S obzirom na to da se Srbija nalazila dosta godina pod turskom vlašćom, u Beogradu za to vrijeme podignut je i veliki broj islamskih vjerskih bogomolja, odnosno džamija.
Precizni podaci o broju džamija, kao i lokacijama na kojima su se one nalazile ne postoje. Na osnovu određenih sačuvanih planova grada iz tog perioda i putopisa evropskih putnika mogu se izvesti pretpostavke o tome gdje su se neke od njih nalazile, ali ne i ukupan broj. Različiti dokumenti iz različitih godina ukazuju i na različite podatke. Najveći broj koji se pominje je taj da je u Beogradu postojalo čak 273 džamija i posebnih islamskih bogomolja, mesdžida.
Historija beogradskih džamija počinje posle turskog osvajanja Beogradske tvrđave 1521. i pretvaranja srpske mitropolije u džamiju. U ovoj džamiji, nazvanoj Velika, otklanjao je obaveznu molitvu petkom sultan Sulejman Veličanstveni već sutradan po osvajanju. Većina džamija koje se prvih decenija javljaju nastale su uglavnom preobraćanjem crkava. Mnogi putopisci sa Zapada opisivali su Beograd u to vrijeme kao grad sa velikim brojem džamija i bili impesionirani njihovom arhitekturom. Tako su, prema riječima Otendorfa, beogradske džamije bile većinom olovom pokrivene, „lijepo omalane i pokrivene izvanrednim tepisima… One se uglavnom nazivaju prema imenima onih koji su ih sagradili“.
Međutim, prilikom pada grada pod austrijsku vlast 1688. stradala je beogradska varoš, a sa njome i džamije. Nakon razaranja u gradu je ostalo svega petnaestak islamskih objekata. Turci su potom na kratko povratili vlast nad gradom, ali je 1717. austrijska vojska drugi put osvojila Beograd. Austrijanci su džamije iskoristili u razne svrhe, ali najviše kao crkve i magacine. Jedna je služila i kao bolnica, neke za stan, a u jednoj su se „držale komedije“. Kada su Turci 1739. ponovo ušli u Beograd, počeli su i obnovu starih džamija, ali i izgradnju novih. Interesantno je da se krajem 18. vijek prvi put pominje i jedna biblioteka u gradu, smještena u zgradi džamije sultana Mahmuda.
Početkom 19. vijeka, u Karađorđevoj Srbiji džamije su bile očuvane, ali samo u jednoj se vršilo bogosluženje, dok su ostale pretvorene u trgovačke radnje i obore za svinje. Tada je jedna pretvorena i u pravoslavnu crkvu, sa tim da minare nije bilo srušeno već je o njega okačeno zvono. Sve džamije održale su se i po dolasku kneza Miloša, odnosno sa nastankom dvojne, tursko-srpske vlasti.
Međutim, vremenom se broj islamskih bogomolja u gradu smanjivao. Kada su Turci napustili grad ostala je naredba da se turske džamije i groblja moraju poštovati. Tada je Bajrakli džamija za zvaničnu islamsku bogomolju u gradu, dok su ostale počele da propadaju. Nakon dobijanja nezavisnosti 1878, Srbija je zvanično bila nadležna da poruši džamije ako joj smetaju, sem zvanične. Beograd je tako u 20. vijek ušao sa samo jednom džamijom, koja je sačuvana do danas u Gospodar Jevremovoj, a riječ je upravo o Bajrakli džamiji.
Lokacije džamija
Najveći broj džamija, prema postojećim podacima, nalazio se u današnjem užem centru grada. Zabeležene su džamije na Beogradskoj tvrđavi, Dorćolu i to uglavnom duž Ulice cara Dušana, a neke se pominju i u blizini Trga Republike. Za čak nekoliko njih se smatra da su se nalazile oko Studentskog trga, jedna u blizini Brankovog mosta, a jedna je bila i na mjestu Zoološkog vrta. Postojale su džamije i koje su bilo udaljene od nekadašnje varoši, kao što je bila Batal džamija, koja se nalazila u blizini Doma Narodne skupštine.
(Danas)
Ne kaze se “na Gazimestanu”, ispravno je naguzim ti nanu. Amere..
Zuka@ kakav li je tvoj natalitet? Za mentalitet je ocigledno. Sala, nemoj se srditi. Pre dzamija crkve, pre crkve oltari rimskog mnogobostva… Sta ce biti posle nas ostavimo onima sto dolaze za nama. Vecnost ne pripada onom sto materijalnim mozemo zvati.
Наталитет му је стварно одличан! Док он ође води џихад, комшија Жико му је направио бар двоје, а колико је Миле прије њагеа, нијесам сигуран, али мање није. Тако да је нешему Зуку и менталитет у складу са натлитетом, али немој се чудити да, кад постане подвојвода сандџаки, сагради један манастир! 🙂
…..ovako balav i blentav sigurno si neko manastirsko kopile abortirano u WC….vjerovatno te pronašao onaj mutavi Joilo, svetosavska youtube zvjezda……
Јојилу је, у оне црногорске врлети, највећа грешка спашавање недоношчади по пећинама које су, од злотвора напаставоване, матере оставиле схвативши какве наказе су изродиле!? Тако и ти и знаш за њега, јер на Ћириловац до њега човјек једва да може доћи само стазама твог дјетињства и то ако му неко од домаћих покаже пут!? 🙂
…Joilu i tebi kretino je највећа грешка što vas nisu očevi “abortirali” u sFinjac….
… ка што су Амера абортирали и Зоран и Сабахудин кад су виђели што праве, али послије њих дођоше побјешњели дивљи пси i међеди који нијесу моглу да се контролишу и ето каква наказа се изроди!? 🙂
…..trči u Ћириловац i zgrabi Joilov mikrofon pa viči da te kakademik Dobrosav čuje…..dovešće ti Peranovića da te crnorečkom lopatom oslobodi i ono malo mozga što ti je preostalo……
Ада, наказо пећинарска, стално ти је неки српски микрофон у устима, избачи га више да се не угушиш јадан! 🙁
….ne histeriši blento balavi ka Djoka u Brazilu……uzvratiće ti ljubav kakademik Dobrosav….dobićeš od njega cuclu da se smiriš……
Ubi vas ovaj Musliman.Tuce vas kao volove u kupusu.Vas deset na njega jednoga a ne mozete mu nista.Ostaje vam samo da kmecite zbog najnovijeg genocida.Vas deset samih protiv Muslimana.
….jeste BRE, tuče nas ka Lazar Turke na Kosmetu i Metohiju……..to jes na Gazimestanu…….BRE…..
A dje ces tako s njima?Dzamije su podignute jos prije nastanka ameba a pogotovo covecanstva.
Ponovo cemo hi mi InsaAllah sagradit posto mi imamo vajveci natalitet nama ce dzamije bit ponovo potrebne mozda ne u tom broju ali priblizno.
Posto su od crkava pravili dzamije, jel to znaci da ces prvo podignuti crkve ili kako? Da znam da spremim drva.