša za svoga je života obnašao
mnoge dužnosti. Bio je sadžakbeg Burse, beglerbeg Anadolije, a 1488.
postao kapudan-paša – zapovjednik osmanske mornarice. Za nešto više od
četiri i pol godine koliko je zapovjedao mornaricom stvorio je od nje
jednu od najvećih pomorskih sila, a posebnu slavu donjela mu je pobjeda
nad tada najjačom – španjolskom mornaricom. Nakon toga nakratko se
vratio na dužnost anadolskog beglerbega, a U ožujku 1497. prvi put je
imenovan za velikog vezira. Dužnost velikog vezira bila je najveća
dužnost u izvršnoj vlasti crstva, pandam današnjem predsjedniku vlade,
a ujedno i nakon sultana najveća funkcija u carstvu. Ahmed-paša
Hercegović će još četiri puta biti imenovan velikim vezirom. Četrdeset
godina proveo je u službi trojice sultana (Mehmed II, Bajazid II i
Selim I) i sudjelovao u mnogim bitkama, upravo u vrijeme u osmanskoj
povijesti znano kao “zlatno doba”. Ahmed-paša umro je 1517. godine u
72. godini života. Pokopan je na svom imanju na Mramornom moru, u selu
Dil koje je kasnije, njemu u čast, nazvano u Hersek (Hercegovina).
Turska ga znanost i javnost i danas slavi kao jednu od najvećih
povijesnih ličnosti. Imao je četiri sina: Ali-bega, Mustafa-bega,
Ahmed-bega i Mehmed-bega te jednu kćer kojoj je dao ime po svojoj
domovini – Huma. Ahmed-paša Hercegović Kosača je sin Hercega Stjepana
Vukčića Kosače i Barbare Bavarske, brat je bosanske kraljice Katarine
Kosača Kotromanić, zet sultana Bajazida II, tetak Gazi Husrev-bega i
sultana Sulejmana Veličanstvenog, daidža Ishak-bega (Sigismunda)
Kraljevića Kotromanića i Skender-bega Crnojevića Bušatlije itd.
Потискујући, за време Балканског рата, турску војску под командом Џавид – паше Срби су били заробили око 4. 500 војникамеђу којима је било доста и наших Муслимана.Светозар Томић, који се ту налазио забележио је посету српских војника манастиру св. Јована Владимира и пуштање заробљених војника. ” Када смо их довели у Елбасан”, вели Томић, ” и питали ко су и одакле су: за свакога који је проговорио српски и казао да је из Санџака или Косова, Солунског или Битољског вилајета, сви смо рекли: то је наш пустимо га са објавом кући да иде.Међутим, остале смо упућивали у заробљеничке логоре.
Ђоко Сљепчевић, Српско – арбанашки односи кроз векове са посебним освртом на новије време, Минхен, 1974,18.
O Fatimi
*
Najbolja kćerka između sviju kćeri
Mirisni cvijet s Pejgamberove grane
– Bijaše čista bez ikakve mane
Ko njena srca postojana vjera.
*
Između žena najvjernija žena,
Ponosna, čedna ko paoma mila
– Božanskom lavu je žarka ljubav njena
U boju zvijezda predvodnica bila.
*
I među majkama nikad majke take
Nježne i dobre!… Kerbelske sokake
Svaku noć – vele – sad obilazi ona,
*
I kad kod groba Svete žrtve stane,
Nijemo plačući po humku mu pane,
a s njom plače cijela vasiona.
*
Musa Cazim Catic
ЦРКВА ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА и данас постоји у Сопотници, удаљеној 3 км од Горажда. Ову цркву саградио је херцег Стјепан 1446. године као задужбину. Над вратима стоји знаменити старински натпис: „В љето 6954 (1446) аз раб Христу богу господин Херцег Стефан воздигох храм светога великомученика Христова Георгија моле (се) јему да помолит ce о мње грешном владице моему Христу“. Црква херцега Стјепана је у прошлости више пута обнављана.
Код ове цркве је од 1529. до 1531. године била смјештена српска штампарија црквених књига, те је црква у то доба била и вјерски и културни центар овога краја. Ову штампарију основао је стари монах Божидар Горажданин. 1529. године штампарију су пренијели из Млетака браћа Љубовићи, Ђурађ и Теодор, које је послао Божидар Горажданин из Милешева. To је била прва штампарија у Босни и Херцеговини, a неки наводе да је друга на Балканском полуострву. Ту су штампане књиге: Псалтир са последованијем и часловцем и Требник. Књиге су штампане ћирилицом. 1531. године рад штампарије су забранили Турци. Изгледа да је 1544. године пренесена из Горажда у Трговиште (Румунија), а пренио ју је логотет Димитрије Љубовић, унук Божидара Горажданина.
Зграде манастира св. Ђорђа у Сопотници порушили су Турци 1550. године.
У XVII вијеку у цркви херцега Стјепана президана је припрата, a 1869. године је такође преправљена. Ранији иконостас, који је по предању био камени, имао је двоје двери, поред којих је била гробница у којој је сахрањен кнез Радослав Ширинић, рођак и насљедник херцега Стјепана. На гробници стоји натпис: „В име бога се лежи раб божији кнез Радослав Ширинић“. Цркву су у прошлости штитили бези Сијерчићи. Они су између 1835. и 1852. године, тј. у доба Омер-паше Латаса слали оружану стражу да је бране од посебице. Ово су чинили због тога што су тврдили да је у цркви гроб њиховог претка, Радослава Ширинића, који је био хришћанин, и да су Сијерчићи његови потомци. Сијерчићи су исламизовани насљедници кнеза Радослава Ширинића. У другој половини XVIII вијека били су чувени бегови Сијерчићи који су имали у Горажду своје двије џамије. Подизали су камене куле, конаке и оџаке. Познат је био оџак Сијерчића на друму код Горажда у XVII, XVIII и првој половини XIX вијека.ЦРКВА ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА и данас постоји у Сопотници, удаљеној 3 км од Горажда. Ову цркву саградио је херцег Стјепан 1446. године као задужбину. Над вратима стоји знаменити старински натпис: „В љето 6954 (1446) аз раб Христу богу господин Херцег Стефан воздигох храм светога великомученика Христова Георгија моле (се) јему да помолит ce о мње грешном владице моему Христу“. Црква херцега Стјепана је у прошлости више пута обнављана.
Код ове цркве је од 1529. до 1531. године била смјештена српска штампарија црквених књига, те је црква у то доба била и вјерски и културни центар овога краја. Ову штампарију основао је стари монах Божидар Горажданин. 1529. године штампарију су пренијели из Млетака браћа Љубовићи, Ђурађ и Теодор, које је послао Божидар Горажданин из Милешева. To је била прва штампарија у Босни и Херцеговини, a неки наводе да је друга на Балканском полуострву. Ту су штампане књиге: Псалтир са последованијем и часловцем и Требник. Књиге су штампане ћирилицом. 1531. године рад штампарије су забранили Турци. Изгледа да је 1544. године пренесена из Горажда у Трговиште (Румунија), а пренио ју је логотет Димитрије Љубовић, унук Божидара Горажданина.
Зграде манастира св. Ђорђа у Сопотници порушили су Турци 1550. године.
У XVII вијеку у цркви херцега Стјепана президана је припрата, a 1869. године је такође преправљена. Ранији иконостас, који је по предању био камени, имао је двоје двери, поред којих је била гробница у којој је сахрањен кнез Радослав Ширинић, рођак и насљедник херцега Стјепана. На гробници стоји натпис: „В име бога се лежи раб божији кнез Радослав Ширинић“. Цркву су у прошлости штитили бези Сијерчићи. Они су између 1835. и 1852. године, тј. у доба Омер-паше Латаса слали оружану стражу да је бране од посебице. Ово су чинили због тога што су тврдили да је у цркви гроб њиховог претка, Радослава Ширинића, који је био хришћанин, и да су Сијерчићи његови потомци. Сијерчићи су исламизовани насљедници кнеза Радослава Ширинића. У другој половини XVIII вијека били су чувени бегови Сијерчићи који су имали у Горажду своје двије џамије. Подизали су камене куле, конаке и оџаке. Познат је био оџак Сијерчића на друму код Горажда у XVII, XVIII и првој половини XIX вијека.
O Muhamedu
*
Sirotan bijaše on skroman i tih,
Al’ Bog mu Svoju udahnuo mis'o:
Kalemom tajnim u um mu upis’o
Sveznanja Svoga jedan velji stih.
*
Mudra mu knjiga bila svaka riječ,
A svako slovo simbol svih ljepota –
Šeriat pun mu mladosti, života
I mladost će mu dovijeka teć.
*
U dragom srcu vječni žar mu vri:
Sunce što samo trake pravde sije
I ljubavlju nam duh snaži i grije.
*
Umnici njemu klanjahu se svi,
Jer on je bio Božijeg svjetla sjena,
Najveći čovjek kroza sva vremena.
*
Musa Cazim Catic
Kurban-Bajramski kandilj
*
U tišinu tamnu, u prazninu mraka
Ognjene mu oči bojažljivo zure
I plamne im suze pobožno drhture
Ko tanana parca osmjehnutog maka.
*
O što li to gleda krvava mu traka
U toj masnoj tmini, kud vjetrovi jure?
I zašto li plače, dok sve stvari žmure
I dok c'jela zemlja duboka je raka?
*
Čuj! Crveni jezik nijemo mu zbori:
– Pjesniče, i u mom srcu noćas gori
Životvorna ljubav vječitoga Boga!
*
I ja žrtvu njemu svojom krvlju palim
I ja mu dobrotu munadžatom hvalim,
Osvjetljuć tminu suzom bola svoga…
*
Musa Cazim Catic
Povijest moje otadžbine
*
Evo te gledam zanesenim okom,
Pov'jest draga domovine moje;
Srce mi strepi, a desnica dršće,
Stranice svete prevrćući tvoje –
I duša mi se, puna poštovanja
Pobožno svakoj tvojoj rječci klanja…
*
Na javor-guslam’ u najslađem zboru
Tebe su vile moga roda vile.
I svaki spomen prošlosti nam slavne
K'o svet amanet u Te su nam slile,
Da svojim žarom sred našije’ grudi
Stari nam ponos i viteštvo budi.
*
O knjigo slave! Ja u Tebi vidim
Junačkog Tvrtka i sve svoje pređe,
S handžarom oštrim u desnici snažnoj
Ponosnoj Bosni kako brane međe –
I poput smijelih divova i lava
Prsima štite svoja stara prava.
*
Ja vidim na tvom uzvišenom listu
Sva ona davna neumrla djela,
Što ih Sokoli, Pijele i Tire
Stvoriše, kad su uzdignuta čela
Najvećem carstvu na kormilu bili
I krv dušmansku potocima lili.
*
Ja vidim kako vrh krševa naših
Sunašce zlatne slobodice sije,
Junačka seka kako bratu svome
Niz jedra pleća turu-perčin vije,
A dična mati svog jedinca hrani,
Da Herceg-Bosni čast i ponos brani.
*
Ja vidim evo sve krvave vojne
I bojna polja i britke handžare
I alaj-bajrak, što se nebu vije
I Toke, što se na sunašcu žare
I bijesne ate, što ko vihor lete
Ah, vidim svega iz prošlosti svete.
*
U tvome krilu! Tobom zaneseno
U grudima dršće mlado srce moje
Živijem žarom cjelivat bi htjelo
Tvoj svaki redak, svako slovce tvoje;
Na tvoje listove duša mi je pala,
O sveto nebo mojih ideala!
*
O naše slave ogledalo vjerno!
Daj rodu mome putovođa budi;
Svoje mu vatre ulivaj u dušu,
Svojijem dahom nadahni mu grudi,
Pa sv'jestan tebe neka smjelo brodi
Svojemu spasu i svojoj slobodi!
*
Zahrđo handžar dok o klinu visi
i svoju prošlost pokopanu sniva,
Moj narod neka laganijem perom
Budućnost ljepšu na tebi osniva,
U tebi gledeć’ ideale svoje,
Pov'jest drage otadžbine moje!
*
Musa Cazim Catic
Ramazanska večer
*
Mom pobri A. Rašidkadiću
*
Suton se spušta, mirisav ko smilje
I siplje zemljom svoje nujne čare –
Gle, mujezini već pale kandilje
I svijet ostavlja trge i pazare,
A suton pada mirisav ko smilje…
*
Pobožni ljudi za soframa sjede,
Molitve usne šapuću im ti'o
Radosnim okom u satove glede –
Bljedilo sveto post im licem svio;
Al oni veselo za soframa sjede.
*
Na polju suton sve to više pada.
I sve su stvari u duboku muku…
Čekaju ljudi, kad će top sa grada
Navjestit’ iftar u plamenom zvuku –
A vani suton sve to više pada.
*
I gle, na jednom svjetlost neka sinu
S tabije bijele, ko nur s Tura da je,
A sa njim zvuk se po vazduhu vinu –
Zvuči l’ to svjetlost ili to zvuk se sjaje?
Večernji anđeo to iz topa sinu.
*
I hrli, noseć psalam vrh usana,
Intiman, mio ko Božije riječi –
I zadnji disaj umrloga dana
U njemu plače, uzdiše i ječi…
Anđelu drhti psalam vrh usana.
*
A ezani ga mujezinski prate
I zvek posuđa s iftarskih sofara,
Krila mu zvijezde svojim trakom zlate
I plam kandilja sa vitih munara –
I tople molitve pobožno ga prate.
*
Suton je pao mirisav ko smilje
I siplje zemljom svoje nujne čare,
Grleći krilom drhtave kandilje –
Svijet opet puni trge i pazare,
A suton miri kao amber-smilje.
*
Musa Cazim Catic
MOLITVA RANjENIKA OMER BEG SULEJMANPASIC
Bojak presta i tama se diže,
blijeđan mjesec nad bojište stiže,
pa obasja svojom zrakom sjajnom
bojno polje u mrtvilu tajnom.
Bujna krvca do koljena pala,
bujna krvca ravan pokapala.
Tu dva brata boriše se mila
iz jednoga majčinoga krila.
