27. August 2018

beogradski studenti albanskog 696x469

Kristina Stanković iz Aleksinca, Marija Ivanović iz Čačka i Tomislav Perušić iz Subotice, studiraju albanski jezik u Beogradu i ove godine su učesnici 37. Seminara albanskog jezika, književnosti i kulture, koji je u toku Prištini.

Dvedestogodišnje Kristina i Marija, koje su završile prvu godinu studija po prvi put su učesnice Seminara i prvi put su na Kosovu, dok je 28-godišnji Tomislav završio treću godinu, na Seminaru učestvuje treću godinu za redom, a Kosovo je posetio već mnogo puta.

Kristina u razgovoru za Anadolu Agencu (AA) ističe da joj je na Kosovu super i da uopšte nije onako kako je očekivala, zato što se Kosovo malo drugačije predstavlja u Srbiji.

“Nisam očekivala da će ljudi biti ovako prijatni i druželjubivi prema Srbima, prema nama što smo došli iz Beograda” kaže Kristina Stanković.

Dodaje da je imala podršku roditelja da dođe u Prištinu, isto kao što ima njihovu potpunu podršku da studira albanski jezik.

“Moji roditelji i moja rodbina su prihvatili dobro, jer mi imamo prijatelje koji su Albanci i znamo koliko su oni druželjubivi, ali mojim prijateljima je to bilo skroz strano i nije im bilo baš drago što sam izabrala da studiram baš albanski jezik”, kaže Kristina.

Ona naglašava da je u Srbiji dosta korisno znati albanski, pogotovu zbog postojeće političke situacije, jer su potrebni prevodioci.

I njena koleginica Marija je za nedelju dana boravka u Prištini puna lepih utisaka.

“Stvarno neočekivano. I druženje i ljudi i neočekivana je komunikacija između ljudi sa Kosova i nas iz Srbije. Uopšte nisam očekivala da će biti ovako prijatno. S obzirom da se nama serviraju drugačije stvari, ja sam stvarno vrlo iznenađena i zadovoljna”, istakla je za AA Marija.

Njena porodica je, kako kaže, u početku bila šokirana njenom odlukom da studira albanski jezik, ali jako brzo uvideli su da je to plus za njen dalji život.

“A okolina je prihvatila nešto kasnije, ali i dalje su šokirani kada kažem, posebno što sam ja iz malog grada gde to nije uobičajena stvar. Još jedna devojka pored mene iz Čačka studira albanski i to je njima šokantno”, rekla je Marija.

Tomislav Perušić planira da kada završi studije u Beogradu, dođe u Prištinu na magistraturu. Već je mnogo puta boravio na Kosovu, tako da je mlađe studente iz Beograda ohrabrivao da dođu u Prištinu, ne samo pričom, nego i slikama koje je objavljivao na društvenim mrežama.

“O Albancima nisam znao gotovo ništa pre nego što sam došao na Kosovo, ali nisam imao predrasude. Jednostavno, nisam imao nikakvo informacije, nikakvo znanje o jeziku, istoriji, kulturi, tradiciji, a zanimalo me je jako, s obzirom da su naše prve komšije”, rekao je Tomislav.

Kako ističe bio je iznenađen kada je prvi put došao na Kosovo, jer je mislio da je na Kosovu nekakav haos, nešto poput Sirije danas, koja je u ratu, a zatekao je Kosovo izgrađeno i modernizovano.

“Imam samo pozitivne utiske sa ljudima sa kojima sam se upoznao, sa kojima sam pričao lično. I svi se obraduju kad čuju da studiramo albanski, jer malo ko se bavi albanskim jezikom u svetu, a posebno u Beogradu. Mislim da je to jedan narod i jedna kultura koja je dosta zapostavljena na Balkanu. Mnogo toga se zna o ostalim narodima, a o Albancima mnogo manje”, kaže Tomislav, koji se za albanski jezik i kulturu zaintresovao tokom boravka u Americi, gde je prvi put u životu upoznao Albance.

Tomislav je tokom našeg razgovora bio obučen u dres košarkaške reprezentacije Kosova, a nosio je i sat i masku za mobilni telefon sa albanskom zastavom. Noseći to nije mu cilj da provocira, nego da se, kako naglašava, ljudi naviknu da postoje i Albanci, da ih ima ih i u Beogradu i u Subotici odakle je on i da su dobre komšije.

“Nisam direktno imao nikakve veze sa ratovima, sa sukobom, bio sam mali. Ja imam odgovornost da znam šta se desilo i da pričam o tome, ali ja ne želim da taj teret drugih imam na sebi i da zbog nekih starih generacija zaostajem”, naglasio je Tomislav.

On smatra da je došlo vreme da se promene stvari u srpsko-albanskim odnosima, te da posebno značaju ulogu u razbijanju predrasuda mogu imati mlađe generacije, posebno generacija Kristine i Marije.

Marija, takođe, smatra da ono što je bilo ne može da se promeni i da će to ostati u istoriji, ali da na mladima svet ostaje i da mladi i Srbi i Albanci mogu biti dobre komšije, pomagati jedni drugima, živeti u miru i skladu, te upoznavati jedni druge.

Kristina poručuje da mladi treba više da se okrenu kulturi i proučavanju običaja i da ne gledaju previše politiku, dok Tomislav naglašava da ako on kao pojedinac može da živi i da se druži sa Albancima, može svako.

“Ako mi možemo ovde da boravimo i da pričamo na srpskom slobodno onda nam niko ne može reći da se to ne sme u Prišitni ili na Kosovu i mi smo samo dokaz da to nije tako kako se priča i da ovo mesto nije opasno za Srbe, ništa opasnije koliko i za Albance koji ovde žive. I jedni i drugi trpe istu situaciju, uostalom kao i u Srbiji”, zaključuje Tomislav.

Izvor: Anadolu Agency

Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone



Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVI ODGOVOR

No more articles