Borovnica za bolji vid

Sitni plodovi pomažu protiv stomačnih problema, ali i pucanja kapilara, jer jačaju krvne sudove.

U zvaničnoj i tradicionalnoj medicini koristi se plod i list borovnice.

“Plod borovnice se koristi u medicinske svrhe već više od 1.000 godina, najčešće u lečenju ‘krtosti kapilara’ i sklonosti ka kapilarnim krvavljenjima, nedovoljnog protoka krvi kroz krvne sudove, proliva i drugih stomačnih tegoba, poremećaja vida, hemoroida, kao i nekih oboljenja kože”, kaže profesor dr Zoran Maksimović, sa katedre za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.

“Kliničku primenu plod borovnice ima i u otklanjanju simptoma bolnih menstruacija i predmenstrualnog sindroma”.

Trenutno najznačajnije polje primene gotovih farmaceutskih proizvoda od ploda borovnice, koji sadrže 25 do 36 odsto ukupnih antocijanina, jeste prevencija i lečenje poremećaja vida izazvanih različitim urocima: premorom očiju (đaci, studenti, programeri i oni koji provode mnogo vremena za računarima, kratkovidi), narušenom perifernom cirkulacijom (kod pacijenata sa dijabetičnom retinopatijom), poremećajima u regeneraciji vidnog purpura (rodopsina).

ZAUSTAVLJA DIJAREJU
Pomeša se po 25 g sušenog lista i suvog ploda borovnice, dunjinog semena i nane. Tri supene kašike ove smese popare se sa pola litre ključale vode, poklopi se, ostavi da odstoji dva sata i pije umesto vode.

Naš sagovornik napominje da je ipak najznačajnije polje primene ploda borovnice ishrana ovim voćem od koga mogu da se prave džemovi, kompoti, slatko, vina sa niskim procentom alkohola, osvežavajući sokovi.

Plod borovnice je složenog hemijskog sastava. Osim voćnih kiselina – limunske i jabučne, sadrži i fenolkarboksilne kiseline i tanine. Ipak, njene najznačajnije komponente su biološki aktivne supstance – flavonoidi i antocijanini.

Od flavonoida najznačajniji su kvercitrin, izokvercitrin, hiperozid i astragalin. Od antocijanina to su – arabinozidi, glukozidi i galaktozidi cijanidina, delfinidina, malvidina, peonidina i petunidina.

ČAJ ZA PROBLEME SA MOKRENJEM
Uzmite po 20 g lista borovnice i breze, sitnice, troskota i rastavića i pomešajte. Četiri supene kašike ove smese se kuva 15 minuta u litru vode. Ostavi se da odstoji dva sata, a zatim se pije umesto vode.

Osim ovih specifičnih materija, plod borovnice bogat je izvor šećera, vitamina C, masnog ulja, proteina i mineralnih materija (kalijum, natrijum, mangan, hrom, gvožđe, bakar).

List borovnice ima manji značaj kao lekovito sredstvo od ploda. U tradicionalnoj medicini, koristi se za regulisanje nivoa šećera u krvi, kao i za lečenje urinarnih infekcija.

Samonikla ili divlja borovnica je, aktuelnom zakonskom regulativom, u Srbiji svrstana među zaštićene biljne vrste, tj. vrste čije se sakupljanje, korišćenje i promet redovno i vanredno inspekcijski kontrolišu.

Izvor: B92.com

 

Komentari su isključeni.