Jedan junak na tom polju bojnom,
na tom polju mrtvilu spokojnom,
teško ranjen sa dušom se bori,
blijeda usna ovako mu zbori:
“O zvjezdice, lake treptalice,
plava neba divne sijalice,
što sijete s neba visokoga
više zemlje slavna roda moga,
Zadnji pozdrav noste rodu mome,
rodu mome, rodu srbinskome,
vječitome za slobodu borcu
na junaštvu divnu čudotvorcu!
O ti, slogo, srpska slogo sveta,
koliko te Srbin čeka ljeta,
tebe nema, a dva brata mila
zbog nesloge polomiše krila.
Silni Bože, s visokih nebesa,
divnom silom vječnih ti čudesa,
daj mi rodu što mu duša žudi,
nek mu nova zorica zarudi!
Nova zora slavna milovanja,
o čem Srbin mnogo ljeta sanja,
nova zora one sloge divne,
nek mu srce u njedrima živne!”
Bosanska vila, 1900. br. 3, str. 37
ISLAMU
O Islamu, vjero moja sveta,
Spasu duse grijesnicke moje,
Velike su Tvoje svete misli,
Tvoje ime velicanstveno je!
Pred propisom uzvisenim tvojim.
Mudri razum u prasinu pada;
Zakoni su nepobitni Tvoji,
Tvoj serijat vjecita je pravda!
*
Mudrosti su veljih ucenjaka
Nedobitne tvoje tajne svete,
Ti si luca covjecanskog spasa,
Ti si izvor znanja i prosvjete!
*
Ti si knjiga svenauke svijetle,
Ti si djelo vjecitoga Boga,
Kojime je nav'jestio sjajni
Preporodjaj svijeta cijeloga!
*
Ti me ucis svim djelima dobrim,
Ti me ucis casti i ljubavi,
Ti me ucis da za narod zivim,
Covjecanstvu da clan budem pravi.
*
Dok mi dani nevidovno teku,
U nepovrat od proslosti tajne,
Mene blaze zapovijedi Tvoje
Svete one rijeci velicajne.
*
Tvojih misli bozanstvenih ja cu
Bit sljedbenik uvijek valjani,
Tvoju svetu zapovijed cu slusat.
A prezirat sto Tvoj propis brani.
*
Oj Islamu, vjero moja sveta,
Spasu duse grijesnicke moje,
Velike su svete tvoje misli,
Tvoje ime velicanstveno je!
*
*
Musa Cazim Catic, (1902)
1333 године босански бан Стеван Котроманић (13221353) дадеДубровнику Рат, Стон и (пељешачку) Превлаку са неким околним малимострвима. Тога ради написа четири повеље под Сребреником: ”двијелатинсци а двије српсције” (у Литератури, на крају, број 27).
1406 године пише Херцеговац Прибисав Похвалић, посланик баницеАнке (жене покојнога Вука Вукчића), и војводе Дандаља и КатаринеСандаљевице: ”Ја Прибисав Похвалић дају всакоме знати ере доидох уДубровник посланијем госпоје банице Анке и госпогије војводинице Катарине Сандаљевице, доних кнезу и властелем дубровачцијем трилистове… писане листом српсцијем… и други лист који за овим идесрпски јест писан в лито роштва тисушчно и четири ста и шесто литомесеца декембрија двадесети дан.” (23).
На другом акту стоји: ”Ја Прибисав Похвалић после војеводе Сандаљасвидокују ере ови лист србски писани и одписах га мојом руком, и удругом листу српском… тази у првом листу српском…” (23).
1411. Прибисав Похвалић, послан од банице Анке и војводе Сандаља, пишеизос.: ”Овај лист српски близу овогај мога писан”… И з другим листомсрпским, који је за овим листом…” (24).
1476 пише султан Мехмед Дубровчанима на српском језику, ћирилицом.На том писму стоји споља у италијанском језику да је писмо српско (35).
Тако на омоту једног акта из Цариграда из 1477 стоји: ”Царска наредбанаписана у форми писма узвишеној господи од султана Мехмеда II насрпском” (53).
Код једног другог акта, из приближно истог времена, стоји наомоту: ”Превод са српског једног писма наредбе султана Мехмеда II…” (54).Елезовић наводи још један ферман султана Бајазита II из године 1499, начијем завоју стоји: ”Наредба султана Бајазита II у једном примерку написанасрпски”.
(55).Млечанин Санудо извештава да је добио 1499 г. од скадарског ”жупана”(јамачно санџака): ”једно писмо које нисам могао читати јер је писанобило словенски српски” (79). Не само да Млечанин ћирилицу назива српским писмом, већ се из тога види да су турски паше у нашим пределимасамим Млечанима писали српски.
У ”Решетаровом Зборнику” (63) налази се спомен једног уговораДубровчанина Франћеска Мицанија из године 1510 са штампаром из ПезареЂироламом Сонћином да му наштампа неке католичке црквене књиге ”условима и у дијалекту српском”.
У Дубровачком архиву има на омоту једног писма Сулејмана II из 1524забележено да је ту и ”једно писмо на српском језику од 1524 о примањуданка” (76).
Год. 1530 налази путник кроз тадашњу Турску Словенац Б. Курипешићблизу Рогатице један натпис ”у српском језику и словима” (28). Цитирамопрема Ђерићу (25, стр. 40).
Један савремени француски слависта описује у ”Ревији словенскихстудија” за 1932 две црквене књиге (два часослова) у босанској ћирилици(40), и том приликом спомиње једну латинску издату књигу у Паризу 1538године, где се наводи ”алфабет дванаест језика са разним словима” (41). Тусе говори о словима ”српским и босанским” (42).1550 године потврђује српски писар у Дубровнику на једном акту:”начиних потпис на српском језику” (26), тј. ћирилицом (24).
1551 године пише романски беглербег (доцнији велики везир) Мехмедпаша Соколовић команданту Темишвара Андреји Баторију на српскомјезику: ”И што ми посилаш листова и све ми србским језиком посилај, ане фрушки”. Ово последње значи француски. Први је овај податак нашао исаопштио Алекса Ивић (66).
Под листовима на српском језику разуме сесрпско писмо, којим се служи и сам Мехмед-паша.У Решетаревом Зборнику наводи се такоће један податак из Дубровачкогархива, из године 1568, којим дубровачки надбискуп и Сенат дају дозволуизвесним штампарима италијанским ”да штампају неке књиге из Светогписма у српском језику” (68). И тај је податак први пут заопштен 1914 (69).
Млетачки бајило М. П. Контарини, путујући за Цариград, свратио је 1580године у Милешево и видео целе мошти Св. Саве, али су калуђери откривалисамо руке, јер, говорили су им, ”да чељаде, које му гледа у лице, тако сепреплаши да не може више живјети” (75).
Описивач овога пута вели, да сукалуђери држали манастир у реду. ”Ту је”, вели он, ”велик крст одпозлаћеног дрва, па многе слике пророка са србским надписи и красниминакити; три су капеле, које воде једна у другу; обред врше грчки у србскомјезику; добар имају приход у круху, вину, стоци, али често их Турцинападају, јер долазе к њима јести, премда султану плаћају 50 талира данка.”Језуита Марин Темпарица из Цавтата пише 1582 године генералуЈезуитског реда Кл. Аквавива да је потребно салити слова ”у славонскомалфавиту и словима које овде називају српским” (70). То такође саопштаваО. Доминик Мандић, према збирци ”Света Хрватска” (71).
Задарски прелат Симеон Будинео (”Шиме Будинић”), који је живео у XVIвеку (рођен око 1535, умро 1600), штампао је у Млецима 1597 наиталијанском језику књижицу под насловом ”Кратко упутство да се научисрпска азбука” (5). Нашу ћирилицу не назива никако друкчије већ српскималфабетом (2).
1609 године доносе лички изасланици из Турске Никола Драшковић иТомо Милчић нинском бискупу Блажу и башком капетану Г. Стјепановићуједно писмо ”писано српски”, ”доње српско писмо” (31).
Језуита патер Бартол Кашић, родом са острва Пага, (1575-1650),”оснивалац језуитске резиденције у Дубровнику и њен први приор” (1)штампао је у Риму једно дело дубровачког историка Мавра Орбинија, с којимје био пријатељ, под насловом ”Зрцало духовно”. Штампао га је латиницом1614 (доцније је исто дело штампано ћирилицом у Млецима 1628). Уримском издању Орбинијевог ”3рцала”, налази се и додатак Бартола Кашићапод насловом ”Наук за добро писати словенски и ласно прочитати оволибарце” (2, стр. 451). Он је ту дао неке нове карактере латиници,прилагодивши их српској ћирилици. Сам каже тамо: ”3нам ја ово добро да сеови наук склада веома с нашими србскими слови, и да га ја нијесампокупио него с великим разлогом, имајући наш језик потребу од веће слованего латински или талијански” (4).
Познати хрватски надриисторичар патер Доминик Мандић хоће те речиБартула Кашића да ублажи, па каже сам ово (65, стр. 228): ”Како су Србиупотребљавали искључиво ћирилска слова, то је он ћирилски алфабетсматрао српским и у својој опћој славенској љубави такова слова звао је,’наша српска слова’ ”. Али, разуме се, по аргументацији фра Доминика, онје остао ”Хрват”. Нас овде то не интересира. Он је ћирилицу звао српскимписмом; то је што смо хтели овде утврдити.
1616 је штампао босански францисканац Матија Дивковић свој мали”Наук карстијански”, у коме има додатака ”изписавши сарпски”, ”којеверше изписавши сарпски”. Ђ. С. Ђорђевић (37) мисли да ”изписавшисарпски” значи ћирилицом, и као да ће имати право… (Ђерић, 25, стр. 163).
Папски нунције пише из Млетава у Рим марта 1627 о начину штампања ирастурања књига по Балкану (2, стр. 20). Он се залаже за глаголицу, говорећи дословно: ”Јер српско писмо а такође и ћирилица, које се употребљава упределима где се највише налазе шизматици, не разуме се уопште онакокао писмо Св. Јеронима” (9).
Херцеговачки католици, на Неретви, у Попову и Зажабљу веле у молби од1 августа 1629 да се потписују ”илирским или српским писменима” (6), тј.ћирилицом (3).
Августа 1637 писао је римској Конгрегацији за пропаганду вере ФрањаМрканић из Чипровца о књигама којима се служе свештеници и монаси уСрбији, Рашкој, Херцеговини итд., ”које књиге су писане српском азбукомназваном Св. Ћирила, у старом илирском језику” (12). То такођесаопштава академик Радонић (2, стр. 59).
Тридесетих година XVII века дејствовали су у Боки Которској разнимисионери католички са циљем да сав народ полатине. Остало је доста трагаиз њихових извештаја, који су саопштени од Јована Радонића у књизиозначеној под 13, нарочито одељак VI.Између осталих је дејствовао као мисионер Франческо Леонарди, од когасу сачувани у Ватикану многи извештаји. У писму од 21 децембра 1637,Леонарди моли да се спречи преко нунција у Млецима штампање српскихкњига за православне, а предлаже једног калуђера апостату да помогне текњиге штампати у католичком духу. Тај калуђер је ”велики зналац слова иобреда српских” (14). 3 марта 1638 јавља он Конгрегацији да се постарао заверан превод неколико битних одељака ”обредослова и литургије Срба”(15). Да се не би многе паре трошиле, он ће наћи и ту два калуђера који знајудобро ”дијалекат и слова српска, да би помогли при штампи”.
Средином 1640 године Леонарди моли Конгрегацију ”да му даде једанпримерак недавно исправљених и штампаних одлука црквених васеленскихсабора, да би их могао поредити са српским текстовима”, свакако сКрмчијом (13, стр. 138). (17).
У даљем извештају Леонарди каже да би требало да сами католичкисвештеници науче ћирилицу (13, стр. 141). За ћирилицу каже просто ”српскаазбука” или ”српска писмена” (18).
Кад је задобио за унију цетињског владику Мардарија, Леонарди одлази уРим и опет се враћа 1640 на Српско Приморје. Из Паштровића пише у Рим 20јула: 1640 (Радонић, 13, стр. 145) да ће превести на латински Владичинуисповест вере писану ”језиком и словима српским” (19).
1 децембра 1645 мисионар Ђовани Пасквали предлаже Конгрегацији изКотора да би у циљу прозелитизма требало ”упутити у Српско Приморје 4 до5 калуђера Св. Атаназија из Рима” (13, стр. 185), али треба прво да, научеговорити српски и писати ”српским словима Св. Ћирила” (20).
Аман за бога, преставите се на бједне Србе, браћу вашу, нас невине осуђене, који смо на мјесто губитељства изведени. Ето тако стојимо ми у чељусти смрти, а нико неће да нас из њих изчупа проклети даија босански. Коме ћемо неправду ову одкрити, ко ли ће нас томе научити, него тако Свијетлом Господину и осталој свој браћи, Србину. Моли вас сав народ босански, као ваш брат Србин, тако и кршћанин.
БОСАНЦИ КЊАЗУ ДАНИЛУ 9. НОВЕМБРА 1857.
Српско име кроз историју по Босни, Херцеговини, Црној Гори, Далмацији, Славонији, Срему, Хрватској:
• Око 924. ( 925. ) год. дођоше у Спљет на католичку црквену скупштину папини посланици ” који су ишли по далматинскијем градовима и договарали се с хрватском и са српском господом ” ( Dalmatiarum peragrantes ciuitates et cum Chroatorum atque Serborum proceribus conuenientes) – Василије Ђерић, О српском имену по западним крајевима нашег народа, у Биограду 1914, 13.пре око 2 месеца/и • Избриши поруку?
Фрањо Рачки о томе каже: ” Уза то ваља двоје узети на ум: прво да је на сабору Спљетском судјеловао не само хрватски краљ Томислав са својим великашима него и захумски кнез Михајло са србскими великаши ( cum Chroatorum atque Serborum proceribus ) С тога и диели се, друго, спљетска метрополиа, односно бискупије њезине, у два диела: хрватски и захумски т. ј. западни и източни, у првом бијаше владаоцем хрватски краљ, у другом захумски кнез уз србске велможе ( ваљда жупане ). У опсегу првог диела бијаху столице бискупске у Осору, Крку, Рабу, Задру, Спљету, одприе у Скрадину, Дувну и Сиску; у опсегу пако другога диела у Стону, Дубровнику и Котору.”
