Kožnu obuću po meri i želji prave već četiri generacije porodice Tandir u Sjenici. Iz radionice od desetak kvadrata cipele, poput onih sa svetskih revija, nose mnogi u Sjenici, Novom Pazaru, ali i u inostranstvu.
Prema pričama iz radionice, u dedino i pradedino vreme u Sjenici je uspešno radilo 17 obućarskih radnji. Sada samo tri.
„Od tih 17, sedam je bilo koji su radili cipele ručne izrade. Tada su cipele stvarno bile skupe. Meni je otac rekao da za jedan par cipela čovek je bio u stanju da proda kravu ili dvoje ovaca“, kaže obućar Seid Tandir.
Kao dečak pomagao je ocu u izradi obuće, ali porodični posao ga nije privlačio sve dok na televiziji nije odgledao emisiju o jednom od najčuvenijih svetskih obućara. Pravio je cipele na isti način kao njegov otac.
„Stvarno sam imao i od koga da naučim. Moj otac je radio perfektno“, ističe Seid Tandir.
Izradu je, kako kaže, modernizovao kupovinom mašine za šivenje iz 1902. godine. Sve ostalo radi na isti način kao i njegovi.
Cipele mala remek-dela
Nije redak slučaj da oni koji znaju čime se Seid bavi, donesu fotografiju cipela sa interneta i tada nastaju mala remek-dela. Naravno, takve cipele u Evropi koštaju od 500 evra pa naviše, a u Seidovoj radionici su pet do šest puta jeftinije.
Za sat vremena snimanja, mušterije su televizijsku ekipu prekidale desetak puta.
„Ovde ti je preporuka dobra reč, najbolja reklama za njega“, kaže jedna mušterija.
„Kako se dogovorimo, tako i bude. Tako ispadne sve, mislim da će da bude sve kako ja hoću“, naglašava druga mušterija.
Cipele iz Sjenice nose i Rusi, najviše zahvaljujući Saidovoj supruzi Irini, Ruskinji koju je upoznao na letovanju.
Bavi se i popravkama, ali osim zamene flekica, obuću koju je izradila njegova porodica do sada nije popravljao.
(Rts)
