Najbolji način odbrane od seksualne zloupotrebe dece jeste da se o tome javno govori i da nasilnici budu adekvatno kažnjeni.
Vijest je sustizala vijest. Nastavnik u zrelim godinama u osnovnoj školi u Tutinu osumnjičen je da je dvije godine silovao sada trinaestogodišnju učenicu. U drugoj, takođe tutinskoj školi, vremešni nastavnik je seksualno uznemiravao učenicu. Novopazarac E. D. (36) namamio je devetogodišnju djevojčicu u ulaz stambene zgrade, gdje je pokušao da je siluje, dok je u okolini cenjeni pekar uhapšen jer je desetogodišnjeg dečaka iz komšiluka primoravao da ga seksualno zadovoljava.
Ovo je samo nekoliko poslednjih slučajeva u novopazarskom kraju gdje su na meti niskih strasti nasilnika bila djeca. Niz vijesti stvara utisak da je ovo kraj gdje ovakvih pojava ima više nego u drugim mestima.
– Nije tako. Nažalost, seksualnog nasilja nad djecom ima svuda – kaže Dženeta Agović, direktorka nevladine organizacije „Impuls” iz Tutina. – Naravno, žalosno je što toga ima, ali raduje činjenica da su se žrtve osmelile da napasnike prijave, da o tome progovore – kaže ona i upućuje na istraživanje koje je „Impuls”, zajedno sa Incest trauma centrom, sproveo na prostoru Srbije. Tutinska nevladina organizacija pokrila je područje svoje opštine, ali i Novog Pazara i Raške. Rezultati ukazuju na surovu stvarnost da „u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoji četvoro djece koja su preživela određeni vid seksualnog nasilja. I još četvoro koja poznaju nekoga kome se to dogodilo”. U svakom drugom slučaju nasilje nije bilo izolovani incident, već se ponavljalo.
– Dugo je to bila tabu tema, o kojoj se ćuti, pred kojom se zatvaraju oči, sve navodno u nastojanju da se žrtve ne obrukaju, jer bi time bila obeležena i njihova budućnost. Zato mi je drago što te stege polako popuštaju, što se slučajevi prijavljuju, jer samo tako se pomaže žrtvi, a ne ćutanjem. Mi moramo da ohrabrimo i žrtve, ali i njihove porodice, škole, nastavnike, da o tome govore – kaže Dženeta Agović i upozorava da mnoge žrtve čak i ne znaju šta je to što ne moraju da trpe. Navodi primer direktorke jedne škole u kojoj aktivistkinjama „Impulsa” nije bilo dozvoljeno da održe predavanje o toj temi, jer se u naslovu pominje reč „seksualno”. Direktorka je smatrala da je to neprimereno.
I predsednica udruženja „Zajedno” u Novom Pazaru Alma Junis slaže se da je do pre samo nekoliko godina seksualno nasilje bilo zabranjena tema, pa su žrtve i od roditelja krile da su napastvovane, bojeći se osude ili čak kazne.
– I ako bi se usudile da se nekom povjere, to je bila drugarica, a ponekad, vrlo retko, učiteljica ili nastavnica. Slučajevi nisu izlazili u javnost, a nasilnici su dobijali neadekvatne i vrlo često sramno male kazne – kaže Alma Junis.
Nasilnici su bili ne samo nepoznata lica, već komšija, drug, profesor, ponekad čak član najuže ili šire porodice ili porodični prijatelj.
– Sasvim malim devojčicama na taj način je stvaran osećaj krivice da su ponašanjem one nešto „skrivile” da budu napastvovane – priča Alma i dodaje da je još teža situacija u zabačenim selima, gdje retko stižu informacije iz spoljašnjeg svijta, gdje dolazi i do incesta, i gdje porodica često, iako svesna šta se dešava, problem prećutkuje. Zato je vredan hvale postupak majke devetogodišnje djevojčice koju je nasilnik pokušao da siluje u ulazu u stambenu zgradu, koja je odmah preko društvenih mreža upozorila druge roditelje da pričuvaju djecu. Ispostavilo se da napasniku ovo nije prvi napad na djecu, iako je zbog ranijih „zasluga” nosio nanogvicu.
– Biti žrtva seksualnog nasilja nije sramota, već tragedija. Ovo je problem sa kojim svi moramo udruženi da se izborimo, jer je to jedini način – smatra ona.
Alma Junis ukazuje i na činjenicu da kaznena politika prema nasilnicima nije srazmjerna težini krivičnih dela. Potvrda toga je i reakcija jednog Novopazarca, koji je na video-snimku prepoznao silovatelja iz ulaza u stambenu zgradu.
– On je pre gotovo desetak godina napastvovao moju ćerku, zbog čega je dobio samo tri mjeseca zatvora. Srećom po njega, policija ga je pronašla pre mene, jer da sam ga ja tada uhvatio, verovatno on sada ne bi napadao djecu po ulazima zgrada – govori ovaj ogorčeni otac.
Osnovni sud u Novom Pazaru odredio je E. D. pritvor do 30 dana zbog sumnje da je počinio krivično djelo nedozvoljene polne radnje.
Posle odluke Inspekcije rada da nastavnika koji je pokušao da obljubi učenicu vrati na posao u tutinsku školu protestovali su roditelji đaka kojima bi on ponovo trebalo da drži časove. Prošlonedeljno hapšenje nastavnika osumnjičenog da je dve godine silovao trinaestogodišnju učenicu izazvalo je još burnije reakcije. Zato su se okupili ispred zgrade novopazarskog osnovnog suda, gde je trebalo da se održi ročište jednom osumnjičenom nastavniku. Ako nasilnici budu oslobođeni, oni djecu neće da šalju u školu, zapretili su.
Šta to pedagoge pretvara u pedofile? Kakvi su to ljudi koji u nedužnoj djeci vide seksualni plijen?
– To samo lekari mogu da objasne – kaže Dragan Novović, advokat sa bogatim iskustvom iz sudnica i u slučajevima gdje se sudilo pedofilima. – To su bolesni ljudi, oni nalaze milion razloga da sebe opravdaju, počev od toga na nisu bili svesni šta rade, a neki se čak začude za šta su optuženi, pa na pitanje zašto napadaju djete koje ima manje od deset godina uzvraćaju: „Pa šta?” Do njih ne dopire svest da to nije u redu i da su bolesni – kaže Novović.
Advokat smatra da mora da se nađe način da ti ljudi sa manijakalnim ponašanjem budu na neki način označeni kao opasni, da se ne dozvoli njihov pristup djeci i da se djeca na svaki način udalje od njih. Ali, to je već posao i za porodice i za vrtiće, kolektiv škole, celo društvo… Ovaj advokat ističe da ima i prikrivenih pedofila, a to sve obavezuje na dodatni oprez i sveobuhvatne mjere u kojima jedino nema mjesta ćutanju.
Izvor: Politika