1694. год. каже кардинал Л. Колонић, да је цар примио под своју заштиту Србе грчког закона, који су негда били расијани по Грчкој, Бугарској, Рашкој, Херцеговини, Далмацији, Подгорју и Јенопољу ( ” per Graeciam, Bulgariam, Rasciam, Herczegovinam, Dalmatiam, Podgoriam, Jenopoliam sparsi ” ).
Око 1245. год. каже варадински каноник Руђер ( Rogerius ), да је татарски краљ ” уништио српску ( рашку ) државу Босну ” ( ” destruxit Boznam, regnum Raciae” ).
1252. год. спомиње се у писму дубровачког архибискупа Ивана ” српска држава, то јест Босна ” ( ” Regnum Serviliae, quod est Bosgna ” ).
1346. год. поставља римски папа думањскога владику Ивана и препоручује га спљетском архибискупу и бану Стјепану ” српском ( босанском ) владаоцу ” ( ” Stehpano Bano principi Rasciensi ( Bosnensi )” )
14. вијек. Горички архиђакон Иван каже у 14. вијеку. да је један хрватски краљ у 11. вијеку ” опустошио српска брда све до Дрине ” ( montes … Servios ad Drinum usque vastavit ” ).
1450. год. пише римски папа дубровачком калуђеру Ивану о католичкој цркви у Босни и каже, и каже да је у писму тог калуђера стајало, да ” у покрајини Босни т. ј. Србији ( ” in provincia Bosnae sive Serviae” ) има мало људи, који тамошње становнике уче вјери.
1521. год. пише неки Лука Корват, који је био послан у Угарску, и у писму спомиње град ” Јајце у Србији ( српској земљи ) ” ( “Jajza in la Servia ” ).
1538. год. ( 6. новембра ) пише цар Фердинанд бану П. Кеглевићу о Србима који су се преселили из Босне у Жумберак, и зове њихове старешине ” капетани и војводе Раци или Срби и Власи , које просто зову српскима ” ( ” capitanei et wayuode Rasciani siue Serviani atque Valachi, quos vulgo zrbschy vocant ” ).
1547. год. путовао је француски посланик преко Дубровника у Цариград. Тај је пут описао његов секретар Ј. Chesneau. Путујући од Дубровника преко Требиња дође у Фочу ( Chochia ) у српској земљи ( ” pais de la Servia ” ).1550. год. путовао је млетачки посланик ” Catharin Zen ” преко Босне у Цариград и у опису његова пута помињу се ” Срби ” ( Serviani ) у Сарајеву.
1553. год. каже Ferdinando Novagero за Босанца Рустема пашу, који је био велики везир и зет султана Сулејмана, да је ” по народности Србин ” ( ” di nazione serviano ” ) из Босне.
1573. год. каже млетачки посланик у Цариграду Андрија Бадоар за Мехмеда Соколовића да је ” по народности Србин ” ( ” di nazione serviano ” ).
1602. год. пише гроф Ђуро Зрињски цару Рудолфу и каже: Карловачки је генерал из Турске ” изводи неке Влахе или Србе и населио их на мом дједовском опустјелом имању, које се зове Гомирје ” ( ” quosdam Walachos seu Rascianos educens, locauit in auitica mea desertaque possessione Goymerye uocat ” ).
1607. год. допушта руски цар Василије Ивановић калуђерима манастира Папраће ” у српској земљи ” ( ” Сербские земли ” ) да долазе у Русију због милостиње.
1615. год. ( 20. августа ) пише у Бечу војвода Радул и у писму каже, да везир има са собом и ” Србе … из Босне ” ( ” von Bossn … Razen ” ).
Око 1650. год. каже турски историк и географ Хаџи – Халфа или Ћатиб – Челебија говорећи о Босни:” Подерафтица ( Петровац ) на источном крају Црне Горе ” ( ово је планина у босанској Крајини ) ” У њему станују Срби “.
1658. год. путовао је Француз Кикле кроз Босну. Из Зворнија у Босни кренуо се с друштвом на 14 кола у Бијељину. Кочијаши су им били ” скоро сви Власи или Срби, како их зову” ( ” presque tous Morlaques ou Serviens, comme on les appelle ” ).
1681. год. пишу Сарајевци српском патријарху и кажу ” патријарху у овој српској земљи ”
1685. год. помиње цар Леополд у једном свом писму ” Хришћане Србе Бошњаке ” ( ” Christianos Bosnenses Rascianos ” ).
1668. год. у неком извјештају из Угарске о Босни стоји спомен ” тамошњих Срба ” ( ” dasiger Raitzen ” ).
1364. год потписује се међу свједоцима Нико Бијелић, српски писар дубровачке опћине овако: ” Нико Бијељић дијак српски “.Послије 4 године пишући талијански каже он ” a mi Nico de Biele, seriuan scauonesco “.
1364. год потписује се међу свједоцима Нико Бијелић, српски писар дубровачке опћине овако: ” Нико Бијељић дијак српски “.Послије 4 године пишући талијански каже он ” a mi Nico de Biele, seriuan scauonesco “.
1447. год. помиње се “српски” писар дубровачке опћине: кнез и судије дубровачке ” рекоше Никши Звездићу дијку српскому, да упише све по реду “.
1646. год. даде господар ” угровлахијске ” земље Јоп Матеј Басараб 1800 аспри манастиру Требињу ” у српској земљи “.
1772. год написа дебелобрдски парох Стојан Шобот ( који послије поста коренички прота ) катихизис, који се почиње овако:
” Вопрос. Ко си ти ?Отвјет. Ја јесам человјек, Србин, Христјанин.”
..А мало затијем
” В. По чему зовеш се Србин?О. Зовем се по роду и слову или ти језику оних људи од којих происходим и који именују се Срби.”
При свршетку 18. вијека написа неки Бошњак мухамедовске вјере мали рјечник, који се зове ” Попис биљака на српском језику ” Syrf uzre otlar bejandir “.Овај је ” попис биљака на српском језику ” писан икавачки.
1807. год. пише француски конзул у Травнику П. Давид и каже : ” Veli se, da je buna buknula u austrijskoj Srbiji,( tako Turci nazivaju Slavoniju i Banat ) .”
1790. год. наштампана је књижица: Dissertatio Brevis ae Sincera Hungari Auctoris de gente Serbica perperam Rasciano dicta ejusque Meritis et fatis in Hungaria, у којој читамо на 18. стр. : ” Србијанци и Бошњаци, које Мађари по рашкој држави називају Рацима, никада се у свом језику не зову Рацима него Србљима, нити гдје свој језик или народ зову рацким него српским или славенским ( српски, славенски народ )”” Serbii et Bosnenses, quos Hungari Rascianos a Rasciae Regno appellant, nunquam se in propria lingua Rascianos vocant, sed Serbios ( Szerblyi ) neque usquam linguam suam, aut nationem Rascianum nuncupani, sed Serbicam aut Slavicam, Szerbszki, Szlavenzski Narod. ”
” У речене три жупаније ( Пожешкој, Вировитичкој и Сремској ) живели су највећим делом Срби, већ пре турског времена, а још више за време турске владавине, јер су Славонци и Мађари своја насеља у масама напустили. Отуда је дошло да на многим географским картама које су се појавиле у средини XVII века нарочито област Срема и Вуковара носи назив ” Рашани “, ” Раци “. После поновног освајања ( мисли… на ослобађање од Турака, ЛМК ), овај је предео био само ретко насељен. Па ипак остаци старог српског становништва појачани су новим српским колонијама. ( Баш се у то вријеме појавила књига Сентивањија, и онда се несмемо чудити да он те три жупаније назива Рашком … ). ” ( Он овде мисли на мађарског писца, језуита Мартина Сентивањи – Szentivanyi Martin, ЛМК ).
Везир босански Веџид – Махмед – паша пише владици црногорском Петру Петровићу Његошу 1839. год., а ” књигу ” заврши овако: Ја сам написао једну турску, а једну српску, обе су једнаке. Друго ништа. Да си ми здрав. У Травнику овога месеца года 1838.” Други пут завршује му ” књигу “. ” Како ја вас милујем казаће вам ваш Радован, и за вашу драгост ову вам књигу пишем, која, желим, да вас у лијепом здр…ављу наиде. Једна српски, а једна турски, – обе су једнаке. И да сте ми здраво. У Травнику, по турски мјесеца Шевала 4. 1838.” Године 1389. завршује писмо овако: ” Друго ништа него ова два писма, једно турски, а друго словено – српски желим да вас наиде у лијепом здрављу. У Травнику по турску Зилџиде мисеца на 30. года 1839.”
Василије Ђерић, О Српском имену по западним крајевима нашег народа, стр. 46.
1696 год. заштићује Далматински и хрватски и славонски бан Адам Баћан ” српско племе ” међу Уном и Купом ( ” populorum Rascianorum intra fluvios Unnam et Colapim collocatorum ex Bosnia “; populos eosdem Valachicos sive Rascianos ” ).
Василије Ђерић, О Српском имену по западним крајевима нашег народа, стр. 57.
1707. год. јавља ратни савет из Граца у Беч, да је Т. Љубојевић ” српски митрополит и владика у Лици, Крбави и у зринопољском округу” ( Metropolita und Bischof deren Reizen in der Lika Karbavia und Zrinopolischen Bezirk ).
Василије Ђерић, О Српском имену по западним крајевима нашег народа, стр.59.
18. вијек. У Дечанском љетопису стоји ово : три краља бјеху српска у то време, у Призрену Лазар, у Босни Стефан Твртко, у Прилепу Марко Влкашинов “.
Василије Ђерић, О српском имену по западним крајевима нашег народа, стр. 45.
1454. године помиње се међу свједоцима у Котору ” Стиепко Калогуревић канжелиер и драгоман сарпски ” . Котор је тада био под млетачком влашћу.
Василије Ђерић, О српском имену по западним крајевима нашег народа, стр. 1.
1610. године каже барски архибискуп Марин Bizzi ( родом с острва Раба ) да ријека ” Дрим … према сјеверној страни дијели Арбанију од Србије ” ( Drimo divide verso la parte senttetrionale l’ Albania della Servia ).
Василије Ђерић, О српском имену по западним крајевима нашег народа, стр. 3.
1729. године јављају ” Consultori ” млетачком кнезу о православном народу у Далмацији и кажу да ” мјеста Рисан и Топла нијесу у Далмацији него у приморској Србији, која се зове Херцеговина.( Risano e Topla, luoghi non compresi nella Dalmazia, ma nella Serblia marittima, chiamata Erzegovina).
Василије Ђерић, О српском имену по западним крајевима нашег народа, стр. 5.
1591. године наштампа Angelo Roccha дјело ” Bibliotheca Apostolica Vaticana “, у ком каже ( стр. 171 ): ” А Босанци између осталијех племена, која говоре српскијем језиком, обично употребљавају чистији и одабранији начин говора … , као што сам чуо од Исусовца Епидавранина Марина Темперице, који тај језик врло добро зна.” ( Bosina vero inter cetera Gentes Seruianam linguam adhibentes, purior et elegantior loquendi ferma vti solet …, sicut a Marino Temperizza Epidaurio a Societate Jesu hanc linguam optime collente accepi ).
Василије Ђерић, О српском имену по западним крајевима нашег народа, стр. 41.1581. године каже Бизбек, који је као посланик цара Фердинанда 1555. год. у Цариград, да Срби ( Ratziani ) живе до ријеке Драве.
Василије Ђерић, О српском имену по западним крајевима нашег народа, стр. 110.
Dame i gospodo, braćo Srbi i sestre Srpkinje,
Prosto ne mogu odoleti, a da ponovo ne apostrofiram moju omiljenu sentenciju »Historia magistra Serborum est !« (Istorija je učiteljica Srba !), jer upravo ću toj »našoj učiteljici« prepustiti da umesto mene ispriča priču o Bosni kao zemlji naroda Spskog. U svom komentaru o Bosni ću se, isključivo, oslanjati na dokaze koji još uvek postoje i koje svak može veoma lako proveriti. Na vatikansko lukavstvo i dukljansku praznoglavost ću odgovoriti istinom i dokazima. Dakle, gde god se bude dalo prezentovaći dokaze upravo u onom obliku u kakvom se i nalaze. Da li će to neko hteti da prihvati nije moje da o tome razmišljam, moje je da se naukom bavim na osnovu pisanih tragova. Sve one koji pišu svoje komentare na ovom sajtu zamoljavam da se u svojim obraćanjima služe dokazima i prezentuju istinu. Istina je uvek najlepša ne gledajući u kakvom se obliku pojavljuje. Istinu zbog istine i svoje ljudskosti treba uvek prihvatiti onakvu kakva i jeste !
SRBI, BOSNA I NACIONALNI IDENTITET
Izvori i literatura
1 . De Administrando Imperio, X vijek
Upovelji bana Stefana se pored bosnjana navode i usorani kao stanovnici severnih krajeva bosne oko reke usore( danasnji Doboj, Teslic, Travnik, Gracanica, Samac, Srebrenik, Tuzla, Modrica…), sto implicira da su dobri bosnjani i usorani stanovnistvo banovine i regionalna odrednica. Isto tako u poveljama srpskih kraljeva se navode dobri rascani.
Konstantin VII Porfirogenit poznat i kao CONSTANTINE VII FLAVIUS PORPHYROGENITUS (rođen septembar 905, Konstantinopolj [Carigrad, sada Istanbul, Tur.]—umro nov. 9, 959.), Vizantijski imperator od 913. do 959. godine.
Njegovi spisi su obiman izvor o Vizantijskom carstvu i susednim područjima. Njegovo delo » De administrando imperio« (O upravljanju imperijom, latinski original se čuva u Vatikanskoj biblioteci) se bavi slovenskim i turanoidnim narodima i sadrži obiman i detaljan istorijski i geografski opis naroda koji okružuju Vizantiju.
Porfirogenit ne poseduje samo podatke iz svog vremena, vec citira i carske arhive, koji sežu do njegovog prethodnika, Cara Heraklija (610-641 – U to vreme se govori o Srbima kao narodu južnih Slovena i njihovim zemljama. ) i ranije.
Glava 32. De Administrando Imperi-ja Konstantina Porfirogenita, ima naslov “O Srbima i zemlji u kojoj sada obitavaju”, i koja govori o teritoriji naseljenoj Srbima čiji je sastavni deo sama Bosna, u kojoj napominje dva naseljena grada – Kotor i Desnik, oba još uvek neodređenog geografskog položaja. A Konstantin Porfirogenit navodi da Hrvatska počinje od reke Cetine i prostire se uz more do Istre. Bosnjane i Usorane ne spominje.
2. “Anali” franačkog hroničara Einhard-a, IX vijek
Izvor stariji od Porfirogenita, više od sto godina, franačkog hroničara Ajnharda. On u svojim Analima opisuje i ustanak panonskog kneza Ljudevita (818-823). U tom svom delu, za našu istoriju dragocenom, Ajnhard na jednom mestu kaže kako je Ljudevit jednom prilikom pobegao iz Siska i otišao među Srbe. Po svemu sudeći Srbi su tada živeli negde u predelu Une, čak možda i zapadno od nje, sasvim verovatno na području današnje Like.
“Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit”
, sto odgovara: [Ljudevit (knez donje Panonije 822. – prim. CafeHome) ostaviviši grad Sisak, pobeže k Srbima, za koji se narod veli, da poseduje veliki do Srpske Dalmacije).
3. Povelja Dubrovniku rimskog pape iz 1188. godine
Rimski papa šalje 1188, dubrovačkom nadbiskupu plašt i potvrdjuje stara prava dubrovačke crkve. U pismu pominje Srpsku Bosnu:
“regnum Servilie, quod est Bosna” (srpska kraljevina koja je Bosna). To je bilo vreme bana Kulina.
(regnum u to doba ne mora nužno da znači “kraljevina”, Bosna je bila tada banovina – Vidjeti u: I. Kukuljević, Codex diplom, II, 148, str 21. )
4. Letopis Popa Dukljanina, XII vek
Letopis Popa Dukljanina, poznat i kao Barski Rodoslov, je jedan od najstarijih pisanih izvora i sačuvan je u svom latinskom prevodu iz XVI-og veka. To je verovatno djelo Barskog Popa od 1172. do 1196. godine.
LPD je tadašnju Srbiju podelio na dva dela, i to ovako:
“Surbiam autem quae et Transmontana dicitur, in duas divisit provinciam: unam a magna flumine Drina contra occidentalem palagam usque and montem Pini, quam et Bosnam vocavit, alteram vero ab eodem flumine Drina contra orientalem plagam usque ad Lapiam et [ad paludem Labeatidem], quam Rassam vocavit”.
(“Srbiju, pak, koja se zove i Zagorje, podelio je na dve pokrajine, od kojih se jedna od velike reke Drine prostire prema zapadu do planine “Pina”; nju nazva i Bosnom, a druga obuhvata prostor od rečene reke Drine prema istoku do “Lupia”-e i Skadarskog jezera; nju nazva Raškom.”
Dakle, LPD Bosnu i Rašku naziva zajedničkim imenom Srbija, što jasno pokazuje jedinstven Srpski nacionalni identitet.
5. Enciklopedija Britanika
1. The first recorded mention of Bosnia was written during this period by the Byzantine emperor Constantine VII Porphyrogenitus, who described “Bosona” as a district in “baptized Serbia.”
2. TVRTKO KOTROMANIC (b. c. 1338–d. 1391), probably the greatest ruler of Bosnia, ruling as Bosnian ban (provincial lord, subservient to the king of Hungary) from 1353 and king of the Serbs and Bosnia from 1377.
3. The Ottoman Turks invaded Bosnia in 1386, and after many battles it became a Turkish province in 1463. Hum held out longer under rulers who styled themselves herceg (“duke”) of St. Sava–a name recalled today in Herzegovina.
6. Najbolji pokazatelji i najvalidniji istorijski i lingvistički dokazi nacionalnih osećanja se nalaze u poveljama gde oni za sebe kažu da su Srbi, da su im praroditelji bili Srbi, da vladaju Srbima te da govore srpskim jezikom.
7. Titule vladara
Intersantno je videti kakve su titule nosili vladari srednjeg veka, kako su se zapravu zvale tadašnje srpske države
Kraljevska titula Nemanjića je ovako izgledala:
“Kralj Raske zemlje, Duklje, Dalmacije, Travunije i Zahumlja”
(vremenom je za Duklju i konacno ustaljen naziv Zeta)
Dušan kao car uzima titulu “Car Srba i Grka”, titula ostaje sinu mu Urošu, a sledeću takvu je imao Tvrtko jer je jasno bio “Kralj Srba”, te će i svi bosanski kraljevi do kraja nositi titulu “Kralja Srba”, bez ijednog pomena o drugom narodu.
Jedino su u latinskim izvorima Rašku zvali Srbijom, ali svi Srbi su zvali Rašku samo Raška. Vatikanski falcifikatori su na taj način pokušavali da poseju demonsko seme i mržnju između jedinstvenog Srpskog naroda i Srpskih zemalja.
Titula kralja Tvrtka je bila “Kralj Srbljem i Bosni, Primorja”.
Tvrtko je do 1390. nosio titulu kralja Srba, Bosne, Pomorja i Zapadnih Strana. Iz ove se titule jasno vidi da je vladao samo nad jednim narodom, Srbima. Kada je Tvrtko osvojio delove današnje Hrvatske koju su u to vreme naseljavali Romani njegova je titula promenjena 1390, u kralj Raške, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja. Kada je osvojio teritorije drugog naroda (Hrvata) promenio je titulu i u njoj nije bilo etničke odrednice “kralj Srbljem”, zato što Srbi nisu više jedini narod kojim on vlada, već su sada to i Hrvati. Iz ovoga se jasno vidi koliko je Tvrtko bio svestan da je Srbin i da u Bosni zive Srbi, jer dok je vladao samo Bosnom i delovima Raške i Primorja bio je KRALJ SRBA. Kada je Bosna posle Tvrtka izgubila delove Hrvatske koje je osvojila, sledeći bosanski vladari vracaju titulu KRALJ SRBA, jer više ne vladaju Hrvatskom i sada ponovo vladaju samo Srbima. To sve govori koliko su oni bili svesni da su Srbi.
Svi bosanski kraljevi sebe zovu “Kralj Srba” sto je jedina ETNICKA ODREDNICA U INTITULACIJI. Oni, naravno, jesu bili kraljevi Bosne, ali su Bosnu navodili kao teritoriju, kao i ostale teritorije koje su ređali u nastavku. Ne pominju niti jedan drugi narod kojim vladaju osim Srbima, a Tvrtko i ostali pominju svoje praroditelje Srpske u poveljama. Takođe su zvali svoje stanovništvo Srbljima i bosanski banovi, pre kraljevine i pre proširivanja Bosne na deo teritorije Raške. Inače, Tvrtko je državu Nemanjića zvao Raškom, jer je to i JEDINI NAZIV te zemlje koju danas zovemo Srbijom.
8. Lingvističke variante imena Stefan
Stjepan, Stepan, Stipan, Scepan, Stefan, Stevan je jedno te isto ime. Pošto nije bilo slova J pre vukove reforme, a bilo je slovo “JAT” koje je čitao kako je ko htjeo, u zavisnosti da li je bio ekavac, ijekavac, ikavac ili su čak drugi regionalizmi dolazili u obzir.
Srpska epska pesma o caru Stefanu Dušanu “Ženidba Dušanova” (isecak):
Kad se ženi Srpski car Stjepane,
on isprosi po knjigam djevojku.
U Ledjanu gradu latinskome,
u latinskog kralja Mijaila,
po imenu Roksandu djevojku
(Vuk II/28)
A od Kralja Tvrtka svi su bosanski vladari STEFANI.
9. Svoj jezik bosanski vladari nazivaju srpskim
Bosanski ban Stjepan Kotromanić (1322-1353) izdaje 1333. darovnu povelju Dubrovniku i kaze:
“i zato stavljam ja gospodin ban Stefan svoj zlatni pečat, da je verovano svaki da zna i vidi istinu. A zato su četiri povelje jednake, dvije latinski, a dvije srpski, a sve su pečaćene zlatnim pečatima”.
Tada je bio običaj da se izdaju po četiri povelje sa istim tekstom, dvije na srpskom i dvije na latinskom. (Ova povelje se moze naci u delima Franc Miklošič »Monumenta Serbica«, Bec 1858. str. 105-109 i
Lj. Stojanovic – “Stare Srpske povelje i pisma”, I, 46.)
POVELJE I DRUGI PISANI DOKAZI O SRPSKOJ BOSNI
10/1. Povelja Dubrovcanima iz 1189
Ova povelja Bana Kulina iz 1189 predstavlja prvi sačuvani bosanski dokument i prvi pomen Srpskog imena grada Dubrovnika (Epidaurum, id est Ragusium, na tal.: Ragusa). Godinu dana pre pisanja ove povelje Rimski papa šalje 1188, dubrovačkom nadbiskupu plašt i potvrdjuje stara prava dubrovačke crkve. U pismu pominje Srpsku Bosnu: “regnum Servilie, quod est Bosna” (Srpska kraljevina koja je Bosna). To je bilo vreme bana Kulina.
(regnum u to doba ne mora nuzno da znaci “kraljevina”, Bosna je bila tada banovina – Videti u: I. Kukuljevic, Codex diplom, II, 148, str 21.)
Povelja Bana Kulina (29. VIII 1189)
(1 Fol. 49v – 53r (Cod. slav. 12 Bibl. Vatic.), v.sn.XIII i “Slovo” 9-10.
2 Prema tzv. lenjingradskom (izvornom) primjerku. )
ili u prevodu na moderan srpski:
«U ime Oca i Sina i Svetoga Duha
Ja ban bosanski Kulin prisezaju (iskazujem) vama kneze Krvasu i svima dubrovcanima pravi prijatelj biti vam od sada do uvek i pravicu drzati s vama i pravu veru dokle sam ziv. svi dubrovčani koji hode po mojemu vladaniju trgovaće gde koji hoće, konačiće gde se koji nađe s pravom verom i pravim srcem bez ikakvog zla… (“razvje shto mi kto, da svojev volov poklon”, ovde mi nije jasna konstrukcija radi se o darivanju stoke)…da im ne bude od mojih častnika sile i dokle u mene budu dat imat svet i pomoć kako i sebi koliko mogu bez zle pomisli tako mi Bog pomogao i sveto Evangelie »
Ovu povelju je napisao Radoje, dijak bana, koji to i potvrđuje na kraju povelje napisavši:
«Ja Radoje, dijak bana pisah cijelu knjigu banovu povelju od rodjenja Hristova hiljadu i sto i osamdeset i devet ljeta, mjeseca avgusta u dvadeset i deveti dan otsjecenije glave Jovana Krstitelja«
Ban Matej Ninoslav
((Povelja Dubrovčanima – 1232 1235 – Vidjeti u:Lj. Stojanovic – “Stare Srpske povelje i pisma”, I., 8, 9-10.)
Tekst koji govori da u Bosni, po ovom bosanskom vladaru, žive samo Srbi
Nepobitini dokaz da su u srednjovekovnoj Bosni živeli Srbi i to dok se ona još prostirala samo u Sarajevskom i Zeničkom okrugu (u dolini reke Bosne). U međunarodnom ugovoru o raspodeli nadležnosti u dubrovačko-bosanskim sporovima ban Matej Ninoslav eksplicitno svoje podanike naziva “Srbljima” a dubrovčane “vlasima”. Za prevaru ucinjenu od strane Vlaha Srbinu ugovara se sud bana (bosanskog), a za prevaru Srbina nad Vlahom sud kneza (dubrovačkog). Nazivanje dubrovčana Vlasima kao i latinsko ime njihovog kneza govori nam da su dubrovčani još uvek bili Romani, dok su bosanci uveliko Srbi (i oscali su tu razliku)..Sve je napisano u vreme kada se Bosna nalazila na preko 100 kilometara od od dubrovačke granice – dakle nisu bili susedne zemlje i ugovor se ne odnosi na srpska plemena u zaleđu Dubrovnika. U Srbiji su za to vrijeme na vlasti nemanjićki kraljevi i oni se graniče sa Dubrovnikom. To Bosni, neuporedivo slabijom i manjom (i bez statusa kraljevine), ne smeta da se određuje kao Srpska.
Povelja glasi:
»1232-1235
U ime Oca i Sina i Svetago Duha amin!
Az rab Bozji Matej, a odmjelom Ninoslav, ban bos'nski veliki, kle se knezu
Dubrov'čkomu Zan Dandolu i vsej opcine Dubrov'ckoj.
Takom s'm se kletv'ju klel, kakom se je ban Kulin klel:
Da hode Vlasi svobodno, ih dobit'k, tako kako su u bana Kulina hodili, bez vse habe i zledi. A ja kudje oblada, tudje si hodite prostrano i zdravo, a ja prijati kako-re sam sebje, i nauk dati od vse zledi.
A se pisah, imenom Desoje, gramatig bana Ninoslava, velijega bos'nskoga, tako vjerno kako-re u prvih.
A se jeste: ako vjeruje Srbljin Vlaha, da se pri pred knezem; ako vjeruje Vlah Srbljina, da se pri pred banom, a inomu Vlahu da ne bude izma. Boze-re ti daj zdravije.«
POVELJA BANA MATEJA NINOSLAVA DUBROVČANIMA IZ 1240. godine
U međunarodnom ugovoru o raspodeli nadležnosti u dubrovačko-bosanskim sporovima ban Matej Ninoslav eksplicitno svoje podanike naziva “Srbljima” a dubrovcane “Vlasima”. Za prevaru učinjenu od strane Vlaha Srbinu ugovara se sud bana (bosanskog), a za prevaru Srbina nad Vlahom sud kneza (dubrovačkog).
Deo povelje koji to i potvrđuje glasi:
“A se jeste; ako vjeruje Srbljin Vlaha da se pri pred knezem dubrovackim; ako vjeruje Vlah Srbljina, da se pri pred banom, a inomu Vlahu i inomu Srbljinu da ne bude izma.”
Bosanski vladari su sebe nazivali Srbima, kao sto su Srbljem nazivali i svoje stanovnistvo.
Tvrtko Kotromanić se krunisao za kralja Srba, Bosne, Pomorja i Zapadnih strana na grobu Svetog Save u manastiru Mileševa. Da bi istakao jednorodnost dinastije Nemanjića i Kotromanića, Tvrtko stavlja ispred svog krštenog imena i ime Stefan, sto znači “venčani” (onaj koji je krunisan). U ovoj povelji Tvrtkovo ime Stefan se ističe veoma često (pogledati recimo posljednju reč u prvom redu), kao što se u povelji često ističe Srpska zemlja ili Srblji kao jedina etnička odrednica. Na primer u petom redu Tvrtko jasno ističe poreklo “roditelja mojih gospode srpske”. Isto tako, na dnu povelje, na desnoj strani, je ogromnim slovima istaknuto, na prvom mestu – kralj Srba.
(Kao izvor vidi povelje srednjovijekovnih vladara koje su mikrofilmovane sa originala i cuvaju se u Dubrovackom arhivu, a pogledaj i povelju bosanskog bana Ninoslava.)
Povelje bosanskih vladara dinastije Kotromanić u kojima se jasno vidi da su osćcali etničku pripadnost Srpskom narodu
Povelja bosanskog kralja Stefana Tvrtka (02. 12. 1382. godine)
Tvrtko Kotromanić se krunisao za kralja Srba, Bosne, Pomorja i Zapadnih strana na grobu Svetog Save u manastiru Mileševa. Krunisan je po pravoslavnom obredu, iako je bio katolik (to je prvi i najvalidniji dokaz o postojanju Srba rimo-katoličke veroispovest. Titovi polupismeni proustaški »povjesničari«, vatikanski falcifikatori, pogotovo dukljanski zlotvori i umobolnici su pokušavali da te dokaze zamagle trudeći se da za sve one Srbe koji su primili zapadno hrišćanstvo prozovu »Hrvatima«.). Da bi istakao jednorodnost dinastije Nemanjića i Kotromanića, Tvrtko stavlja ispred svog krštenog imena i ime Stefan, sto znači “venčani” (onaj koji je krunisan). U ovoj povelji Tvrtkovo ime Stefan se ističe veoma često (pogledati recimo poslednju reč u prvom redu), kao što se u povelji često ističe Srpska zemlja ili Srblji kao jedina etnička odrednica. Na primer u petom redu Tvrtko jasno ističe poreklo “roditelja mojih gospode srpske”. Isto tako, na dnu povelje, na desnoj strani, je ogromnim slovima istaknuto, na prvom mestu – kralj Srba.
Madjarski kralj bela navodi pohod bana Borica i govori o savi i drini koje odvajaju bosnu od ostale zemlje srba.
Povelja bosanskog kralja Stefana Dabiše
( 17. 05. 1395. upućena županu Vukmiru Semkoviću)
Prevod prva dva reda: “U ime Oca i Sina i Svetoga Duha Amin. Mi Stefan Dabiša po milosti Gospoda Boga kralj Srba (jedina etnička odrednica u intitulaciji), Bosne, Pomorja, Humske zemlje, Donjih Kraja, Zapadnih strana, Usore, Soli i Podrinja (intitulacija po oblastima – zemlje kojima vladar vlada ili kojima pretenduje da vlada).”
Povelja bosanskog kralja Stefana Ostoje (20. 09. 1398.)
Prevod prva dva reda: “U ime Oca i Sina i Svetoga Duha Amin. Ja Stefan Ostoja po milosti Gospoda Boga kralj Srba (jedina etnička odrednica u intitulaciji), Bosne, Pomorja, Humske zemlje, Zapadnih strana, Donjih Kraja, Usore, Soli i Podrinja (intitulacija po oblastima – zemlje kojima vladar vlada ili kojima pretenduje da vlada).”
Povelja bosanskog kralja Stefana Ostojića (04. 12 1419.)
U svojoj povelji Dubrovniku Stefan Ostojic, bosanski kralj, na kraju drugog i u trećem redu navodi da “nasleđuje presto od svojih roditelja i praroditelja gospode Srpske”.
Povelja bosanskog kralja Stefana Tvrtka Drugog (02. 03. 1433.)
Prevod prva dva reda (velika i mala slova): “U ime Oca i Sina i Svetoga Duha Amin. Mi gospodin Stefan Tvrtko Tvrtković po milosti Gospoda Boga kralj Srba (jedina etnička odrednica u intitulaciji), Bosne, Primorja i Humske zemlje (intitulacija po oblastima – zemlje kojima vladar vlada ili kojima pretenduje da vlada).” Ista titula se pominje na dnu povelje.
Povelja bosanskog kralja Stefana Tomaša (18. 12. 1451.)
Prevod prva dva reda (velika i mala slova): “U ime Oca i Sina i Svetoga Duha Amin. Mi Stefan Tomaš po milosti Gospoda Boga kralj Srba (jedina etnička odrednica u intitulaciji), Bosne, Primorja, Humske zemlje, Donjih Kraja, Usore, Soli, Podrinja i Zapadnih strana (intitulacija po oblastima – zemlje kojima vladar vlada ili kojima pretenduje da vlada).”Navodi roditelje i praroditelje srpske.
Stefan Tomasevic je bio Srpski despot i stolovao je u Smederevu.
Svi ovi istorijski, lingvistički i etnološki dokazi nepobitno dokazuju da je Bosna Srpska zemlja, da u njoj žive Srbi kao jedini narod i da je Srpski jezik jedini jezik u Srpskoj Bosni u kojem se međusobno komunicira. Svakodnevno se izmišljaju nova imena i »dokazuje« nekakva njihova etnička veza sa narodima koji im nikada i nisu bili u nikakvom srodstvu. Njihovu muku najbolje je opisao Meša Selimović (uvek je sebe, pravilno da pravilnije i ne može da bude, Srbinom muslimanske veroispovesti) u svom delu »Derviš i smrt«.
Njegove reči:
«Najzamršeniji ljudi na svijetu. Ni sa kim istorija nije napravila takvu šalu kao sa nama. Do juče smo bili ono što danas hoćemo da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne možemo više nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više ni toka ni usća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kud da gledamo u naprijed, zato zadržavamo vrijeme, u strahu od ma kakvog riješenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo »ponosom« i mržnjom. Htjeli smo da se sačuvamo a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo…«
najbolje potvrđuju sve moje reči, istinu i historijske dokaze koje sam ovde istakao.
СРПСКИ ЈЕЗИК
СРПСКИ језик, рајски језик, –
Не што њиме збори раја,
Већ за то, што у себи
Све милине звука спаја.
СРПСКИ језик, рајски језик, –
Знаш како с` у души хори,
Кад нам мајка, кад нам сестра,
Кад нам љуба њиме збори.
СРПСКИ језик, рајски језик, –
Знаш како нас он потреса,
Кад нам гуслар њиме пјева,
те нас диже у небеса.
СРПСКИ језик, рајски језик, –
Ране вида, л`јечи боле,
Знаш како нам души прија
Кад нас старци њим соколе.
СРПСКИ језик, рајски језик, –
Знаш како с` у души хори,
Кад нам мајка, кад нам сестра,
Кад нам љуба њиме збори.
СРПСКИ језик, рајски језик. –
За то велим, што да кријем:
Сваки онај Богу гр`јеши,
Ко га зове земљскијем.
Аливерић Тузлак
(1898)
PJESMA OMER- BEGA TVRDOGLAVIM ,,VELIKOSRBIMA”
USTAJTE BRAĆO!
Ustajte, braćo, na noge lahke,
jer ropstvu zadnji došo je čas!
Ustajte, braćo, branite pravo,
u ljutoj borbi SRBU je spas!
Čujete l’ zveku handžara zlatnog,
sa zvekom kako poziva nas.
Ustajte, braćo, na borbu svetu,
u borbi znajte SRBU je spas!
Jeno nas zove jatagan ljuti,
on nam je osto amanet svet,
slušajmo, braćo, amanet djeda,
jera nas može nekada klet.
Ustajmo, braćo, branimo svoje,
ne dajmo da nas dušmanin tre!
Nek handžar zveči, nek puška ječi,
neka nam dušman od straha mre!
Teška je muka robovat, braćo,
na licu ropski nositi sram.
Ustajmo, braćo, na borbu svetu,
Dušanov treba ponovit hram.
O, SRBE, brate, pruži mi ruku,
priznaj mi, dragi, da sam ti brat!
Zajedno ko dva hajdemo lava
prot’ crnog vraga voditi rat!
Ustajmo, braćo, ne ža'lmo krvi,
spasimo rod nam i mili dom,
Ustajmo, braćo, prot’ crnog vraga,
sa silom našom i snagom svom!
Čujete l’ kako djeca nam pište,
kako ih pati nevolja, glad?
Vidite l’ kako narod nam plače,
kako ga taru zulum i jad?
Spasite djecu, spasite narod,
daće vam pomoć i dragi Bog!
Jer Allah dragi uvijek čuva,
i štiti roba pravoga svog!
Omer-beg Sulejmanpasic Skopljak
3. novembra 1976. godine, Selimović u pismu Srpskoj akademiji nauka i umjetnosti kaže:
Citat „Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome također pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog jezika. Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve ono što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebe da dokazujem. Znali su to, uostalom, oni članovi Uređivačkog odbora edicije „Srpska književnost u sto knjiga“, koji su također članovi “Srpske akademije nauka i umetnosti” i sa mnom su zajedno u Odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić, Boško Petrović. Nije, zato, slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim autobiografskim podatkom.“
I tako najveci srpski roman 20. vijeka pocinje bismilom, i niko nije od srba zabranjivao da se medju srbima siri islam. Danas srbi smatraju da je Mehmed Selimovic najveci pisac romana u istoriji srpske literature. Od 1988. godine u Jugoslaviji se dodjeljivala nagrada za roman godine Nagrada “Meša Selimović”, koja se od 2007. dodijeljuje za najbolji roman u Srbiji. U Bosni i Hercegovini se od 2002. godine dodijeljuje bosanskohercegovačka nagrada “Meša Selimović” za najbolji roman.
Matija Beckovic u dobu SFRJ o Selimovicu kaze:„…Nisam bio ništa pročitao od Meše Selimovića, a tada sam ga prvi put slušao i bio zadivljen onim što sam čuo i zapanjen koliko se to razlikovalo od predstave koja je o njemu stvorena. Nijedan profesor koga sam znao nije ni tako govorio, ni tako izgledao, ni tako istupao i suvereno vladao starim i najnovijim književnim izumima, znanjima i uvidima. Lakoća kojom se formulisao i održavao na paučini jezika, aforistika i logika koje je demonstrirao, svedočili su o jednom bogomdanom daru, bez drugih uverenja osim vere u umetnost.
Spomenik Selimovicu i Ismetu Mujezinovicu se nalazi u njihovoj rodnoj Tuzli.
Njegova djela su: Uvrijedjeni covjek(1947), Prva ceta (1950), Tudja zemlja (1957), Noc i jutra (1958), Tisine (1961), Magla i mjesecina (1965),Eseji i ogledi(1966),Dervis i smrt (1966), Za i protiv vuka (1967), Tvrdjava (1970), Ostrvo (1974), Krug(1983)
Naučiće direktori ako Bog da jer je došlo vrijeme da imaju od koga.Nesmeta nama njihovo ali moraju i oni poštovati naše.
Nuridin Ibnul-Hadžer: PJESMI
Uzdiži se, pjesmo moja,
Iz plamenih, srpskih grudi,
Smjelo leti kroz krajeve,
Đe god sl’jepi guslar gudi!
Uz gusala glase mile,
Đegod čuješ da se poje,
Tu slobodno spusti krila,
Tu ćeš naći braće moje…
Al’ međ’njima ako vidiš,
Ko te krivim okom gledi,
Tog se kloni! Izrod to je,
Tomu demon stope sl’jedi.
Uzdiži se pjemo moja,
Iz plamenih, srpskih grudi,
Smjelo leti kroz krajeve,
Đe god sl’jepi guslar gudi…
Aliverić Tuzlak: SRPSKI JEZIK
pesma protiv austrijske odluke da se srpski jezik zove ”zemaljski” – kasnije i ”bošnjački”
Srpski jezik, rajski jezik –
Ne što njime zbori raja,
Već za to, što u sebi
Sve miline zvuka spaja.
Srpski jezik, rajski jezik –
Znaš kako s’ u duši hori,
Kad nam majka, kad nam sestra,
Kad nam ljuba njime zbori.
Srpski jezik, rajski jezik –
Znaš kako nas on potresa,
Kad nam guslar njime pjeva,
Te nas diže u nebesa.
Srpski jezik, rajski jezik –
Rane vida, l’ječi bole,
Znaš kako nam duši prija
Kad nas, starci njim sokole.
Srpski jezik, rajski jezik –
Za to velim, što da krijem:
Svaki onaj Bogu gr’ješi,
Ko ga zove zemaljskijem.
Ovako veličanstvene stihove srpskom jeziku, verovatno, nije moguće pronaći u delima drugih srpskih književnika – pravoslavne ili rimokatoličke vere. …Zasto bosnjaci ne prihvataju svoju sabracu srbe ma koje vjere bili, brat je mio ma koje vjere bio.
Sve sto su nam bogumilski kipari krstijani(a ime im je :
Bolasin,
Bogacic, Dragoje Dijak, Grubac, Obrad, Prerad, Radoje,
Ratko, Semorad,
Zekan Moraca, Radic, Radan Hranic, Dragisa, Ugarak)
ostavili,
dokumenti su vedre slike o zivotu, gdje je sve skladno
uznemireni
ritam pojava i stvari, ornamenata, ljudskih likova,
leoparda, konja i
flore.
Stecci su rasprostranjeni u onim oblastima koje su histrijski bile srpske, Travunija, Zahumlje, Paganija, Hercegovina, Podrinje, Centralna i Jugozapadna Srbija, Crna Gora, Semberija…
Omer Skopljaković: Ž E Lj A
… Dušmane mrzi, a Srpstvo ljubi,
Tako mi sine ti bio živ,
Pane li babo u borbi ljutoj,
Osvet’ ga sine, sokole siv…
Avdo Karabegović: OH, TA LjUBIM TE…
… Tako mi pravde
Višnjega Boga
Tako mi srpskog
Imena moga…
Protivu islama,
To ništa nije,
Sin Otadžbinu,
Ljubiti smije.
Omer-beg Sulejmanpašić-Despotović: SRPSTVU
Iz mog srca, iz plamenih grudi,
Iz uzdaha, iz duše, iz snova,
Tebi Srpstvo, moja srećo draga,
Leti, evo, laka pjesma ova!…
Suza čista; suza duše moje,
Suza, što me milom bratstvu veže,
Suza vjerna ljubavi i krvi,
Tebi, Srpstvo, što me vječno steže!
Aliverić Tuzlak: ZNAM JE ŠTA SAM
… Evo pjesme, nije vješta
Al’ za svojim leti jatom.
Nemojte me više vr’jeđat’
Zovite me Srbom, bratom!
musa cazim catic, Avdo kkarabegovic hasanbegov, Avdo s karabegovic, Osman Djikic osnivac gajreta i bosanske vile, emir kusturica srpski reditelj, historicar salih selimovic, mustafa golubic srbin iz stoca, mahmud pasa abogovic srbin iz krusevca, slavni kosarkas Mirza Delibasic iz Tuzle rodom iz Grahova(sinovi Danko i Daniel), muhamed mehmedbasic pripadnik mlade bosne i potporucnik prilikom povlacenja srpske vojske preko albanije 1915, mustafa mulalic pukovnik ravnogorskog pokreta, omer beg sulejmanpasic despotovic skopljak srpski pjesik iz odzaka, sinan pasa sijercic koji se zalagao za jedinstvo srba muhamedanaca i hriscana i koji je sazidao pripratu uz hercegovu crkvu u gorazdu na grobu svog pradeda radoslava. Omer pasa latas je rodjen u vojnoj krajini(janja gora, danasnji plaski) kao mihajlo latas od srba pravoslavaca. Smail aga cemalovic predsjednik mostarske opstine koji je spaljen u jasenovcu pokrenuo je listove Musavat (1906. godine) i Srpska omladina za prosvjecivanje omladine islamske vjeroispovijesti u BiH. Muhamed Hevaj iz Tuzle. On je sredinom 17. stoleća pisao pesme o Srbima hrišćanske i muslimanske vere. Proročki je zaključio da će zlo zadesiti naciju ako se bude delila po religioznom šavu – ako nacija zaboravi da su muslimani i hrišćani od jednog oca i jedne majke:
”Otac jedan, jedna mati,
Prvo bi nam valja znati,
Jer ćemo se paski klati…”
Sinan-paša Sijerčić,Šijerinići su ogranak još poznatije plemićke porodice Lučića. Kad je Sinan-paša Sijerčić, kao jedan od komandanata u turskoj vojsci, krenuo protiv srpskih ustanika u Srbiji, bliskim prijateljima je rekao da bi želio da Turci budu poraženi, pa makar i sam glavu izgubio. Želja mu je ispunjena. Srbi su pobedili na Mišaru 1806. godine, a Sinan-paša Sijerčić je, u toj bici, poginuo.
U Sandzaku zivi vecina Muslimanskog naroda I za to njima treba da pripada njihovo.Iskreno receno I previse Im je oteto uskraceno a veliko zlo naneto.Bosnjaci veliki teret nam na ledjima nosi .Teret zla of suprotne strane.Nisu zasluzili da na ovaj nacin vracaju svoje.Treba I'm vratiti sve njihovo bez prepirki vredjanja suprostavljanja.Sve ovo njima vise pripada.Oni poticu of Ilira a na ovim prostorima su ILIRI…duga istorija…
Pa i srbi poticu od ilira samo sto su primili ime od srpskog plemena slovena. Preko 60% srba u BiH i 40% srba u Srbiji i Crnoj Gori. Srbi u Hrvatskoj su vise sloveni.
Sam Sukrija Kurtovic u svojoj brosuri O nacionalizovanju muslimana pise: Neka se samo racuna. U Bosni i Hercegovini ima okruglo 1,900.000 stanovnika. Od toga je nesto manje od 900.000 pravoslavnih Srba, 600.000 muslimana i nesto vise od 400.000 katolika Hrvata. Da ove zemlje imadu pretezno srpski karakter potrebno je samo nesto vise od 50.000 muslimana da primi srpsko ime. A sigurno nam ne osporava nijedan, ni najfrankovskiji Hrvat, da i mnogo vise mozemo uciniti.(moje isticanje). Zbog ovoga Austrija pokusava da napravi vjestacku naciju. Naravno to polazi za rukom drugu Titu sedamdesetih godina – stvara se nacija Muslimani ( samo ne znam da li su ovoj naciji pripadali i oni muslimani iz Indonezije, Filoipina, Afganistana). Sam termin Bosnjak srece se i ranije kao nomina regionalia, dakle kao imenica za oznacanvanje stanovnika predjela, isto kao: Majevicanin, Semberac, Hercegovac… Znate Musinu pjesmu pod nazivom Izrodima. Nadam se da si procitao Avdinu pjesmu koju je posvetio Musi: Sad poreci sta si rek'o.
e bosnje >evo vam Musa
IZRODIMA
Na svetinje svoje, na čast praotaca,
Izlili ste otrov svoje mržnje crne.
I paklenom svi se predali demonu,
Da sa prave staze – na krivu vas svrne.
Potomci ste kobni Brankovića Vuka,
Narodna vas kletva do vječnosti prati,
U knjigu će žizni vaše kobno ime
Zabilježit’ crnim domovina mati.
Rodoljublja čuvstvo zamire u vama,
Za svoj narod dragi srca vam se mare,
Jer s osmjehom podlim motrite, gdje dušman
Blatnjom rukom svojom svetinje vam tare.
(1900)
Nas Musa Cazim Catic, e moji bosnje>
IZRODIMA
Na svetinje svoje, na čast praotaca,
Izlili ste otrov svoje mržnje crne.
I paklenom svi se predali demonu,
Da sa prave staze – na krivu vas svrne.
Potomci ste kobni Brankovića Vuka,
Narodna vas kletva do vječnosti prati,
U knjigu će žizni vaše kobno ime
Zabilježit’ crnim domovina mati.
Rodoljublja čuvstvo zamire u vama,
Za svoj narod dragi srca vam se mare,
Jer s osmjehom podlim motrite, gdje dušman
Blatnjom rukom svojom svetinje vam tare.
(1900)
E moji muslimani koga vi slavite:
Musa Cazim Catic:
PJESMO MOJA
Pjesmo moja, plovi, plovi,
Nebom srpske poezije;
Dje no jasnih, ko zvijezda
Tih pjesama bezbroj sije
I ti kod njih mjesta nadji,
Ma da n'jesi sjajna tako,
Rodu mome mila bices
Jer je tebi Srpstvo slatko.
Pjesmo moja, plovi, plovi
Iz vatrenih mojih grudi,
Tamo,dje no bratske sloge
Radosnica zora rudi.
Tu mi gukni njeznim glasom,
Nek te svaki Srbin cuje,
Ti mu sapni, kolko Srpstvo
Moja mlada dusa stuje.
Pjesmo moja, ne stoj vise
Vec zaplovi iz svih sila,
Ta dosta si u srdascu
Mojemu se mladom krila.
Sad je vr'jeme slobodice, –
Da ostavis srce moje, –
I na kril'ma lakog ljeta
Da na javno stupis polje.
(1899) )ПЈЕСМО МОЈА
/Musa Cazim Catic/
Пјесмо моја, плови, плови, Небом српске поезије; Ђе но јасних, ко звијезда Тих пјесама безброј сије И ти код њих мјеста нађи, Ма да н'јеси сјајна тако, Роду моме мила бићеш Јер је теби Српство слатко. Пјесмо моја, плови, плови Из ватрених мојих груди, Тамо,ђе но братске слоге Радосница зора руди. Ту ми гукни њежним гласом, Нек те сваки Србин чује, Ти му шапни, колко Српство Моја млада душа штује. Пјесмо моја, не стој више Већ заплови из свих сила, Та доста си у срдашцу Мојему се младом крила. Сад је вр'јеме слободице, – Да оставиш срце моје, – И на крил'ма лаког љета Да на јавно ступиш поље.
Musa Cazim Catic
OGANJ
Iz srpske duse ovaj oganj vije,
Samo za Srpstvo moje srce bije.
Ahahahaha sto vam je krivo za ovu pjesmu Muse Cazim Catica koja slavi Allaha i pokoravanje samo Njemu!! Dzaba… nije ni vama lahko 😀 😀 😀
evo vam procitajte jos jedom 😀
Teubei-Nesuh
(Pokajanje jednog grijesnog pjesnika)
Gospode, evo na sedzdu ti padam,
Pred vjecnom tvojom klanjam se dobrotom
I molitvu ti u stihove skladam,
Prosec, “Oh, daj mi smisao za ljepotom!”
Gospode, evo, na sedzdu ti padam.
Ti znas, da bijah nevin poput rose
I poput lijera u proljecu ranom;
Al ljudi, med sto pod jezikom nose,
Otrov mi dadose u bokalu pjanom,
Mada sam bio nevin poput rose.
I tada s tvoga skrenuo sam puta
I zatrtao kroz pustos i tamu
Ah, strast mi razum u okove sputa,
Da ropski dvori njenu crnom plamu –
I s tvoga ja sam zabasao puta.
Vjeru i nadu iz srca izgubih,
I moju ljubav pomrco je grijeh –
Postadoh sarhos oholi i grubi,
Sav ideal mu sto je vinski mijeh…
Ah, svoju vjeru i nadu izgubih!…
I slavih Bakha kao sveto bice,
Veneri pete jezikom sam lizo –
Vlastitim zubom ja sam svoje zice
Komad po komad kao zvijer grizo,
Slaveci Bakha kao sveto bice.
Svaciji prezir pratio je mene,
Od sjene moje druzi mi bjezahu
I sve me ciste klonule su zene…
Vaj! Tesko mi je bilo siromahu,
Jer ljudski prezir pratio je mene.
Ja sada bjezim pod okrilje tvoje
I tvog Kur'ana, tvoje vjecne rijeci,
Gospode, grijehe odrijesi moje
I bolesnu mi dusu izlijeci –
Ta ja se sklanjam pod okrilje tvoje.
Gospode, razum prosvijetli mi sada
I daj mi snage, daj mi volju jaku
Demone sve sto moze da savlada…
Nek tvoja milost svijetli mi u mraku
Gospode, razum prosvijetli mi sada!
Raspiri moje stare vjere plamen,
Vrati mi ljubav i sve stare dare,
Da tresnem casom o ledeni kamen
I noktom zgrebem Venerine care –
O raspiri mi stare vjere plamen!…
Gospode, evo na sedzdu ti padam,
I kajem grijehe pred tvojom dobrotom –
I molitvu ti u stihove skladam,
Prosec: “Ah, daj mi smisao za ljepotom!” –
Gospode, evo na sedzdu ti padam!…
Objasnio covjek!
I treba da slavi Boga i drzi se svoje vere, svako na svoj nacin slavi Boga i ne vidim nista loseg u tome…
Musa Cazim Catic
SRPSKI PONOS
Ja sam Srbin, srpsko d'jete,
Srpska mi je savijest čista;
Junačkih mi djeda slava
Ko sunašce žarko blista.
Ja sam Srbin – tim imenom
Vječno ću se ponositi,
Spas srpskoga slavna roda,
Na srdašcu svom nositi.
Od mog roda, sto junaka
Pr'jetilo je groma sili,
I srpsko su ime mačem
Na kamenju bilježili.
Pred udarcem njihovijem
Tresle su se velje gore,
Stupali su vazda smjelo
Po mejdanu da se bore.
Kamo, kamo Dušan silni?
Kamo paša Sokolija?
To su dični sinci Srpstva:
Ko zv'jezda im slava sija!
Ja sam Srbin – gusle imam,
Uz njih tio popijevam,
I ljubavlju – prema Srpstvu
Svoje pjesme zagrijevam,
Slavim Marka i Miloša;
Slavim hrabrog Djerzeleza:
Imam njinu uspomenu,
Britki handžar oštra reza.
Pa nek mi se dušman javi,
Nek na bojno polje dodje;
Mene hitac ne prima se,
Ne može me rezat gvoždje,
Markova je ovo ruka,
Topuzinom znade biti;
Hamajlija Alijina
Od oštra me gvoždja štiti.
Ja sam Srbin – srpsko d'jete,
Za Srpstvo mi duša gori –
Robovaću srpskom rodu,
Dok me crna smrt ne smori.
Musa Ćazim Ćatic
(1899)
Da me neko nebi pogreshno razumeo… ja ne
zelim negirati da je Musa Cazim Catic bio
musliman. Takodje niko ne moze negirati ni to da
je u nekim razdobljima svoga zivota osecao jaku
srpsku svest… naravno, znao je ko su mu preci!
Iz takvog osecanja javio se jedan broj njegovih
pjesama kao sto je pjesma Srpski ponos
JA SAM BOSNJAK
MUSA CAZIM CATIC
Ja sam Bosnjak – dican junak:
Vjeran svetom domu svome,
Vjeran slavi svojih djeda
I narodu Bosanskome!
Njegov ponos na mom srcu
Ko amanet sveti stoji;
Ponos koji nigdje ne da,
da se Bosnjak lava boji!…
Majka me je Bosnjakinja
Zaklinjala svojim mlijekom,
Za cast ove casne grude,
Da proljevam krvcu r`jekom;
Da joj sluzim, kosto sluzi
Rob svojega gospodara,
Da je branim od dusmanskih
Bojnih koplja i handzara!
Na tvoj poziv, evo s`macem
a mejdan ti stupam smjelo:
U poganoj Tvojoj krvi,
Da trijumfa vezem djelo.
S`Tvojom krvi da sapirem
Crnu ljagu s`roda svoga,
Crnu ljagu – sto j`rodio
Izdajicu prokletoga!
Izdajicu uspomeni
Svojih djela slave stare,
Sto se drzn`o blatnom rukom,
Da svetinje njine tare!
Al ` sto rekoh o mejdanu?…
Ne, nikada s`hrgjom takom:
Bosnjak junak bojni mejdan
D`jeli samo sa junakom!
A Ti sakri mrsko lice
Ispred sv`jeta cijeloga:
U podzemlje mracno bjezi,
Izdajico roda svoga!
Jer nad Tobom rodnog neba
Zlatnog sunca placu zrake,
Place jasna mjesecina
I treptanje zvjezde svake,
Place svaki zemni atom,
Na kog Tvoja noga stane;
Svaka travka tebi klice:
Izdajica, nak propane!
Sakri lice izdajico,
Nek ne pljuju ljudi na Te,
A znaj I to: Izdajicu
I pod zemljom klevete prate!…
Pa i srbi su bosnjaci po austrougarima i turcima, isto kao i hrvati. Bosnjak je nastao od starog naziva za stanovnistvo kraljevine Bosne Bosnjani, koje se prosirilo na Usorane, Humljane…. Isto sto je u kraljevini Raskoj bio naziv Rascani, ili u kraljevini Duklji Dukljani. Na turskom jeziku Bosnak znaci nistavan, mizeran…provjerite ako ne vjerujete.
Teubei-Nesuh
(Pokajanje jednog grijesnog pjesnika)
MUSA CAZIM CATIC
Gospode, evo na sedzdu ti padam,
Pred vjecnom tvojom klanjam se dobrotom
I molitvu ti u stihove skladam,
Prosec, “Oh, daj mi smisao za ljepotom!”
Gospode, evo, na sedzdu ti padam.
Ti znas, da bijah nevin poput rose
I poput lijera u proljecu ranom;
Al ljudi, med sto pod jezikom nose,
Otrov mi dadose u bokalu pjanom,
Mada sam bio nevin poput rose.
I tada s tvoga skrenuo sam puta
I zatrtao kroz pustos i tamu
Ah, strast mi razum u okove sputa,
Da ropski dvori njenu crnom plamu –
I s tvoga ja sam zabasao puta.
Vjeru i nadu iz srca izgubih,
I moju ljubav pomrco je grijeh –
Postadoh sarhos oholi i grubi,
Sav ideal mu sto je vinski mijeh…
Ah, svoju vjeru i nadu izgubih!…
I slavih Bakha kao sveto bice,
Veneri pete jezikom sam lizo –
Vlastitim zubom ja sam svoje zice
Komad po komad kao zvijer grizo,
Slaveci Bakha kao sveto bice.
Svaciji prezir pratio je mene,
Od sjene moje druzi mi bjezahu
I sve me ciste klonule su zene…
Vaj! Tesko mi je bilo siromahu,
Jer ljudski prezir pratio je mene.
Ja sada bjezim pod okrilje tvoje
I tvog Kur'ana, tvoje vjecne rijeci,
Gospode, grijehe odrijesi moje
I bolesnu mi dusu izlijeci –
Ta ja se sklanjam pod okrilje tvoje.
Gospode, razum prosvijetli mi sada
I daj mi snage, daj mi volju jaku
Demone sve sto moze da savlada…
Nek tvoja milost svijetli mi u mraku
Gospode, razum prosvijetli mi sada!
Raspiri moje stare vjere plamen,
Vrati mi ljubav i sve stare dare,
Da tresnem casom o ledeni kamen
I noktom zgrebem Venerine care –
O raspiri mi stare vjere plamen!…
Gospode, evo na sedzdu ti padam,
I kajem grijehe pred tvojom dobrotom –
I molitvu ti u stihove skladam,
Prosec: “Ah, daj mi smisao za ljepotom!” –
Gospode, evo na sedzdu ti padam!…
vidi se iz prilozenog da skole nose samo srpska imena, nije fer zbog nas bosnjaka da nema bar 50% bosnjackih imena, pa sad vi sami recite jeli fer ili nije !
TREBA UVAZITI VECINU I MANJINSKA PRAVA NA TOM PODRUCJU I TREBA PREIMJENOVATI NAZIVE,MADA NE MORAJU SVE ALI TREBA IMATI MEDJUSOBNOG UVAZAVANJA I RAZUMJEVANJA
Musa Ćazim Ćatić
SRPSKI PONOS
Ja sam Srbin, srpsko d'jete,
Srpska mi je savijest čista…
Da li neko ko je sastavljao imena ovih skola malo vise saznao o gospodinu Musi Cazim Caticu…
DA ne bude opet neko ga poturi medju ove dervise i kadije i ponekog poznatog pesnika…eeee
Pa MUSA CAZIM vam je veliki srpski pesnik …Rodjen puno prije Velikog MESE SELIMOVICA…pa gde ce te njega u vase skole ….jeste li poludeli…procitajte o njemu malo vise…Ja vas dobronamerno opomenuh…
MUSA ČAZIM ĆATIĆ: JA SAM BOŠNJAK
Ja sam Bošnjak – dičan junak:
Vjeran svetom domu svome,
Vjeran slavi svojih djeda
I narodu Bosanskome!
Njegov ponos na mom srcu
Ko amanet sveti stoji;
Ponos koji nigdje ne da,
da se Bošnjak lava boji!…
Majka me je Bošnjakinja
Zaklinjala svojim mlijekom,
Za čast ove časne grude,
Da proljevam krvcu r`jekom;
Da joj služim, košto služi
Rob svojega gospodara,
Da je branim od dušmanskih
Bojnih koplja i handžara!
Na tvoj poziv, evo s`mačem
a mejdan ti stupam smjelo:
U poganoj Tvojoj krvi,
Da trijumfa vezem djelo.
S`Tvojom krvi da sapirem
Crnu ljagu s`roda svoga,
Crnu ljagu – sto j`rodio
Izdajicu prokletoga!
Izdajicu uspomeni
Svojih djela slave stare,
Što se drzn`o blatnom rukom,
Da svetinje njine tare!
Al ` što rekoh o mejdanu?…
Ne, nikada s`hrđom takom:
Bošnjak junak bojni mejdan
D`jeli samo sa junakom!
A Ti sakri mrsko lice
Ispred sv`jeta cijeloga:
U podzemlje mračno bježi,
Izdajico roda svoga!
Jer nad Tobom rodnog neba
Zlatnog sunca plaču zrake,
Plače jasna mjesečina
I treptanje zvjezde svake,
Plače svaki zemni atom,
Na kog Tvoja noga stane;
Svaka travka tebi kliče:
Izdajica, nak propane!
Sakrij lice izdajico,
Nek ne pljuju ljudi na Te,
A znaj I to: Izdajicu
I pod zemljom klevete prate!…
@postcards – Ovo je zalutalog brata Bosnjaka pravoslavne vjere koji se zove ”srbinom” slugom.
hehheeh,,procitaj malo o MUSI CAZIMU pa mi napisi…jesi li ti bolan citao njegovu biografiju igde..hoces da ti je objavim?Ja bih voleo iznad svega da jedna skola nosi njegovo ime….neka zivi duh CAZIMA MUSE !! ZA VJEKE VJEKOV…AMEN\!
Pa termin bosnjak oznacava sve stanovnike Bosne, to je izvedenica od stare rijeci Bosnjanin, a to je stanovnik bosne bilo srbin, bilo hrvat ili musliman. 1909. je austrougarska forsirala da se svi izjasnjavaju kao bosnjaci, a jezik da im je bosanski ili zemaljski. Ukratko htjeli su stvoriti jednu naciju baziranu na tri vjere i jednim jezikom povezane, s ciljem da se trajno oslabi uticaj Srbije, koja utice na bosnu jos od formiranja Beogradskog pasaluka.
Ne smeta nam nimalo Musino i Mehmedovo “srpstvo”!
Ako sumadincima ne smeta saznanje da su po krvi TURCI, sto bi nama smetalo IZNUDJENO “nacionalno oprdeljenje” dva velikana rodjena od OCEVA BOSNJAKA i MAJKI BOSNJAKINJA!
Na osnovu cega tvrdis to? Da nijesi neki savremenik Muse, Karabegovica, Skopljakovica, Sulejmanpasica, Kulenovica, Selimovica ili Djikica?
Napravite školu umesto džamije pa joj dajte naziv Musa Ćazim Ćatić, a ovi okupatori sikter! Da li je iko lud da briše Stefana Nemanju iz rodnog Rasa i menja ga za nekog efendiju??
Besramno lazes!
Stefan nemanja nije rodjen u “rodnom Rasu” vec u Ribnici (danasnjoj Podgorici).
Po vjeroispovjesti je bio KATOLIK!
Ucestvovao je zajedno sa Fridrihom Barbarosom u krstaskom ratu PROTIV Vizantije!
Porazen je i za kaznu odveden u Kostantinopolis i vodan ulicama kao cirkuska atrakcija!
Do XIX vijeka ne postoji prezime nemanjIC!
Izmisljeno je kao i vecina vase nacionalne “historije”!
U Hilandarskim spisima postoji ALBANSKO prezime NEMANI!
Na freskmama u peckoj patrijarsiji i manastiru Decani likovi su prikazani sa ALBANSKOM nacionalnom kapom na glavi!
Ko ne vjeruje nekao ode tamo i licno se osvjedoci!!
ovaj mister HUGENOT nam naprica istoriju jednog naroda….sa paznjom procitah…poznata istorija danasnjih vremena…svi tvoji ce ti poverovati…vole to njihove usi….ako ,samo ti nastavi da pises…mozda i postanes doktor nauka..akademik…ko zna..ko ne veruje neka ode tamo da vidi porusene manastire i crkve….mozda su to sve srbi srusili ..ko zna..tvoja istorija je nova ,,heheh
ne laprdaj mister hugenot ….zamajavaj ti svoj narod …ne nasedamo mi na to….hehehe
Kakve veze pisanje ima sa usima?
Sta je sa 500 porusenih dzamija u Beogradu?
Pisi mi malo o tome.
cuj Ja,,,,,mlogo bih prostora ovde zauzeo kada bih o tome pisao….ali ,evo uzmi i sam nadji i procitaj…nisu to pisali SRBI…vidi sta je tada pisao elvia celebia…i cuveni osmanski geograf Hadji Kalfa..koliko dzamija i koliko mesdzida…
pa vas poznati orijentalista rahmetli Nazim Sabanovic je o tome pisao..Koliko je dzamija bilo ,koliko mesta za klanjanje …sve imas…i ko je sve vladao beogradom ..ko je pravio ..ko je rusio …a Osmanlije su najmanje vladali Beogradom.I sta je posle Kradjordje radio….i kako je stitio preostali muslimanski zivalj …sve imas brate…..i to ne iz pisanja srpskih istoriografa …nego turskih i muslimanskih…Sve se zna…Vreme je sadasnje…Ne moze se nista sakriti…a i laz ne moze postati zauvek istina…
Polako,,,,samo treba imati strpljenja ..Turci Osmanlije i austro ugari,,nemci ..madjari ,nisu oni dosli u srbiju da tada igraju zmurke…oni su dolazili kao osvajaci…kao varvari…tirani…nije im to bila babovina…dobro su oni i prosli kao i njihovi pomagaci da nisu unisteni do poslednjeg….neprijatelju se boris svim sredstvima …sve je tada bilo dozvoljeno… A san o slobodi je cudesan…tesko je shvatiti to vreme iz ove perspektive…a proslost se ne moze vratiti…moze se samo za njom tugovati……glavu gore….gradice se i djamije i crkve..vidis koliko ih sada nice u novom pazaru….samo nek se gradi…ne smeta to nama….Ja bih voleo da u pazaru nikne 1000 djamija…
bilo bi turista …zaradilo bi se nesto…i Srbiji bi bilo dobro…ako mislite da ce to doneti boljitak narodu da bolje zivi …samo napred…niko vam nece zameriti…kad vam ja kazem…Mada iskreno da ti kazem ja volim i fabrike …
Procitaj malo istoriju Beograda ….sve vladavine i koje sve tu bio i bice ti sve jasno….pa nam napisi kako ti to vidis>>>>>
Post card from futur
Ada dosta te vase istorije koju su pisali kojekakvi srpski svestenici u samostanima ( na otetoj Bosnjackoj i Albanskoj zemlji),pod uticajem ciste sljivovice dok su se analno i oralno medjusobno zadovoljavalji. Koja vasa istorija bagro karpatska, cijela vas Evropa prezire i cijeli vas svijet smatra kao zlocince modernog vrijemena ( rat u bivsoj YU). Napravili ste groteske zllicne nad nevinim komsijama koji su vas postovali i vjerovali.
(( Senad je imao 14 godina kada je ubijen.
“Senad je pronađen u četiri različite masovne grobnice”, pojasnila je Čengić.
Među do sada identificiranim žrtvama za dženazu koja će ove godine biti održana u Potočarima je 13 maloljetnika.
Najstarija žrtva koja će biti ukopana ove godine je Hurem (Bege) Begović koji je imao 79 godina kada je ubijen.))
Je si li procitao gore navedeni tekst,gen ti varvarki .ebem i ti si dosao ovde da nam pricas o historiji i civilizaciji, bakro vlaska i usljiva.
Natera me ovaj nusret aga sadovic da odgovorim a ne bi se javljo,,,,vidim zapenusio i zabalavio pa poceo da vice ,psuje …omalovazava…neka….Mi pricasmo o jednoj temi a ovaj nesretni nusret aga sadovic odmah kada nema sta da kaze malo ospuje ..malo se razdere ..pomene opet zadnji rat i stradanja neduznih….klasika…..Velikih zlocina je bilo moj nusret aga….velikih…
niko ne zaboravlja 1941….decu u utrobama …kolevkama….vreme leci sve ali ne moze da izbrise zauvek….i medju srbima je bilo izroda….koji se svetise nevinoj deci i majkama u zadnjim desavanjima…..to nisu srbi …to je izrod srpski…srpska pokoljenja napokon uce cojstvo i junastvo solunskih ratnika i boraca prvog rata….ne psuj nusrete aga sadovicu…..ramazan je sada…..
Pa nisu srbi rusili dzamije nego Austrougari, kad su osvojili Beograd od Turaka. Kad je i jedna dzamija porusena za vrijeme kad je kralj Petar ili Aleksandar Karadjordjevic bio na vlasti?
napisah im ja to moj Sinane u gornjem tekstu al ne citaju…
neka citaju samo muslimanske ili osmanlijske istoriografe toga doba i kasnije i bice im jasno…a oni se uhvatili srbi pa srbi..
Ama jes srbi pa srbi….cus..ama ne vole oni da kazu kako im je evropa rusila bogomolje nekako im lakse da kazu srbi….
cudno je to moj Sinane kada istinu nemozes da prihvatis i stalno zivis u nekakvoj lazi i iluziji…srecom ALAHH je veliki i sve cuje i zna…Amen brate Sinane
FARMAkultura sinko i posljedicni kursadzijski “humor!
Necete vi vidjeti Evrope jos dugo.
Ne moze AV da vas izvuce iz palanacke kaljuge jer je jedan od vas!
Zablja perspektiva.
Umjesto da prije par dana ode u Sarajevo i slusa prigodan koncert Becke filharmonije otisao je da na OTETOJ bosnjackoj zemlji – takozvanom “andricgradu”, slusa zavijanje gusala.
A ukrajinska vojska (Bogu hvala) polahko zatvara granicu preme PUTLERISTANU!
Sto znaci da od “juznog toka” nema nista!
Sto opet znaci da vam na raspolaganju ostaje mjesavina kognitivne slabasnosti, socioekonomskog-rasula i duhovne pustosi!
Dok god se ne otarasite mitomanske pomame!
A toga opet nece biti dok mantijase ne vratite u manastire!
A oni navikli da vas truju i od svog trovackog zanata lagodno zive, nece tamo!
Bog je Veliki i sve vidi!!!
Njega se lagat ne mere!
Prvo podignite skole pa im dajte imena!
Skole su VEC PODIGNUTE!
Na BOSNJACKOJ zemlji, od BOSNJACKIH para!
I prije ili kasnije imace, imena BOSNJACKIH historijskih licnosti!
Ada od kojih bosnjackih para idiote jedan? Jesi ti dao pare za te skole? Napravljene su mnogo pre tvog rodjenja.
Zsboravio je O. S. Acif efendija
Zar nije Acif Efendija albanac koji je saradjivao sa okupatorom isto kao i cetnicki pokret. On je htio da albanizuje muslimane sandzaka, isto kao sto je pokusano u okolini skadra sa pravoslavnim srbima. Svakako na kraju su partizani svima ,,majku” i iselili ih na svecetiri strane svijeta. Onda su svi ponosni partizani pljuvali na cetnike, handzar diviziju, nedicevce, ustase… a zaboravljaju da su u nedicevcima bili srbi fasisti, u cetnicima oko 15 000 muslimana, iako je veliki broj muslimana oko 22 000 se svrstao u sile osovine, dijelom zbog provokacija od strane nekolicine srba, a dijelom zbog ideala muslimanske nezavisne drzave. Nisu ni svi muslimani bili u partizanima. Draža jeste dobro stajao s muslimanima i imao je muslimanske jedinice koje su se borile s njim rame uz rame, poput Avdi-begove Leteće četničke brigade. Muslimani nisu podržavali komunizam, jer su bili vjernici, a znali su da je komunizam bezbožništvo.
U stroju vojvode Dobrosava Jevđeviča muslimanski četnici su brojali oko 8.000 ljudi.
Mustafa Mulalić iz Dražinog Centralnog nacionalnog komiteta, 7. marta 1944. pisao Ibrahimu Pjaniću iz Gračanice u Bosni: “Neka se muslimani ne zavaravaju iluzijama koje stvara ta nova propaganda, jer partizanstvo odvodi u komunistički poredak, a onda i u očitu propast islama”.
Istom prilikom, Mustafa Mulalić je dodao: “Kaži svima muslimanima da đeneral Draža Mihailović u ime Nj.V. Kralja Petra Drugog želi iskren bratski sporazum s nama muslimanima, osnovan na principima naše narodne etike, naše stare bese, čojstva i junaštva, kao i rešenje svih naših političkih, socijalnih, kulturnih i privatnih problema na osnovama bratske uzajamnosti”. Komunisti su poslije osudili Mulalića na višegodišnju robiju, a u optužnici je pisalo da je on Srbin muslimanske vjere.
Njegov saborac Alija Konjhodžić bio je bolje sreće – emigrirao je s četnicima u Kanadu. Tamo je objavio memoare, navodeći: “Moje srpsko osvedočenje čisto je kao suza sa izvora”.
Najpoznatiji predstavnik muslimana u četničkom pokretu svakako je major Fehim Musakadić iz Sarajeva. On je za vrijeme Prvog svjetskog rata bio dobrovoljac u srpskoj vojsci, a bio je i nosilac Karađorđeve zvezde s mačevima. Musakadić je osnovao Konjički muslimanski četnički bataljon. Pred samu smrt uzviknuo je: “Živio kralj, živio Draža, dolje Tito!”
I dr Ismet Popovac, ljekar iz Konjica i komandant Muslimanskog četničkog bataljona, stavio se na raspolaganje đeneralu Draži. Prije rata Popovac je bio predsjednik opštine Konjic.
Njegov bataljon je 20. januara 1943, zajedno s nevesinjskom, konjičkom, kalinovačkom i Drugom sarajevskom brigadom, uspio da oslobodi od ustaša muslimansko naselje Bjelimić. Vlast u oslobođenom naselju preuzeo je major Fehim Musakadić. Dr Popovac je poginuo u Trebinjskoj šumi 1943. godine.
Poručnik Čengić, aktivni oficir Jugoslovenske kraljevske vojske, Ravnogorskom pokretu se pridružuje već početkom 1942. Četnička komanda ga šalje sa specijalnom misijom u Mostar, ali su ga ustaše uhvatile i zaklale.
Istaknuti muslimanski predstavnici u Ravnogorskom pokretu bili su i Mustajbeg Hadžihuseinović, Smajo Ćemalović iz Mostara, Mustafa Berberović iz Blagaja, Abid Prguda, Omer Kalajdžić, Muhamed i Abid Mehmedbašić iz Stolca, Mustafa Leko iz Blagaja, Džemal Kršlaković – imam mudris iz Konjica, hafiz i član ulme medžlisa u Sarajevu Muhamed Pandžo, doktor Muhamed Begović profesor univerziteta u Beogradu, imam Abdulah Hodžić iz Beograda i upravnik “Gajretovog” doma u Beogradu Mehmed Ćemalović…
U štapskoj četi sreskog komandanta u Konjicu Jova Babulovića većina boraca su bili muslimani, a u sastavu Konjičke četničke brigade nalazili su se muslimani četnici iz Konjičke Župe, koja je brojala 200 boraca, Bjelimića takođe 200 boraca i Uloškog bataljona, koji je brojao više od 150 muslimanskih boraca.
Na položaju Bjelašnice bilo je 400 muslimana četnika iz Umčana. U Višegradskoj brigadi pod komandom kapetana Nikića nalazilo se preko 200 muslimana, u odredu pod komandom poručnika Kureša, kao i u Hercegovačkom odredu, gdje je bilo po 80 vojnika muslimanske vjeroispovesti.
Na položaju Djevojčin Kuk bilo je preko 70 muslimanskih boraca, a u borbama oko Neretve potpukovnik Jovanović je, pored svojih vojnika, imao na raspolaganju i više od 200 muslimana četnika na položaju Bjelašnica – Konjic – Bijela.
Da su i nakon završetka rata mnogi muslimani bili uz Dražu dokazuje i postupak Esada Vehabovića iz Bosanske Gradiške, koji je uhapšen zato što je javno tražio da se okači slika “Besmrtnoga Draže umjesto Broza zlikovca!”
U galeriji su slike muslimana pripadnika JVuO, na kojima se, između ostalih, nalazi i četnički vojvoda Ismet Popovac. Na prvoj slici se vidi i đeneral Dragoljub Draža Mihailović, komandant JVuO i ministar vojni u Vladi Kraljevine Jugoslavije u izbjeglištvu.
Pa zašto to braćo,aman?U redu je da se promene neki nazivi škola,to podržavam,ali zašto sve? Nema tu sreće…
Aman Nemanja, bas si ti neki nedemokratski SRBIN… sto bi rekli zaostali iz vremena proslih…
Ti nas nazva bracom? Pa bolan ti uvredi nas i njih..Sreca je relativna stvar…za nekog sreca za nekog nesreca..
Jedna skola mora da se zove Mehmed II “Osvajač”
Boze ,,da sam ja neka vlast…Odmah bih udovoljio vasim zeljama ako tako zeli vecina vaseg naroda..
e ne bih pravio nikakav problem…Hocete nazive …dobro…neka budu imena koja vi hocete …..Ali bih pitao i one koji nisu muslimani ,koji sada mirno cute i slusaju…ako oni ne zele da njihove deca idu u tim skolama
napravio bih posebne skole za njih…Pa da vidimo sta bi se onda desilo…vidici se sire a vi hocete geto…
Sjenica -Pazar -Tutin….Ja mislim da bi tek onda totalno prolupali i da bi narod srpski konacno o Vama saznao pravu istinu….
Sasvim opravdani zahtevi ako se uzme u obzir pravo boshnjaka da neguju sopstvenu tradiciju i kulturu u Srbiji….Dali je mozda neko cuo da u Republici Srpskoj u BIH neka skola nosi imena boshnjackih velikana iako je demografija pre 90-ih bila prilicno boshnjacka? Konacno se intelektualna svjest boshnjaka usmjerava na temeljne stvari naseg nacionalnog bica i nasih elementarnih ljudskih prava da negujemo svoju kulturu i etnicku pripadnost onako kako je dopusteno svim nacionalnim zajednicama u savremenoj Evropi. Sve prjedloge koji podupiru kulturno uzdizanje boshnjacke svjesti i intelektualne emancipacije treba Sandzak sveobuhvatno podrzati i aktivirati sve politicke i lobisticke kao i pravne mehanizme za intenzivno sprovodjenje istih. Niko nema prava da gusi Boshnjacku zajednicu na Balkanu sistematskim asimilacijama koje se sprovode vec 200 god. NÍskreno se nadam da Boshnjaci imaju kapaciteta da definisu svoj nacionalni Manifest i svoje politicke aspiracije predaju na direktno i ubrzano razmatranje i Evropskom parlamentiu i komisiji koja se bavi kulturnom bastinom Evropljanja. Takodje treba i na instituciolizovan nacin zvanicno zapoceti ovu proceduru u Skupstini Srbije i zahtjevati i aktivno ucesce kako BIH tako i medjunarodne zajednice u rjesavanje elementarnih prava i potreba boshnjackog stanovnishtva na Balkanu.
Cuj ovaj zenun nije cuo za Uskufiju!!! Nije onda cudo da nam je obrazovanje takvo kad za njega nije cuo. Jadi, sigurno Rasimov kadar preko veze uguran. Brukaaa!!!
“I direktora OŠ „Vuk Karadžić“ Zenuna Mučića zatekla je ova vest. Prvi put čuje, kaže, za Muhameda Hevaija Uskufiju, kako je predloženo da se njegova škola zove.”
Trebaš da se stidiš , kažeš da pričaš bosanskim jezikom a ne znaš ko ga je napravio tj. Ko je napravio rečnik tog jezika . Bruka , to je direktor škole .. SubhanAllah..
Dzudzevic se ocigledno sprema za izbore za BNV.
U dva mandata je bio poslanik u Beogradu, Suljo je u dvije vlade bio ministar i nista u vezi ovoga progovarali nisu, cak se Suljo falio kako mu je Stevan Nemanja rodjak a sad bi ime da mu mijenja.
Da nije zalosno bilo bi smijesno
A DZUDZO NAS STO SE NISI ZALAGAO ZA TO DOK TI HE SULJO BIO U VLADI,A DZUDZI:-) JESUL TE TO NALJUTILI…ILI JE OVO SAMO FARSA KAO TI SI ZA TIM ONU TI NEDAJU,A MI CEMO DA VAS GLASAMO STO SE VI ZALAZETE ZA NAS BOSNJAKE,PA CE TE VI DA OSVOJITE IZBORE OA ODETE U VLADU I …SAMO SE ODJEDANPUT USUTITE I PONEKAD SE JAVITE KAKO IMAMO SVA PRAVA U SRBIJI 🙂 I SULJAGA SE POJAVI NA TV KADA MU JE SLAVA SVETOG SAVE 😉 I NA KRAJU POHEO VUK CRVENKAPU :-).EJ BRE DZUDZO UNAPRED PREPOSTAVLJAM VASE IGRE SA BIOM DB I BEOGRADOM:-) ALLAH DZS VAS DABOGDA NAGRADIO KAKO ZASLUZILI U VASIM ISKRENIM NAMERANA,A HOXE JEDNOK DANA ABG INSALLAH,A AKO NE SADA NEKAD HOCE,NA DUSU VAM DABOGDA U OVE MUBAREK DANE ISLA NASA ISLAMSKA ZAJEDNICA…
Efendija nasmejani Sandzacko proljece tek treba da pocne a intelektalno uzdizanje i emancipacija svjesti je VJECITI proces…ove ambicije njesu zlonamerne prema bilo kome u boshnjackom okruzenju vec su PRIRODNI izraz za ocuvanje kulturne bastine boshnjaka kao i njenu ravnopravnu poziciju sa ostalim zajednicama UJEDINJENE EVROPE
nakon sve ove poezije i istorije, zaključujem da ste svi skupa najdalje u 19. vijeku